Ja nisam ekskurzija
Izraz koji koristi kuratiji pol, siguran u svoju muškost i pun samopouzdanja i odlučnosti da svoju ženu zategne i postavi stvari na svoje mjesto...
A ženi je mjesto u kuhinji! Nikako joj nije mjesto kod svoje mamice ako je već potpisala ugovor i u dobu i u zlu...
♦: Pa dobro ženo moja, kakve su to gluposti!? Šta će ti taj kofer, đe si to ti naumila obraza ti?
♣: Ja kod drugarice ili kod mame, neću s' tobom više kašiku dijeliti!
♦: Idi ako ima đe obješenih kolača!! Misliš kod one šlep službe?
♣: Eto, ja ne smjem ni drugarice da imam!
♦: Ma imaj ti koga oćeš, ali sad me saslušaj! Ja nisam papučar neki, ako to oćeš idi kod komšije, najbliže ti je.. eno čuje se kako riba pod! U krevetu te zadovoljavam, ne pijem, ne pušim, ne bijem te, ne ćeram Ruskinje, a radim ko konj, ni telefon mi se ne stiže napuniti, sve da bi ti imala, i jednom ti kažem da ti je ručak - k'o travu da jedem i ti digneš tu surlu! E pa idi sad slobodno, ali nisam ti ja ekskurzija, sad se uhvati za tu kvaku i više je hvatati nećeš!
Buzdovan šestoperac
Савремени начин удварања средњевековног Србина у околини Прилепа. Апгрејдована верзија праисторијске тољаге. Последњи аргумент у исконској борби за комад пичетине, евентуално рчетине, у случају црвеног таласа.
Равијојли Марко говораше:
''Аој вило, ниђе те не било,
Би ли дала бресквице јунаку?
Како ли сам ока отворио,
Паламар се ка сунцу винуо.
Канда му је надошао земан,
Да испрска трипут без вађења.''
То је вили врло мило било,
Чула Марко калабастер носа.
Ћуд је женска нејасна работа,
Оће вила, али пазар тврди.
Те говори Равијојла вила:
''Неће моћи Краљевићу Марко!
У мене је пиче кано свила,
Никад с коњем досад нисам била.
Но ти нађи којекаку булу,
Те ти спаси и себе и мене.''
Ту се Марко ражљутио јако,
Па ободе свога милог Шарца.
Да је вила осам пута била,
И да има десет пари крила,
Умаћи му данас не могаде.
Замахује Марко шестоперцем,
Међу ребра и међ' очи чарне.
Колико је лако ударио,
Из гаћа је малешну истресо.
Пак он вади четир' кила меса
Те га трпа вили у бресквицу.
Проговара Краљевићу Марко:
''Можда јесте пиче кано свила
Ал је вила вазда курва била.''
Испрска је трипут без вађења,
Пола прска, пола Шарцу даје.
Кад јој Шаро у двојчицу тури,
Закукала Равијојла вила:
''Могу рећи: и с коњем сам била!''
То изусти, па душу испусти.
Sine, je l' to Miljacka?
Уже посматрано, питање које је знала да постави моја баба када на нешнал џиографику, дискаверију и слично иде нека емисија о Амазону, крокодилима, пиранама, нилским коњима, и свему осталом чега у Босни засигурно нема.
У општијем смислу, питање за некога ко у конверзацији
изгуби компас, или се понаша као да је управо пао са Марса.
Привремени губитак контакта са реалношћу.
- Сине је л' то Миљацка?!
- Није баба, видиш да има крокодила овде.
- Како није? Ено га мали Жика, оно циганче...
- Није баба циган, то је неки црнац, прича како му је крокодил појео брата.
- Ма дедер ти отрчи преко, јави Драгану да је мали отиш'о сам на реку, види што је набујала, однеће га!
- - - - - - - - - -
- ...е па, тако лепо, не може! Читао сам, тај процесор може да ради само са де-де-ер тројком, не може са де-де-ер два, то ти је због тих конектора, а магистрала не подрж...
- Значи, то је Миљацка, а?
- Шта?
- Ништа, додај ми тај шрафцигер да склопим ово говно, почиње ми женска одбојка на песку.