Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.

То је одо што се пије кад си прехлаџед и кад ди је запушед дос.

Izuzetno zabačen kraj u Novom Sadu.

Tamo gde čardaš noga još nije kročila.

Nema ga na mapama, sonarima, izohipsama, zmajevom radaru, a njegovo postojanje nije zabeleženo ni u arhivu mađarske privredne komore.
Tamo se održava festival vračeva rumunske magije i matori Cincari trguju decom i violinama, a vremešne mađarice harmonikama bude duh Janoša Hunjadija.
Tamo ciganski gudački kvartet danonoćno cvili Bramsom i Listom, pognute glave na nepreglednoj ravnici, a na svadbama i sahranama igre su jednako vatrene, a noći brze i kratke.

Sudeći po definicijama, stvorenje koje ne može da piša, gleda TV, izjavi ljubav, jebe, jede, hoda ili razgovara, a da pritom nema nezadrživu potrebu da u to trpa gradivo.

Jedini trend koji je istovremeno mejnstrim i andergraund.

Buduće vreme od glagola neću.

Тренутак када женска особа замени пажњу свих мушкараца за непажњу једног.

Jako fin i kulturan čovjek. Ima lijepe manire. Nikada vas neće uvrijediti, a za njega dame zaista imaju prednost. Bakama u javnom prevozu obavezno ustupa svoje mjesto. Nikada ne parkira kola na mjestima za invalide. Ne preskače ljude u redovima na šalterima. Sluša samo lijepu muziku. Ne psuje i ljude oslovljava sa "vi".

Одакле Дове купка на ободу твоје туш кабине немаш појма, али добро знаш да имаш судар за 15 минута и да уколико желиш да Бобан буде успешан рудар вечерас, мораш се упристојити.
Остајеш под тушем преко пола сата, али не због тога што ниси штрокавац чије би телесне излучевине појеле Хорешијеву апаратуру за узорковање, нити због тога што желиш да спереш душевне немире млазом воде, већ зато што све време имаш осећај да се ниси довољно запрао и да ти је кожа још увек исувише масна, чак и за твоје критеријуме. У тим тренуцима се упознајеш са Дове ефектом. Схваташ да ти кожа није масна, већ хидрирана. Први пут у животу изистински разумеш придев баршунаст. Опет се опипаваш и не верујеш како за само пар минута Дове од рендаљке за пармезан прави гузу 12-огодишње девојчице. Јебао би самог себе, а то је признаћете не само нарцисоидно, већ и помало педерски. Тад ти се кроз главу врзма мисао да хомосексуалци нису педери, већ једноставно геј. Да те неко упита како се тренутно осећаш, као из топа би му одговорио „Осећам се углађено.“.

Sveti Jovan Krstitelj, prvi hipster ikada. Krstio ljude i pre nego što je krštavanje i bilo izmišljeno.

Najpoznatiji po tome što je krstio Isusa i tim činom ga izvukao, ono jeste da je Isus bezgrešan rođen (napravila ga Božja ruka 'mesto kurca) ali to je taj rad. Uveo ga u stado svoje, ovaj Božje, Isusovo stado, čije? Gde je pastir? Koji kurac bre, pobegoše ovce preko brda.

Izraz za potpunu zabit i pustaru. Nastao zbog toga što se vukovi pare uvek podalje od čopora i bilo kakvog društva uopšte. Ni do danas nijedan naučnik ili istraživač nije uspeo da snimi parenje vukova u divljini. Zato je ta zabit verovatno mesto gde se vukovi pare, tj. vukojebina.

Лепо једно место из времена врсте прошло типа : ја сам ишао, ти си ишао, ишли смо,... Сигурно да та нека ош Драгица Правица VIII2 плава смена "Пантела Пантела капитен на осма два" буди неке лепе меморије.

Svojevremeno najveći trend u zemlji, nakon furanja palestinki i oplakivanja patrijarha i makedonskih picopevaca. Evoluirao toliko da ni na poslovnim sastancima o kvartalnim rashodima nisi smeo da pomeneš cifru na 6 da ti neko ne bi uvalio *na mom si čest*.

Fore su upokojene zbog upornog insistiranja žena da smo dosadni i da su urnebesno glupe, ali već za par vekova, u idealnom svetu, kada se muškarci budu delili prostom deobom, ekspres lonac i džoger budu imali automatizovanu rutinu, a Youjizz bude davao hologramske projekcije brazilskih manekenki koje ti mešaju u krilu, moći ćemo stolećima da ponosno nosamo jedni druge na kurcu bez straha da smo nekome dosadni.

Naravno ni tada ni jednom Englezu, Jermencu ili Belgijancu neće biti jasno u čemu je tolika čar nosanja na kurcu kod srpskih hetero muškaraca.

Diplomirani manipulator idiotima.

Кинески продавац из тржног центра блока 70, у реткој паузи медитације, са погледом притајеног тигра, упртим ка још неосвојеним новобеоградским пространствима, са мислима - дубоким, трансцендованим у диму јефтине овдашње крџе, са устима благо отвореним из којих се назире део Великог белог зида, са речима малобројним, али мудрим, исказаним кроз змајев дах малопре поједеног џукца...