Životinja, ne most. Pasji život je milina, gazela je sjebana. Stres, stres, stres. Ne možeš ni vodu da popiješ a da nešto ne proba da te pojede.
Trava, trava, trava, pomera se trava LAV JEBOTE, LAV, SRANjE SRANjE SRANjE vetar, dobro je, trava, trava, trava, druga gazela još gazela, još, još, dobro je, možda neće mene da pojede nešto, trava, jedem travu jedem travu, gazele oko mene, beže SRANjE SRANjE SRANjE SRANjE HIJENE HIJENE HIJENE ne, dobro je, aukurac, juri se dečurlija, trava, trava, voda, voda, pijem vodu talasi SRANjE SRANjE KROKODIL U KURAC U KURAC IDEM U KURAC GOTOVO JE vetar, dobro je, opet cimanje, dosta vode, tripuje me voda, blato, prašina prašina prašina uuuuuu drvo, hladovina do jaja, hodamo, nećemo stati svi ali ko ih jebe žedne, trava trava drvo hlad, šta je to na drvetu LEOPARD SRANjE LEOPARD GOTOVO GINEM GINEM SRANjE LEOPARD aaaa šupičku materinu majmunsku upišah se neko se dere ŠTURA ŠTURA ŠTURA, LAV JEBOTE, STVARNO DžADA DžADA VATAJ DžADU u do jaja, skenjali su nekog random Gnua nisu mene trava trava trava vetar vetar...
Izraz za dobru čku, poreklom negde iz područja na potezu Kandahar-Jedrene. Poseduje onaj prefinjeni bliskoistočni izgled koji se retko sreće, jebale ih feredže da ih ne jebale. Žena koja uspeva da izgleda carski i pored šatorskog krila na sebi.
Blagdanska purica. Jebena praznična ćurka. Koliko god se Hrvati trudili da odalje jezik od komšijskog, ne primećuju rešenje za njihove probleme, sintagmu koja je najdalja od srpskog.
Dokazano je da izgovaranje ove dve reči tri puta pred ogledalom izaziva materijalizaciju Ante Pavelića koji će ti alatom za tetoviranje ucrtati šahovnicu na buljsona dok te Franjo Tuđman i Morž Šime drže i pevaju Tompsonove pesme.
Osoba čije je genetsko stablo satrulilo. Nesposobna za samostalno normalno funkcionisanje, oslanja se na okolinu da ga održava u životu. Ali, okolina ga je odstranjivala hirurški. Nekada su se genetski ćorsokaci tako i završavali, ćorskokakom. Sada, oni se množe. I množe.
70.000 godina p.n.e., negde kod, šta znam, Kilimandžara.
Mbo se pitao zašto se probudio sam. Saplemenika nije bilo nigde. Vatra se davno ugasila, i Mbo je bio žedan i gladan. Ustao je da potraži svoje saplemenike. Prolazeći pored pećine, video je gomilu velikih mačića sa vrlo dugim očnjacima. Izgovorio je na svom škljocavom jeziku ekvivalent "mac mac mac!!!" i razdragan krenuo da se igra sa njima. Nije ni stigao da vidi lavicu.
2000 godina p.n.e., Memfis, Egipat.
Knum-štaphet je čekao već dosta vremena u glavnoj odaji. Voleo je da igra žmurke, iako je uglavnom on bio onaj koji traži. Ili onaj kog udaraju u zucama. Ili onaj koji proverava da li ima krokodila u reci na dan kupanja. U svakom slučaju, prvi put igra žmurke u piramidi. Rekli su mu da broji do 10000. Zatvorili su vrata da ne bi gledao, iako Knum-štaphet nikada nije varao. Sedmi put se zabrojao, ali neka. On ne vara. Malo mu je bilo čudno što je trideset radnika zatvaralo vrata, ali neka.
1453. godina, n.e., turska opsada Carigrada.
Alija! Alija! Šta smo rekli? Trkamo se! Tako je. Ko se prvi popne na vrh zida, dobija bačvu alve!!! A baklave? A baklave? I baklave! To! Alah je veliki! Jašta! Jeee! Stani, alija! Uzmi buzdovan. A, okej.
2011. godina, n.e., Novi Beograd, neki stan u blokovima.
Milane!!! Reci, kevo. Opet si skuvao viršle u pakovanju. A kevo, znaš da ne znam da spremim viršle. Neka sine, tu je mama.
Svetac, velikomučenik, istorijskom greškom izgubljeni treći brat, Konstantina, poznatijeg još i pod geto imenom "Kiril" i Metodija, poznatijeg još i kao "Jenny from the block". Za razliku od gorenavedena dva moravsko-vatikanska plaćenika, koji su Slovenima doneli pismena* i utoke, Svet Konfuzije, večiti zaštitinik zbunjenih i sablaznutih, uneo bi mnogo konfuzije u nacionalne istorijske izvore, ali i sopstveni način molitve:
* Prѣždє oubo slovѣnє nє imѣhѫ kъnigъ nъ črъtami i rѣ3ami čьtѣhѫ i gataahѫ pogani sѫщє, je l te...
Ćirilo: I gredeh ovde Slovenah so mojimi rukah pokrstivši... Metodije: I pismenah ni načini... Ćirilo i Metodije (horski): KONFUZIJE, OSTAVI MAMINU PERIKU!
Između ostalog, naziv za ljude iz Republike Srpske koji žive, rade, studiraju u Srbiji, a nisu poznate ličnosti, uspješni sportisti, poznati književnici...
Dejan Bodiroga je srpski košarkaš. Mnogi ljubitelji košarke ga smatraju najboljim igračem koji nikada nije igrao u NBA ligi.
Ivo Andrić je bio srpski književnik i diplomata Kraljevine Jugoslavije.
Da je proslavljeni srpski fudbaler Savo Milošević pravi kafanski tip...
Dobro ustanovljen brend odevne industrije, specijalizovan za zimsku odeću tipa kape sa ćubicama, vunene čarape, šalovi, rukavice, ali i veoma avantgardni džemperi i prsluci. Ističe se za vrat iznad raznih Žan Pol Gotjea i Đani Versaćija sveta, ponajviše ručnim radom i profilom dizajnerki/štrikačica. To su uglavnom žene u poodmaklim godinama, (kod nas poznate kao “baba”), koje rade pod dejstvom psihoaktivnih faktora, kao što su fotelja pokraj furune, zvuk televizije u pozadini, šolja toplog čaja i par sati meditacije, gde svojem unuku/unučici s ljubavlju osmišljaju i izrađuju unikatnu modnu kreaciju, često pravi modni “krik”, zbog kombinacije boja, šara, oblika i detalja. Ako vas još baka gotivi, možete da je ložite da vi smišljate šta, a ona da štrika.
-Bako bako, možeš da napraviš Skeletora u sredini? I munju, ovako - tu... -Može, sunce babino.
Jebe kevu i rođen za citiranje. "Ekspendabls" ne može da bude kulji od njega. Zajeban do srži.
(Teren za košarku negde u blokovima. Koja i Bjela odmaraju, piju pivo. Zajebani obojica.)
Koja: Hmgmbrgrm. Rat. Bjela (zajebano izdiše dim od cigare): Brgebrm. Rat.
(Gledaju se zajebano, puni bratstva i uvažavanja. Dolaze Dragan Jovanović, Dragan Petrović - Pele, Žika Todorović i Manda sa YASSA dresom SFRJ i Rašica znojnicom na čelu.)
(Neočekivano ali suvereno nailaze Dragan Nikolić i Laza Ristovski, prilaze Mikiju, vataju ga za nos i uši i kroz prozor izvlače iz kola. Ivana Mihić nezainteresovano i zajebano žvaće žvaku.)
