Vrhunac zadovoljstva. Čula se opuštaju, ti se opuštaš i bole te kurci za sve. Navučeš osmjeh i idemo. Rolerkoster opuštanja kreće. Neka toplina krene da se širi cijelim tijelom. Jeste, centar topline je oko prepona i stomaka. I jeste, prljavo je, toksično, vjerovatno i zarazno, ali jebiga- ti pišaš!
Da, pišaš u ćega. Radio si to i kao mali. Moguće da je i u tome čar. Ne, nema mame da te grdi. Samo slučajni turisti koji su se tu našli. I svi su tu zbog iste stvari. Dobro, oni su tu i zbog kupanja i sunčanja, ali pišanje je pišanje.
Prošetajte plažom. Pogledajte procenat ljudi koji su u vodi malo preko struka. Svi su nasmijani i srećni. Jeste li se ikada upitali zašto?
I povrh svega, pišanje je uniseks! I nije rasista, ne glada starost, boju kože ili pol. Svi to rade!
Z: Ne budi toliko providan, konjino matora! Dejan: A? Z: Ne foliraj da je ladna voda, muda si već pokvasio! A to je najteže! Udji u vodu skroz! Uš'o si samo da pišaš, vidim ti po osmjehu!
Pečat prevare. Kružna perforacija na koži koju nećeš moći da opravdaš ženi ili devojci pa da si bogotac. Za razliku od ogrebotina za koje možda i uspeš da sklepaš priču.
I da znaš. One to rade sa predumišljajem da bi te zajebale. Da te obeleže. Ne živi u zabludi da jebeš toliko dobro.
-Divi gavajo. Da li si ti jeb'o ili plivo sa piranama? -Vidi se, a?! -Najeb'o si od žene. Da te grebala pa ajde nekako. Mogao bi da kažeš da su te strugali na basketu. Ovako džabe... -A da kažem da su me grizli na basketu?! -E moj ti...nisi toliko dobar.
Zaobljen betonski stub visok 200m koji nam predstavljaju kao osmo svetsko čudo i najimpersivnije dostignuće u domenu mostogradnje. Stubčina koja treba da obezbedi demokratama vlast i nakon sledećih izbora. Kapitalna investicija koja će, u najmanju ruku, biti forsirana kao novi simbol Beograda.
Kalemegdan je ionako prevaziđen, Pobednik nije dovoljno visok i impozantan, Avalski toranj liči na minaret a Zoološki vrt smrdi. Sreća u nesreći je da imamo sposobnu vlast koja nam je obezbedila gigantski betonski stub kako bi naša turistička ponuda ostala konkurentna.
Sasvim je normalno očekivati da horde stranaca pohrle u našu prestonicu kako bi prošle pored betonskog stuba na mostu jer to nije običan stub koji podupire most. On je moderniji od Ajfelove kule, lepši od Koloseuma, impozantniji nego Svinga. Eventualno ga možemo porediti sa Kolosom sa Rodosa ili statuom Zevsa u Olimpiji.
Most preko Ade ima neku svoju svrhu smanjenja saobraćajnih gužvi ali niko više ne priča o tome. Bitan je isključivo pilon! Cigani koji su oterani od ispod Gazele mogu da se skuće ispod novog mosta kad se završi izgradnja i da se svakodnevno bude sa pogledom na pilon, čime im je gradska vlast učinila veliku uslugu. Stotine hiljada nezaposlenih mogu da iskoriste lepo vreme, prošetaju mostom i budu uživo impresionirani ovim čudom arhitekture.
Za proleće se najavljuje organizovanje specijalnih turističkih poseta famoznom pilonu kao i organizovanje elegantnih samoubistava skokovima sa pilona u Savu. Skupština grada Beograda najavljuje javni konkurs kojim će se odabrati ime za pilon koji je, po svojoj popularnosti, nadmašio most na kome stoji. Ukoliko most bude nazvan po Draži Mihajloviću, pilon će se verovatno, na inicijativu SPO, zvati "Dražin kurac u erekciji". Problem će se javiti ukoliko most ponese ime patrijarha Pavla ali gradonačelnik Đilas najavljuje kompromisno rešenje po kom će, u tom slučaju, pilon poneti ime "slavska sveća patrijarha Pavla".
Nebitno je što je cena izgradnje mosta skočila od 160 na 400 miliona, što se neko debelo ugradio u ovaj projekat i što je sa tom razlikom moglo da se izgradi na stotine stanova, završi laki metro ili koridor 10 - bitno je da mi imamo most sa čitavim jednim pilonom. A niko u okruženju ga nema!
To bi ukratko bila suština svega - most vredi svaku paru a Srbija je lider u regionu!
To su uzrečice poput "dođavola" i "prokletstvo". One se samo mogu pročitati u knjigama ili prevodu stranih filmova, a nikada se zapravo ne izgovaraju. No kako izuzeci potvrđuju pravilo, dešava se da neki članovi društvene zajednice u naletu besa zaista izgovaraju navedene uzrečice, i to su osobe sa kojima niko nema niti želi neke dublje odnose, jer se smatraju čudacima i osobenjacima, koji po noći, ogrnuti velikim crnim ogrtačem sa kragnom, sviraju orgulje na svom mračnom tavanu.
Treće pismo u Srba. Od latinice se razlikuje utoliko što su slova sa nestašnom frizurom (š, ž, č, ć) ošišana na ćelavo (s, z, c, c).
Štampani natpis na mesari: IMAMO MLADE CURICE. JEFTINO.
Štampani natpis na frizeraju: PENZIONERIMA SISANJE NAPLACUJEMO UPOLA CENE.
FB čet: - Danas sam se upisao na predavanjima. - Ujeeee... Profa poceo da pusta spisak. - Aaa? Mjok bre. Nije. - Pa gde si se upisao onda, dilejo?! - Ma, bre, obalio sam sa Cvejom, Zlajom i njegovim bratom gajbu piva pre casa. Oci mi ispale koliko mi se islo u klozet.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas najavio je početak radova na Gazeli. Počeli radovi na Gazeli. Prekinuti radovi na Gazeli. Nastavljeni radovi na Gazeli. Zatvorena traka na Gazeli. Gužva na Gazeli zbog zatvorene trake. Sve više nervoznih vozača zbog gužve na Gazeli. Autobus za malo udario babu...Na Gazeli...
Kultura, znanje i sve ostalo što ima bilo kakve veze sa bilo čim što je sofisticirano, prosvećeno ili intelektualno.
Šta j' andergraund u zemlji Srbiji? Da l' blek metal, ili narkomanstvo? Taj blek metal već se često sluša, narkomani na svakom su ćošku, satanisti, đav'lu što se mole, čak ni oni ugroženi nisu. Nit' blek metal, niti narkomanstvo, ni pederluk niti satanizam, ni nacisti nit' skin hedsi ludi, ništa od tog andergraund sad nije, a andergraund u Srbiji pravi sad postaše kultura i znanje !!! Crna lista već je podugačka, a podzemlje već je preduboko, a na listi imena su ova: Tolstoj, Šekspir, Dikens, Dostojevski, Andrić, Ćosić, Pavić i Crnjanski, Bah, Betoven, Mocart i Čajkovski, Šubert, Šopen, Šuman i Štrausi, Van Gog, Rembrant, Direr i Pikaso, Leonardo, iz mesta Vinčija, Rafaelo i Mikelanđelo, svi su oni duboko pod zemljom, ko imena uzme im u usta, proklet on je u zemlji Srbiji, em je proklet em za sprdnju služi, i za sprdnju i podsmeh i porugu. A većina što prokleta nije, ne pominje, ni za živu glavu, ni jednoga imena sa liste, ako li ih nekad i pomene, to je samo zezancije radi. Leonardo iz mesta Vinčija, sad je poznat po nekakvom kodu, neki čak ga za kornjaču drže, a briga ih za njegove slike, Mocart sad je po kuglama poznat, i još više ko kladioničar, Betovena i Šopena pamte, po odvali seljačine Palme, i smeju se našem Palmi ludom, a ni sami nikad oni nisu, simfoniju preslušali Petu, niti Petu, ni Treću ni Šestu, a bome ni čuvenu Devetu, ali zato znaju da se smeju našem Palmi, ludom Jagodincu. To je samo jedan čak i mali, primer našeg licemerja teškog, svega ima u zemlji Srbiji, al' od svega ono što je dobro, pod zemljom je duboko skriveno - zakopano i zapečaćeno, i proklet je ko li u to darne.
