Миле Бубрег
Миле Бубрег·pre 13 godina

Buzdovan šestoperac

Савремени начин удварања средњевековног Србина у околини Прилепа. Апгрејдована верзија праисторијске тољаге. Последњи аргумент у исконској борби за комад пичетине, евентуално рчетине, у случају црвеног таласа.

Равијојли Марко говораше:
''Аој вило, ниђе те не било,
Би ли дала бресквице јунаку?
Како ли сам ока отворио,
Паламар се ка сунцу винуо.
Канда му је надошао земан,
Да испрска трипут без вађења.''

То је вили врло мило било,
Чула Марко калабастер носа.
Ћуд је женска нејасна работа,
Оће вила, али пазар тврди.

Те говори Равијојла вила:
''Неће моћи Краљевићу Марко!
У мене је пиче кано свила,
Никад с коњем досад нисам била.
Но ти нађи којекаку булу,
Те ти спаси и себе и мене.''

Ту се Марко ражљутио јако,
Па ободе свога милог Шарца.
Да је вила осам пута била,
И да има десет пари крила,
Умаћи му данас не могаде.

Замахује Марко шестоперцем,
Међу ребра и међ' очи чарне.
Колико је лако ударио,
Из гаћа је малешну истресо.

Пак он вади четир' кила меса
Те га трпа вили у бресквицу.
Проговара Краљевићу Марко:
''Можда јесте пиче кано свила
Ал је вила вазда курва била.''
Испрска је трипут без вађења,
Пола прска, пола Шарцу даје.

Кад јој Шаро у двојчицу тури,
Закукала Равијојла вила:
''Могу рећи: и с коњем сам била!''
То изусти, па душу испусти.

24
+51

Komentari