Pitanje koje uglavnom inicira brakorazvodnu parnicu. Ne postavlja se u klinačkoj ili neobaveznoj vezi. Ne, ovo je pitanje koje stavlja prst na čelo i podstiče razmišljanja tipa: ''Šta radim ja u ovom braku?'' i ''Kako smo uopšte stigli do ovde?''. Pazi, dao si sve od sebe da bi bio dobar muž i stub porodice: nisi izlazio sa ortacima, prljave čarape si uredno odlagao u veš za pranje, dizao si dasku pri mokrenju kad god si imao vremena, izuvao si se već ispred ulaznih vrata, ne pamtiš kad si se zadnji put pošteno napio, majstor ti nije ušao u kuću godinama jer sve sam popravljaš, kusao si njene obroke koji su više ličili na pomije, radio domaći sa decom i razvozio ih po treninzima i probama, uspevao da celu porodicu odvedeš na more, a klince pošalješ sa školom na Kopaonik svake godine, trpeo njene roditelje i rođake iako 'dva ste sveta različita'... Ortaci te javno prozivaju da si papučar, dok se ti mud(r)o smeškaš i govoriš da je brak odricanje, fleksibilnost, ravnopravnost, prilagođavanje i razumevanje na više nivoa, alo!
A za sve to vreme si slušao jedno te isto: kako ona nije ničiji rob da samo pere, pegla, kuva i čisti, ako ti nešto ne valja da se obratiš mami, pa ne može ti ona biti i majka, i žena, i domaćica, i kurva, i prijatelj, i roditelj tvoje dece u isto vreme! Kad si mislio da popraviš onaj šteker u špajzu, zašto samo vi vozite poluraspadnut auto i znaš li ti da se njoj plače kad otvori orman i pogleda njenu garderobu? I da li vidiš svoj pivski stomak, i kako možeš da spavaš popodne, i kako ti ne dosade tolike utakmice, i znaš li koliko hrčeš i kakve gasove ispuštaš noću, pa njoj treba dati benificirani bračni staž!
I sećaš li se da je ona ostavila perspektivnog tipa, danas primarijusa i direktora Ortopedske klinike na Banjici, zbog tebe, klošara sa Mašinstva? I kako su njoj lepo govorili i majka i otac, da ti nisi prilika za nju, i da su deca povukla velike uši na tvoju familiju, i kako postaješ isti svoj otac, zadrigli, flegmatični starac bez igde ičega. I kako ona ne može više, ne zna kako je ni do sada izdržavala, kad su joj sve drugarice godinama govorile da treba da ostavi skota i počne svoj život ispočetka, pa nije ona toliko matora, samo da se malo dotegne i dotera, izgledaće bolje nego većina tinejdžerki, pa ona već ima važeći indeks i data 2 i po ispita na Ekonomskom, kada si se pojavio ti i uništio njenu svetlu budućnost. Ali neka, nije sve gotovo, ona to može, samo da nije dece, ali šta fali, nije kasno ni za karijeru, pa onaj tatin mladi kolega prosto traži nekoga sa njenim karakteristikama, poslovnim naravno...
"You can have anything you want You can drift, you can dream, even walk on water Anything you want
You can own everything you see Sell your soul for complete control Is that really what you need
You can lose yourself this night See inside there is nothing to hide Turn and face the light
Kad zaguglate ovaj termin svemogući pretraživač vam kao prvi rezultat izbaci ovo. Ako vam na prvi pogled ne deluje sumnjivo treba da se zapitate da li možda i sami ne spadate među rajetine. Rajetin čak nije ni čist turcizam, kako su nas učili naši vrli nastavnici jezika serbskoga. Ima ga i u arapskom i, gle čuda, raja označava stado. Sledeća nelogičnost u objašnjenju pojma je – hrišćanin. Gluposti ! Rajetin nema veze ni sa verom ni sa nacijom na ovim našim prostorima. Rajetin ne možeš postati, rajetinom se rodiš. Ili jesi – ili nisi ... Dokaz ? Heh, osvrnite se oko sebe. Posmatrajte decu u igri. Oslušnite njihove razgovore. Male rajetine ćete odmah nepogrešivo prepoznati. Kinje slabiju decu od sebe, naročito kad su u čoporu, a kad se pojavi autoritet u vidu starijeg brata, oca ili bilo koga spremnog da zaštiti nejač, beže podvijena repa. U razgovoru su nadobudni i hvalisavi dozlaboga i uglavnom se hvale onim što im očevi IMAJU, a ne šta UMEJU. Mitomanija i idolopoklonstvo vladaju njihovim dušama. Od malih rajetina nastaju veliki rajetini. Na spisak objekata idolopoklonstva iz dečjeg uzrasta (uglavnom estrada i sport) se dodaju novi (vlastodršci, političari i tajkuni). Osećanja su pomešana – od imbecilne opčinjenosti, preko strahopoštovanja do klice mržnje zakopane negde na dnu duše.
Rajetini i rajetinstvo, dakle, nije turcizam. Turci su samo kumovali.
„Dobar dan, došao sam da prijavim ispit ...“ „Dobro. Recite mi vaše ime ...“ „Vladilen Perić.“ „Kako ? ... Vladilen ? ... Ko ti dade takvo ime, dete drago ?“ „Pa znate, tata moj, on je veliki ...“ „Rajetin ...“ „Šta ? Ne, on je veliki komunista i obožavalac Lenjina, pa zato ...“ „Nije, sinko, ćaća ti je rajetin i to sa velikim R ... Da si ti, kojim slučajem, rođen osamstočetvrte, zvao bi se Đorđe, jer rajetin ne ume bez vođe ...“
„Pajo, pogledaj ovog našeg predsednika ... Vidi kako je lep, a kako je samo pametan, ljubim ga ... Ovoliki govor, a sve iz glave, nikakav papir ne drži ... ahhhh ... Vidi taj pogled, te oči ...“ „Ženo gasi taj televizor, jebem li ti mater podaničku !!! ... Koje oči, koji pogled ? Ovaj će nas jebati u zdrav mozak, samo ako ga pustimo, slepice !!!“
„Ne znam, jarane, ti kako 'oćeš ... Glasaj ti za tog tvog Lagumđiju, ali upamti: nema ni dan danas muslimanke u Bosni koja ne bi dala pićke Harisu Silajđiću“ „Tvoja nek' da pićke, a ja ću tebi dat'po pićki ako nastaviš ... Haj razguli !“
Zakon fizike koji je gospod Bog nekako prevideo kada je onomad od Adamovog rebra stvarao Evu. A da nije, žene bi danas bile srećnije, a bogami i prema muškarcima predusretljivije. Jeste da bi plastični hirurzi izgubili klijentelu, al' ko ih jebe ionako su prebogati.
U slobodnom prevodu na dinaroidni srpski zakon glasi: "Đe u žene ima mnogo sisa, a malo guzice, samo stisneš i sve dođe na svoje mesto. Važi i obrnuto. Tamo đe ima puno i jednog i drugog, ili pak nema ni jednog ni drugog, tu je doktor Colić. "
- Zdravo, Mikac! Si zamenio? - Jesam, brate, ganc noj! - Ganc noj, kurac moj. Je l' ove dve zadnje Tigar??? - Ne bre, brate, sve ti Sava, nema kod mene vaćarenija! - Znam, rek'o mi pokojni Dobrica što proklizao letos pred banderu na žvaku. - Nije to bilo do mojih guma, imam napismeno.
- Brate, video sam sinoć Enu. - Enu avion? - Da. Juče smo sa Maretom skupili 800 dinara, kupili Tuborg u radnji, pa pravac u Stefan Braun. - I kakva je, nisam je video pola godine? - Ma pička i po je još uvek. Kad bih je jeb'o i u CV bih je naveo.
- Au sinak, da si video kakav marifetluk je izveo Boško, dade pišu Draganu.. - Kom Draganu? - Gatuzu! - I šta je bilo posle? - Završio je kod Ortopedera. - Au, taj više neće moći na noge..
Pitanje zločinac, koje se rado i bez ustručavanja upućuje devojkama koje su prešle dvadesetu, od strane totalno nebitnih kreacija sa ulice i pijace. Služi kao provokacija, loše prikrivena velom dušebrižnosti, iza koje, bez obzira na odgovor, sledi niz neprijatnih pitanja, koje su tu da dotičnu devojku nateraju da poželi da se smanji na liliputanske proporcije i sakrije iza nogare najbliže stolice. Jer biti bez momka je nedopustiva sramota, a biti s momkom koji ti nije muž- još veća.
- Ej, mačko, pa, ćao! Cmok cmok. Šta ima? Đe ti je momak? - Eno ga, radi nešto. Šta ima kod tebe? - Ma, sve super. Nego, reci mi, kada će udaja, a, a, a? Mig. - Pa, rano je razmišljati o tome, zajedno smo tek šest meseci. - Jao, pa, stvarno nisi iskusna, hvataj ti to dok još možeš. Gvožđe se kuje dok je vruće, ako me razumeš. Hehe. (Mentalna slika: momenat opaljivanja bazuke)
- Jao, vidi je što je porasla! Kako si mi samo slatka, bući bući bu. Đe ti je momak? - Paaaa, nemam ga. - NEMAŠ MOMKA?! Kako si to sebi dozvolila! Sramota! Nema veze, imam ja jednog kuma, malo je stariji, kosa mu se proredila od stresa na poslu, ali je jaaaaako dobar čovek. Evo, sad ću da ga zovem, ne mrdaj! - Ali, teta Đuko, ja imam tek trinaest godina.
Sredovečni intelektualac 1: "Je li, bogati, kako seks ? Možeš li još uvek ?"
Sredovečni intelektualac 2: (u sebi) "Ufff, jebote, gde me nađe ...:gutljaj piva: ... ali o mrtvima samo dobro ..." (naglas) "Da kucnem u drvo, još me dobro služi ...Ma šta dobro, spomenik ću da mu podignem !"
SI1: "A jel u prirodnoj veličini ?"
SI2: (ponosno-šeretski se osmehuje) "U prirodnoj jakako ..."
SI1: "Onda to i neće biti bogznakakva građevina ..."
