Naslikati zatim stablo u nekom vrtu
Jedan od mnogih mučnih koraka s kojim se susreće đak prvak u otkrivanju umetnika u sebi.
Poveren ti je ogroman beli papir, i zadatak da na njemu prikažeš prirodu. Jedna krivina, pa još jedna. Na vrhu dva zeca. Jes' da su veličine k'o taj traktor u podnožju, ali proporcija je za pičkice. Bara, kiša, i u isto vreme ogroman žuti kolut iza brda. Bole te uvo. Čuperci trave, pa šumetina. Linija do linije koje kao treba da budu stabla, i zeleni lampioni za lišće. Reka koja dolazi niotkuda i ide nigde, čisto zarad crtanja dve ribe u njoj. Mostić. Kuća na ge, sa dimom kakav ne izlazi ni iz Kamaza pod punim teretom. Lišće sa nepostojećeg drveta na sred livade opada u aprilu. Gistav Kurbe se prevrće u grobu. Konj, vezan pored kupusa. Hvališ se ostalima, iako se njihovi razlikuju samo po broju spojenih lukova koji treba da budu ptice.
"Učitelj'ce, učitelj'ce, nemam svetlo plave više, šta da uzmem za nebo?"
"Možeš oker."
Višeslav
Učenik koji, koristeći srpsku verziju pravoslavlja sa velikim brojem slava, veštim manipulisanjem uspeva da svaki izostanak učini opravdanim.
Profesorka: Da li je Srboljub Ćirilov prisutan?
Srećko: Slavi slavu.
Profesorka: Pa zar ne slavi svetog Nikolu?
Srećko: Mislite majski Nikoljdan?
Veljko: Ne, on slavi oba pošto nije siguran, da ne greši dušu.
Milinković: Meni rekao da slavi svetog Mratu.
Srećko: Da, to mu je babina slava... A mislim da mu je deda transformers, tako da ni to ne propušta.
Veljko: Zar nije po babi sveti Stefan Dečanski?
Milinković (vadi crkveni kalendar): Da li je to ista slava ili dve slave na isti dan?
Profesorka (preko kurca): Znate šta, recite da mu je to opravdano i nek' mu je sretna slava.
Čiji si ti?
Jedan od onih prelomnih trenutaka u životu. Sekunda u kojoj nesvesno postavljate to pitanje nekom nepoznatom klincu iz okoline se pretvara u momenat kada shvatate da ste doslovno matori, da vas verovatno više niko neće pitati isto i da zub vremena polako pokazuje svoje lice i vama.
10. 05. 1986.
Neki lik: Mali, čiji si ti?
Vi: Ja sam Kirov.
Neki lik: Aaaa, ti si znači Kirovac!
10. 05. 2010.
Vi, vidite nekog klinca kako trčkara po ulici. Veze nemate ko je, a znate otprilike ko bi mogao biti. Nesvesno se upuštate u konverzaciju s njim.
Vi: Mali, čiji si ti? (počinje da vam se okreće kosmos oko glave, matori ste)
Mali: Ja? Ja sam Milov.
Vi: A, Milovac, je li... dobro, idem ja da popijem jedan trodon... ili bensedin... videću već...
Makar je biorazgradiv
Izlaz iz ćorsokaka kad protokol nalaže da se o pokojniku govori sve najlepše, a nema se šta lepo reći.
Zatvoriti oči
Jedino što preostaje kada neko neće da otvori oči. Uporno mu daješ do znanja, izvodiš ga na pravi put, ali ne vredi budali govoriti.
-Gospodine, izvinite, ne smete ovde parkirati, rezervisano je.
-Rezervisano? Nigde ne piše.
-Dolazi nam minisar unutrašnjih poslova Zambije na ručak, ne smemo da...
-Momčino, ne seri puno, nego mi čuvaj mesto.
-Ne terajte me da uradim ono što ne želim!
-A to je?
-Sad ćeš da vidiš. Momci, pomoć, imam problem ovde!
Posledice: Otečeno oko, vidljivost smanjena 90 procenta.
______________________________________________
-Bro, odo da zbarim Marijanu, pička i po.
-Ne zajebavaj se, ima dečka, čuo sam da je neki moskri.
-Opusti se, vidiš da je sama sa drugaricama, idemo, akcija- reakcija!
-Ja sam te upozorio!
Posledice: Par šavova na glavi, hematom ispod oba oka, vidljivost smanjena 100 procenata, slepilo.
-Bolje ja da te premlatim, nego on da te ubije!