Grupa ljudi koja izlazi iz kuća samo kad su velike nepogode da bi obavestila javnost da se ni oni ne sećaju većih suša/kiša/snegova/poplava/ekstremno niskih i visokih temperatura...

Osnivač Pink Floyda, i čovek koji je izmislio psihodelični rok, i uputio grupu na put koji je prošla do danas (a dobro znamo kakav je uticaj na muziku Pink Floyd ostavio). Bio je gitarista, tekstopisac i slikar, sa Floydom je objavio dva albuma, kada je izbačen iz grupe zbog lošeg uticaja na nju - naime, tvrdi se da je Sid zastranio od prekomerne upotrebe psihodeličnih droga. Kasnije, ostali članovi benda su govorili da je počeo da piše zadivljujuće dobru muziku, ali ju je bilo nemoguće odsvirati. Posle toga objavljuje dva solo albuma i u 25. godini nestaje. Ni javnost, ni članovi benda ni prijatelji nisu znali gde je, ostala su samo nagadjanja i glasine. Na snimanju filma The wall, godinama nakon svega, pojavio se debeli, ćelavi čudak obrijanih obrva i pomalo neobičnog odela..Prepoznao ga je jedino Roger Watters, gitarista, koji je zaplakao kao malo dete kada ga je video. Sidu Beretu je Pink Floyd posvetio dve pesme, Shine on you crazy diamond, i wish you were here, kao i scenu u filmu The wall kada glavni glumac (Bob Geldof) sebi brije glavu, obrve i žiletom odseca bradavice.
Beret se pojavio u javnosti još jednom, na amaterskom snimku, na kojem se nalazio skoro šezdesetogodišnji starac, koji je bio samo bleda senka genija jednog prošlog vremena.

Балкански ендем. Појам који се опире сваком дефинисању.

То је кад ставиш гоблен са зарозаним дететом на шпански зид, десет сантима од ламперије.
То је кад ставиш миље на сваки сточић, столицу, преко телевизора и уопште, на све што има погодну хоризонталну површину.
То је кад на телевизор ставиш успомену из Јошаничке Бање, благослов владике Николаја и пластичну гондолу из Трста.
То је кад у регалу изложиш целу производну линију "Кристала" - Зајечар, гостинске шољице "од акропоља", Нови завет, "Чујте, Срби!" и књиге из "Новости".
То је кад носиш "ребак" мајицу, упасану у фармерице са каишем затегнутим око ребара.
То је кад знаш да је "италијанка" фризура која не излази из моде.
То је кад возиш "голф 2" као момак.
То је кад на њега ставиш налепницу у облику мрље.
То је кад су ти Лидија Вукићевић и Снежана Савић врхунске пичке.
То је кад на девојци не примећујеш адолесцентске бркове.
То је кад не примећујеш да ти девојка личи на Леонида Брежњева.
То је кад јој фали горња лева јединица.
То је кад је ожениш у месној канцеларији, па прославите под шатром.
То је кад је у шатри изнад младенаца тоалет-папиром на тепиху исписано: "СРЕЋНИ МЛАДЕНЦИ".
То је кад са шатре висе балони и папирни украси.
То је кад продаш голфа и купиш пасата лубеничара, ауди јаје, опел кадет или форд ескорт јер си жењен човек.
То је кад са женом гледаш "Курсаџије" или "Сељаке" и кидаш се од смеха.
То је кад цитираш Крстића&сина, Топаловиће или Радашина.
То је кад пијеш пиво испред продавнице.
То је кад су ти сисе продавачице које су се отегле до пода изузетно узбудљиве.
То је кад те пале дебеле девојке.
То је кад се налактиш на шипку поред ортака - мајстора у аутобусу, све значајно шмекајући снаше.
То је кад свастики при поздраву шеретски гурнеш средњак у шаку.
То је кад ти дођу кум и кума "здецама".
То је кад кукате на политичку ситуацију уз ракију.
То је кад закључите да "опљачкаше овај народ", да "нема народ пара" и "да 'оће да се врати социјализам".
То је кад установите да тај Запад нема тог дружења и те зајебанције, живиш, радиш, а и само радиш.
То је кад закључите да нема боље од Србије.

Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.

Emisija čija svrha i cilj još uvek nisu razrešeni. Dve beživotne voditeljke pričaju o najdosadnijim temama iz Evropske unije. Ono što je najgore je termin. Emsija počinje pre CSI-ja, Zločinačkih umova i ostalih serija, zbog čega ne možeš da dočekaš kraj.

Ljudi koji u kombinaciji poseduju sve znanje ovog sveta.

Podrum zgrade pozicionirane na periferiji grada. Zapušteni forenzičar, koji već pola godine razmišlja o samoubistvu, pali sedmu cigaru iz četvrte kutije, dok lupom traži tragove sperme na guzici 70-godišnje žene. Ne nalazi ništa i odlazi za svoj "Pentium II" da napravi izveštaj. Seda, iz fijoke vadi 'ladan burek sa mesom i prokiso jogurt, mezi ih polako jer pravda može sačekati. Brada i ruke su mu sad masne, a potkušulja uflekana. Nema veze, tako je bilo i pre bureka. Odlučuje da izdrka uz novi madjarski pornić koji je pazario, svejedno je sam, a pravda može sačekati. Završio je, pali cigaru i kuca izveštaj. Navodi da je došao do saznanja da su babu ubili ljudi, koji su viši od nje, udarcem štanglom u potiljak, verovatno da bi je opljačkali, jer je definitivno nisu silovali. Odlazi na internet da baci partiju "kantera" dok mu ne uvale novi leš i ostatke velike nužde, iz kojih treba da iznadje dokaze. U pola partije dolazi polupijani pandur, napuši ga ko majmuna što igra igrice, sa stola uzme izveštaj i poslednju kutiju cigara, jer je svoje popušio. Forenzičar ponovo ima suicidne namere, uključuje TV na kom ide "CSI: Miami" i odgleda pet minuta. Polako ustaje i iz "dokaznog materijala" uzima pištolj, repetira ga i puca sebi u slepoočnicu.

dodji,ker,mali ker

Jezivi program za decu koji nema ni smisla, a ni poente. Totalni je rebus i plaši me.