Tuš iznenađenje
Događaj koji se odigrava u kupatilu za vreme potencijalnog uključivanja česme. Umesto česme proradi tuš,k oji je uključen ostavila osoba koja se prethodno tuširala. Tuš često poprska nesrećnog ukućanina.
- Sad ću na ručak ženo, ček' da operem ruke... (tuš iznenađenje) U jebem ti sunce kalajsano, ko nije isključio tuš!!??
- Ja sam, izvini.
- E ,ponovi li se, na Dunavu ćeš se kupati.!
Roditeljska briga
Konstantna teskoba u grudima koja se stvara rođenjem prvog deteta.
Zadnja napušta dušu.
Slobodan: E, ćao ženo, samo da ti javim da smo stigli u Kovin.
Ljiljana: Kad pre, Bobo? Opet brzo? Pa, je l' ti znaš da si vozio i decu, pička ti materina. Halo, je l' me čuješ?
Slobodan: Ma, čujem te. Nisam hteo baš odmah da se javljam, znaš kakva je Jaca. Evo, pozdravlja te!
Ljiljana: Fala, pozdrav... :okreće se prema svekrvi: Šta ti hoćeš stara?
Baka Zlatija: El stigli?
Ljiljana: Jesu, mamo, jesu, pomeri se, opet ćeš da se sapleteš na kablove... E, je l' me čuješ? Kako su deca?
Slobodan: Dobro smo stigli, dobro. Evo već tetka postavlja da se jede. Ijao da vidiš kakve je ćufte napravila.
Ljiljana: Pitam te za decu, jebe mi se za ćufte!
Slobodan: Au, a da vidiš tek kolač kakav je napravila. A taman mi se jede slatko.
Ljiljana: Ti stvarno hoćeš da te kaznim. Znaš da mi nije teško da stavim katanac na pič...
Slobodan: Ćera ti je već šmugnula sa nekim! A sinovi su na terasi i opet se smeju bez razloga. Eto.
Ljiljana: Slobodane, koliko puta sam ti rekla...
Tetka Jaca: Eeeee, ćaoooo, pa gde si ti mila, šta ima? Kako si?
Ljiljana: Eeej, ćao. Nema ništa. Kako ste Vi?
Tetka Jaca: Evo, super smo. Lepo su stigli, malopre popili kafu i pušili neke cigare sa ukusom borovnice. Znaš kako su dobre. Sad ćemo i da jedemo.
Ljliljana: Znala sam! Cccc... Ništa, ajd' da ne gorimo više žicu. Budite pozdravljeni. Ajdee, ćaooo... Eee, daj mi začas ovog mog.
Slobodan: Kaži, srce moje.
Ljiljana: < hvata telefonsku slušalicu kao mikrofon > ***A sad mi daj njen broj da 'mesto tebe jaaaa raskinem sa njoooooom...***
Slobodan: Opaaa, vidim ni tebi nije loše.
Laserom
Laseri su bili kul kad sam bio klinac i kada su proizvodili pćiju zvuke i rupe u stormtruperima. Danas su kul koliko i stric mašinski inženjer - ima poneku dobru foru, ali ih sve potroši posle tri minuta pa ostaje samo da vrtite prste i čekate da donesu supu i sarmu. Šta će, izgubili su "fantastično" iz "naučno-fantastičnog" i postali alatka: korekcija dioptrije laserom; nišanjenje laserom; spektroskopija laserom. Zev.
Ali, na sreću nam i polzu narodnu, razigranost u LASER vraćaju marketinški magovi i ostali prodavci ajkulinog ulja koji su poslednjih godina u Srbiji, vođeni sveopštim četvrt-kapiranjem toga šta otprilike laseri i laserska tehnologija znače i mogu, pohrlili k laseru kao novom epitetu koji uliva kredibilitet proizvodu i pospešuje debilitet opštenarodni! Da, zaista je sve bolje kada je LASEROM!
Uklanjanje celulita LASEROM!
Odvikavanje od pušenja LASEROM!
Šurim prasiće LASEROM!
Beljenje čmara LASEROM!
Upoznaj singl milfove LASEROM!
Rada Manojlović večeras u Hali sportova LASEROM!
Kamera zaista dodaje tih deset kila
Činjenica koje je snimatelj Bera Grilsa u svakom trenutku bolno svestan.
- Gospodine Grils, hajde što Vam nosim sendviče, pušku, zmijski protivotrov, pribor za čaj, rešo za kuvanje, mrežu-ležaljku, zabavne magazine, erotsku literaturu, priručnike za prepoznavanje jestivih biljaka i insekata, busolu, sekstant, mapu, šator, lutku na naduvavanje sa likom Vaše žene, četkicu za zube, mašinicu za brijanje, i da sa svim tim moram da plivam kroz ista govna i jebem se po istim vukojebinama kao Vi samo s nožem i kanapom, ali zašto mi ne obezbedite neku manju kameru, ovo sranje ko da je rusko, ima bar deset kila, i triput sam se posekao na nju!? I hoću povišicu!!!
- Tegli i ćuti, Bobe. Na birou ih ima hiljade koji bi radili duplo više za upola manje, znaš?
Bravo
Узвик охрабрења које углавном старији бебопазитељи упућују малом детету које је управо оверило бетон или сличну тврду подлогу, а све у циљу инстант одагнавања страха, скретања пажње и превенције епске дерњаве. "Није ти ништа, добар си", у амбалажи звонке похвале.
:клинац гекнуо са тобогана, присутни: старији буразер и аскурђел:
- Браавоо, благо деди. Ништа, ништа. Браво!
- Деда, шта браво, јебем ти пејсмејкер, видиш да се испресавиј'о ко свастика!? Симо, кажи нешто!
- 'Де бре видим, лево 23%, десно отварам само пред пензију. Товари брата у колица, идемо... Бравооо, дедино.
Filter za monitor
Појавише се компјутери.
Појавише се и ЦРТ монитори (они што имају изражену трећу димензију, јер је катодна цев коришћена, такође то је оно што сте мислили да је компјутер кад сте први пут отишли у кабинет за информатику), који су, судећи по неким изворима, били радиоактивни, штетни и зрачили су као Чернобиљ 1986. године.
Међутим, сетио се један залудан Кинез.
У неко доба (1995-2003), могли су се купити такозвани Филтери за ЦРТ мониторе, који су "давали стопроцентну заштиту од васколиког зрачења, чували вид, мозак, потенцију, бубреге и крста".
Прелепа плавичаста антисепија је чинила Лару Крофт још лепшом и њена шпицаста буљезгара у резолуцији 800х600 није могла оштетити ваш очињи вид, нити вас спречити да квалитетно прскате у будућности јер је омогућавала савршену заштиту од зрака смрти из монитора које су Американци посејали да надокнаде оно што осиромашени уранијум није успео.
Ђед - О јуначе, што чиниш?
Унук - Ево сад ћу да хилујем овог шабана, крипови га убијају, кад је нубчина.
Ђед - А да ти ђедо купи ону заштиту за тај телевизор, видео сам има да се купи, то зрачи, да не изгубиш вид очињи!
Kako sam prvi put umočio Slavišu
Илити, живот и прикљученија младог искомплексираног дебелог гмаза.
Први контакт са нелегалним супстанцама сам имао још деведесдевете, тада шестогодишњак, кад је стриц Фејка побегао на ноћ са Косова, као војник, да пренесе џакове, како су нама клинцима тада рекли, пшенице за козе које је мој ћале пазарио пар месеци раније. Оће курац. Срушише ови из нато-а мост у Бивољу, тетка увати клинце и дође код нас на село. Гелендери од моста кокнули осморо људи, па се јадна уплашила. Њен клинац, Филип, мој идол из младости, после 2 дана нањушио пшеницу. У ствари, курац пшеницу, чиста шиптарка, 2 џака, донео Фејка. 3 дана нисмо он и ја излазили из штале, бога питај колко се ту попушило. Е знаш онај осећај после дувке кад си гладан ко фудбалер Звезде? Е, баш тако сам ја почео да се гојим.
Ништа, заташкала се та прича некако.
Онда сам у седмом основне открио чари интернета преко телефона. Набасао на неки чет и тамо блејао нонстоп. Имале су посебне собе и једино што сам радио је врбовао рибе (имао јебачки ник "Snoop Dogg 1984") навлачио их у приватне собе и тамо разваљивао Славишу од дркања. Дрко сам по 15 пута на дан. Тад је било лакше, нема лепљиве, смрдљиве, слане сперме, не мораш да переш руке, само удри док не направиш отворену рану на кожици. После не можеш ни да га држиш док пишаш колко боли, али то су слатке муке.
Елем, да не скрећем са теме, на том чету упознам Дајану из Бача. Јебеш ти мени мајку ако сам ја тад знао шта је и где је Бач. Контао сам да је негде у Аустроугарској, макар због њеног акцента. Да, причали смо. Трајало је то месецима. Прво смо почели да шаљемо смс-ове, па ммс-ове, она мени послала њену слику, ја њој послао слику Милоша Каличанина, рекла да сам сладак, послала слику дојке, назвао сам је једно вече, фиксним, назвао друго вече, направио огроман рачун, ћале ми јебо мајку милосну. Избаронисао сам је да се зовем Филип, да сам из Крушевца и да имам бенд. Ликуша се примила. Имали смо сајбер секс свако јебено вече, телефоном, у то време сам и добио јебену сперму, па сам редовно лепио по телефонском именику.
Елем, позове мене Дајана један викенд код ње. Ја наравно, рекао да имам ауто, искукао од Мимице паре, узео карту и отишао у јебену Војводину. Тамо на станици, она мене чека. Ја сконтам да је она, није ме лагала, јесте као на слици, анђео, дивна дојка, криви зуби. Размишљам се дал да приђем, ил да побегнем са станице, међутим, јебо мајку, први пут у јебеном Новом Саду, где да идем који курац. Приђем ја и признам шта и како. Само што ликуша није заплакала од муке кад ме је видела. Међутим, ајд, кад сам се већ цимао, да кунтам код ње 2 дана, да не испадне да сам својима само сјебао кинту.
Ошли ми за јебени Бач (недо бог никоме, ја жалим људе који живе онде, какво говно од места, брука), нигде планине, нигде брда, нигде јебеног брега, ПА ГДЕ СЕ САНКАТЕ ПИЧКА ВАМ МАТЕРИНА МАЂАРСКА БРЕ??? Нема везе, то вече дошли неки њени ортаци, сви по 5, 6 година старији од мене, студенти јебени, ја мали, дебео, седим у ћошку, одваљен после другог пива. Приђе она мени, каже, јел си радио некад есид? Наравно да јесам курво, зар ти изгледам као неко ко није радио есид. Е баш сам тако изгледао.
И дан данас рачунам као први пољубац кад је картончић прешо са њеног језика на мој. И дан данас памтим колко ми је јебено набрекнуо овај доле и како је срце почело да лупа ненормално и да ми расте притисак. Јајашца су ми овлажила као да сам их у Расину умочио. Најбоље од свега је што се нисам онесвестио. Есид је био до јаја. Остало је историја. Отишли смо у њену собу, први пут сам видео сису уживо. Први пут сам сисао брадавицу, а да није била од моје кеве. Све је било први пут. И до јаја је било. Осећао сам се као деки_аод у оној његовој баронској причи кад је наводно креснуо 2 ликуше у Новом Саду.
Немам више контакт са Дајаном. Отишао за јебену Европу, а ни дан данас је нисам заборавио. Ако има некога из Бача на сајту ( мукица ), и ако зна Дајану, плава, ћале јој држи кафић поред куће, има добру сису и криве зубе, нека ми јави, дукате дајем.
Scroll Lock
Nasušno dugme na tastaturi čija je funkcija da upali scroll lock diodu. Legenda kaže da ima neku praktičnu primenu u Excelu, ali korisnici Excela se već sasvim dobro snalaze i bez njega. Bliži se doba kada će stari dobri Scroll Lock biti zamenjen tasterom :), OMG, lol ili rofl. Svi ćemo ga se sećati, ako ni po čemu drugom, onda bar po tome što je na najizlizanijoj tastaturi ovaj taster uvek izgledao kao da se juče iskrcao sa prekookeanskog broda.
Yugo
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu.
U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Živeo Jugiša!
K'o da te hodža pištoljem krstio
Šuntav, smotaniji od autističnog deteta na partiji američkog fudbala američke koledž lige.
- Izvini, ne znam šta mi je, obično nemam problema što se tiče ovog.
- Pa hoćeš da ja pokušam?
- Neka, evo ga. Nije.
- To ti je peti kondom koji si pocjep'o. Rinfuz dok se nisam ohladila?
- Ekstra. Aj ja ću iza, ne ček', ja ću proći ovuda, možeš malo da se spustiš, aj levo malo, čekaj, stani.
- U kaki si ko da te je hodža pištoljem krstio, lezi dole, sama ću.
Nešto konkretno
Jebačina. Čist seks, bez preterane predigre i umišljenih osećaja.
-Kako ti sa onim tvojim novim?
-Pa tako...
-Vodate se dva meseca. Jel bilo išta konkretno?
-Misliš na seks...
-A na šta drugo?
-Ja ne nudim, on ne traži. Valjda me poštuje, i tako to.
-Dušo, menjaj ti to dok je vreme. Tebi treba nešto konkretno.
-Misliš na seks?
-I ti misliš na seks.
Na mlađima svet ostaje
Fraza koju koriste svi metuzalemi koji nemaju ništa pametnije da kažu, a imaju potrebu da iskažu svoju životnu mudrost steknutu godinama. Ali, kako su ti "mlađi" krenuli, od sveta ništa neće ostati.
Adam i Eva. Raj. Pre milijardu godina.
Adam:"Evo, svetice moja, što mi ne bi pokrili moj tvrdi pokos i tvoju božansku nevinost?"
Eva: "Aj Boga ti, Adame, šta ću pokrivati pičku, vidiš da je vruće. Pokrivaćemo našoj mnogobrojnoj deci. Na mlađima svet ostaje".
.........................................................................................................
Homo Erectusi. Pre 500.000 godina
Erektus XY: "Mu, nju, nju, mijuu, izja miaaa?" (Hoćemo početi da sečemo ovo drveće pa da se ugrejemo?)
Erectus XX: "Mnijaaaa njuu mihh hja". (Ma jok, naša deca će otkriti vatru, nećemo da zagađujemo svet. Na mlađima svet ostaje).
...........................................................................................................
Feudalno društvo. Srednji vek.
Kmet: "Šta misliš da navučem kesu na kurac pa da te onda opamprčim? Da ti smanjimo taj sifilis i možda se manje budeš porađala?"
Kmetkinja: "Ma jok, samo ti mene jebi. HIV i kuge će tek u 19. veku. Rećićemo deci da stavljaju, na mlađima svet ostaje".
...........................................................................................................
2112. godina. Jedni od poslednjih ljudi na svetu.
Čovek: "Jebem te blentavu obolela si od side u 50. godini!"
Žena: "Aj šta fali i onako ćemo svi biti poplavljeni. A i ove 02 maske nemaju više kiseonika. BOLJE da smo govno pojeli nego što smo sve na mlađima ostavljali!!!!"
Trojanac
Dete koje vratiš iz vrtića. Odvedeš ga ujutru živog i zdravog, a uveče uneseš u kuću zajedno sa svim najnovijim virusima gripa.
Hoćeš se vakcinisati?
Ma jok, imam ja mog malog "trojanca". Odvedem ga u vrtić, i kad ga vratim zakačim sve moguće viruse! Posle zajedno odležimo par dana i mirni smo celu zimu...
Starija (neuspela) deca
Odgajanje mladunaca – najobimniji i najiscrpniji sport kog čovek može da se lati. Pa ipak, i ta strmina ima odmorište – prvenac. U roditeljstvu, prvo čedo ti dodje ono što bi se u kompjuterskoj igri zvalo „skirmish“ ili „playground“; a i ne pristupa mu se mnogo drugačije.
Kao što se prvi mačići (i palačinke) u vodu bacaju, tako smo i mi prvonikli ponosi naših roditelja zgodno poslužili da se isprobaju batine (pa po pristignuću sledećeg deteta bace u zaborav), da se leče kompleksi (sviraj harmoniku, treniraj karate, javljaj se komšijama, idi na fakultet), i da se natenaaane usavršavaju roditeljske sposobnosti uopšte. Ali i pored toga, više nam naša mladja i od nas uspelija slika duguje zahvalnost, nego što nam roditelji duguju izvinjenje. Mi li da vam tabamo staze, pizda vam materina balava!
Legenda:
Sima (A) - prvi sin (a jel’ da da je ime za šupka...?)
Neba (B) - mladji mu brat
A.1. Privodim ja (17) 7 godina stariju ribu, pucam od ponosa. Moj prvi put. Nisam lagao za godine, ali je nisam ni pripremio na to da moja majka gleda na mene kao da još uvek imam 12. 04:00h, budi se keva, provaljuje u sobu, riba se pokriva preko glave, u zemlju da propadne, ja nalazim bokserice, pokušavam za početak da izvedem kevu iz sobe, ona poseže za pokrivačem, potpuno sluđena, da vidi ko „spava kod mene“. Čitava scena traje 15 minuta, jastuk i erekcija dva ovna na brvnu, ribin identitet ostaje tajna, keva gleda u prazno mesec dana.
B.1. Skype video call.
Ja: Ćao kevo, šta ima kod kuće?
Keva: Evo, stigla s’ posla, ćale na putu, a Neba (16) ima gore neka posla sa Zoranom...Hehe...
*kroz po metra tavanice čuje se Zorana, urla na bosanskom, bas ritam, dal’ od muzike dal’ od Zorane, plafon se ljušti, keva provlači prste kroz kosu, stresa malter*
A.2. Vraćam se sa splava (18), kako ulazim u hodnik bacam peglu na tri strane sveta. Bude se keva i ćale i zatiču me kako ribam zogerom sopstveni master-piece. Keva plače 2 dana, ćale ne priča sa mnom 6 meseci.
B.2. Stiže Neba (17) sa moto susreta, odlazi na sprat, baca peglu kroz prozor svoje sobe (daleko klonja, jbg...). Ustaje u 14h.
Keva: Mislim da bismo trebali da porazgovaramo o nečemu.
Neba: Daaj, zajebi bre, svaki put nešto da se pravdam, muka mi je više... Idem negde, ne znam kad ću doći.
*keva riba prilaz garaži*
*ćale ne zna da se išta dogodilo, keva dočekuje Nebu u 23h sa gibanicom*
A.3. Saopštavam (19) roditeljima da planiram da radim, uštedim i kupim polovan auto. Slede tzv. dobronamerni saveti. Presuda: GSP, doživotna.
B.3. Neba (18) u petak doćeruje zver na dva točka od 550 kubika i 1800 eura. Pare pozajmljene, odakle da se vrate nema. Keva i ćale psuju i kunu. U ponedeljak keva zove ostale članove moto kluba na pitu i pivo da časti, ćale zavlači ruku u zadnji džep i insistira da se samo najbolje ulje kupuje.
A.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Simo (19), kaže razredna da imaš dva neopravdana u ovom tromesečju... Sve ostalo je *hm* kol’ko tol’ko u redu, ali naišla sam i na profesoricu francuskog, kaže da se ne trudiš kao nekada. Nije pitanje ocene, kako stvari stoje proći ćeš 5.00, ali zar da traćiš potencijal...? I svi ostali profesori misle da možeš više, ja ne znam šta se sa tobom dešava u poslednje vreme. Trebaće ti Simo, za fakultet, što više sada naučiš, manje ćeš na fakultetu!
*divan traje jedno martovsko popodne (već pomeren sat), nastavlja se na rate do prijemnog*
B.4. Keva se vraća sa roditeljskog.
Keva: Nebo (17), imaš 4 jedinice.
Neba: Ma nije, prof. deljanja samo devojčicama daje pozitivne, iz tucanja kamena me prof. ne voli, iz utovaranja džakova sam radio kontrolni bolestan, sećaš se, a srpski, pa koi mi to kurac treba u životu!
Keva: Pa dobro, ali u slučaju da se predomisliš za fakultet...
Neba: Jeste, da se predomislim! Život da mi prođe tamo, hoću da radim pošteno, da učim zanat (koji?), da se osamostalim, da budem čovek!
Keva: Pa i to što kažeš...jeste Simo, šta bleneš, Neba je uvek bio onaj vredniji po kući! Tebe smo uvek puštali „jao, pusti Simu, mora da vežba harfu, jao pusti Simu mora da uči za takmičenje iz Starogrčkog...“. Nego, Nebo sine, kaži majci, kako je Zorana?
*Svaka veza izmedju aktera interpretiranih događaja i stvarnih ličnosti je sve samo ne slučajna, i ni jedan događaj nije fiktivan. Mnoge životinje su povređene prilikom nastajanja definicije (e, za to pitajte Zoranu!)
Predrkati
Преболети бившу рибу на најмушкији могући начин - престати и да је убрајаш у своје сексуалне фантазије приликом онанисања. Једини прави мушки знак да си је заиста преболео. Престао си да замишљаш ту рутину и усудио се да претпоставиш како би то изгледало са неком другом.
Ћао бивша рибо, акам га на баба Драгицу од које купујем тиквице!
New text message
To: Ivana Bivša
Text:
Ivana, konačno je gotovo! Zaboravljena si! Ne zamišljam više ni tebe ni tvoju lepu kosu, mirišljavu vulvu, seksi podbradak! Ni o lepo oblikovanim grudima ne razmišljam! Može se reći da sam te predrkao! PREDRKANA si devojko, da znaš samo!
SADA SAM SLOBODNI DRKADŽIJA!
Send.
1 message received
Open
From: Ivana Bivša
Text:
Hej, sori, nemam identifikaciju, ko si ti?
- Fuksa.
Boli me kurac
,,Boli me kurac" nije samo fraza, ,,boli me kurac" je stil života. Mantra koju lik ponavlja u sebi dok prilazi devojci, ono što je Jovan Marinković rekao sebi kad je skočio na tenk sa flašom benzina, ono što je prvi neandertalac pomislio kad je skupio muda da priđe vatri. Život je previše kratak da bi se prošetao kroz njega, reci sebi ,,Ma boli me kurac!" i potrči!
Devojka posle tuširanja
Prizor pred kojim ni jedan muškarac ne ostaje ravnodušan. Kada izađe iz zamagljenog kupatila ni jedno čulo ne ostaje nepobuđeno. Sobu ispuni miris šampona od tropskog voća i Džonsonovog bejbi ulja. Ona, dok joj mokra kosa pada preko ramena, izgleda kao prividjenje dok se iza nje para meša sa svetlom sijalice. Kada osetiš njenu meku kožu pod prstima na trenutak se uplašiš da je ne povrediš svojim dodirom.
Kad su čeljad vezana, kuća nije tesna
Педагошка метода коју су примењивали наши стари.
Мој деда: Кад сам ја имао 10-11 година, свадбе на које су ишли моји родитељи сам обично проводио испод оне крушке...
Ја: Зашто? Одатле се најбоље видело?
Мој деда: Ма не, него су ми ланци били дотле дугачки...