Sistem koji razvija mužjak prateći mesečni ciklus svoje ženke, u cilju provere jebljivosti iste.
Napaljeni mužjak: Skidaj tkaninu i penji se na planinu!
Indiferentna ženka: Ne mogu, dobila sam!
Napaljeni mužjak (vadeći rokovnik iz džepa): Do sad bi na smrt iskrvarila, kučko lažljiva- skidaj se!
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat
A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter
A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
keva riba prilaz garaži
ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom
A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je hm kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog
B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?
*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
Čuda od dece.Ni multipraktik koji vrši čak 25 operacija, ne može da im parira. Oni blistaju na studijama , pucaju 10-ke na sve strane , i to , ključna reč "u roku" , a pritom , ta ista deca zarađuju sama za život , ne čekaju milostinju roditelja , kao pojedinci. Za njih su kućni poslovi svakodnevica.... oni kuvaju,peru,čiste,peglaju...oni su mašine.Njihova soba odiše svežinom poljskog cveća sa finesama lavande , gde zidovi samo što nisu , nekim čudom , počeli da žubore , a vesele ptičice melodično zacvrkutale na lusteru , ni nalik nečijem smetlištu , gde je prašina uzorpirala i izvršila agresiju nad kevinim nameštajem.Treba napomenuti razne pohvale i priznanja sa raznih kurseva ,seminara , pohvalnice za položene razrede sa svim peticama(I-VIII) , vukove diplome i mnogo što šta.No i keva nije mogla sve da popamti , ovo joj je bilo isuviše dovoljno da shvati kakvog idiota i neradnika ima kod kuće , "koji čeka da mu sve padne s' neba"!
jahači Srpske apokalipse
Na suvom putu Novembarskog dana:
Policajac: Jel imaš četir zimske gume?
Srbin: Nemam, nemam ni za leba!
Na suvom putu Decembarskog dana:
Policajac: Jel imaš četir zimske gume?
Srbin: Nemam, nemam ni za lek!
Na suvom putu Januarskog dana:
Policajka: Jel imaš četir zimske gume?
Srbin: Nemam, idem u rat pa sam sve dao na municiju!
Na suvom putu Februarskog dana:
Policajac: Jel imaš četir zimske gume?
Mađar: Imam
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Biti spreman na kompromise.
-Kevo , uzeću ovaj crveni brijač, pošto se moj uzjebao.
-Nemoj sine, njime brijem pičku.
-Ok, uzeću ovaj plavi kojim ćale brije karu.
Jer i vampiri imaju pravo da budu emo.
I kad igra novi PES i kad je sa novom devojkom, muškarca obuzme neko neshvatljivo osećanje sreće! Naročito prvi put!
Drugi put je jos srećniji. (Kako upoznaje nove aspekte koje u proslosti nije viđao, sve je srećniji.)
I sa novom devojkom i sa novim PES-om poznati su ciljevi do kojih treba stići. Ali načini nikad nisu isti!! Kao što se svaki PES razlikuje od prethodnog tako se i svaka devojka u mnogome razlikuje od prethodne! Takozvane nijanse I fina podešavanja nišanskih sprava! A izazov je ovladati situacijom i uživati u ˝igri˝ !
Konkretna emocija zavisi i od ličnosti igrača kao i od performansi mašine (računara odnosno muškarca):
1. Postoje igrači koji se ˝zaljube ˝ u jedan pes (npr. pes2006) i ne žele da instaliraju noviju verziju pa sve i da ih ova vuče za rukav i objašnjava kako je lepša i zgodnija od prethodne! Iako imaju ˝mašinu˝ koja zadovoljava standarde..oni to ipak ne čine! Za njih se moze reći da su san svake devojke odnosno PES-a.
2. Druga podvrsta ˝ Vernih˝ igrača pesa su na žalost oni koji nemaju ˝mašinu˝ pa i ne mogu da instaliraju noviju verziju. Oni se dele na dve grupacije.
2.1 Jedne od njih odlikuje skromnost, zadovoljni su onim što imaju i ne treba ima nova verzija, vole već postojeću!
2.2 Drugi opet idu kod frizera na over-clockovanje, ili u teretanu da nabudze napajanje i grafiku, ili uče kako bi proširili ram memoriju! Mnogo je načina da se ˝nabudzi˝ mašina. Svako radi na onome što mu fali, samo da se jednog dana dokopaju novog pes-a! Pes i devojka treba da budu oprezni kod ovakvih momaka, i moraju biti spremni na to da će jednog dana i na njihova vrata pokucati nove verzije. Ali i za njih ima nade, mogu donekle da se pripreme i sacuvaju od ˝zla˝, instalirajući sebi nove patch-eve. Da pojasnim stručni izraz Patch: jedna vrsta nadogradnje odnosno instaliranja delova koje dotadašnji pes odnosno devojka nisu imali , postoje frizeri, hirurzi, kozmetičari i treneri za pečheve, neki od njih su čak I fakultet završavali za izradu pečeva, a drugi su opet samo fanatici koji su tu i tamo završili po neki kurs i bave se patchevanjem iz ljubavi.
Pošto smo se pozabavili onima koji trenutno nemaju adekvatnu ˝mašinu˝, da vidimo kakvi su momci koji je poseduju ili koji će je jednog dana posedovati.
3. Momci sa žešćom ˝mašinom˝ obično vole da menjaju pes-ove i uglavnom igraju onaj koji je trenutno najaktuelniji! Za njih se može reći da su dosledni, sa njima se zna, I to je pošteno sa njihove strane! Svakom pesu je drago da bude igran na takvoj mašini, ali je svesan da je sve to samo prolazno i da neće trajati do veka!
4.Postoji takozvana patološka vrsta pes muškaraca, takodje poseduju adekvatnu mašinu. Njihovo ponašanje je čudno ako ne i manijakalno! Nemaju život, I imaju sve pesove instalirane na svojoj mašini. Ne odriču se ni jedne prethodne verzije, I poput cirkuskih žonglera pokušavaju da drže sve loptice u opticaju! Verovatno je da su svoju emotivnu energiju katektirali na ranijim modelima te ne mogu da ih se odreknu ili su još u mladosti razvili strah od odvajanja! Obično imaju problema sa zaspivanjem i snom (stručna literatura). Ovo otvara mnogo pitanja na koja jedino dublja analiza kao i mnogobrojna istraživanja mogu dati odgovor! Te ću ovde za sada o njima završiti!
5. Poslednja ali možda naj podmuklija vrsta!! To su igrači koji nisu sigurni koliko će još novih verzija pes-a njihova ˝mašina˝ uspeti da iznese! Oni su uspeli da ovladaju jednom od verzija i u njoj dostigli vrhunske rezultate, a možda i razvili veliku ljubav! Ali tu na scenu stupa njihova nemirna priroda i dečacki duh igre!! Oni će svoju veliku ljubav zauvek ovekovečiti na pijedestalu svojih mountovanih diskova! I ona će za njih uvek biti broj 1! Ali tu I tamo odu do komšije 3 pa probaju i trenutno aktuelnu verziju!!! Ako im se baš dopadne može im se desiti da zaredjau posete komšiliuku!!! Dok se komšija 3 ne osvesti i shvati da mu 5 ne izbija iz stana…. Tu se svašta može desiti, a možda pukne i po koji joypad!!!
Primera je mnogo, ali ja preferiram patološku ljubav.
Sajt koji je pao više puta od deteta koje pokušava da prohoda.
Izraz koji Kinezi koriste za kinesku hranu.
Kad šest turbo pevaljki u nekoj emisiji petkom popodne kritikuju trenutni sistem vrednosti našeg društva.
To je kao da se iskenjaš, pa smaraš wc šolju što smrdi.
Grob kome nema pomoci.
