1956.
- Милунка, опет заостајеш врсту, пизда ли ти материна! Дедер приони мало, јебала ли те Клара Цеткин и осми март, видиш да иде киша одовуд, све те не јебало.
- Јој, Рајко, нешто ме жига преко стомака, канда ћу се породим.
- Е мајке ти га спалим, па јеси сад нашла, на пола њиве? Шта дурадим сам, да суватим за курац па диграм? Ајде, иди тамо легни испод кола у лад, имаш у алату срп да прецвикаш пупак.
:пола сата касније:
- Де си досад, стерам ти га мајке, оној роспији!
- Ене, Рајко, преповила сам је у твоју поткошуљу и подојила. Давиш кака је лепа, ко анђео. Сва је на тебе.
- Ух, де те нађо тако неспособну, вола у дупе дубодеш не знаш. Ни мушко ниси знала да родиш, јебо ли те конструктор! На ову мотику и пази на пасуљ! И живље то мало, шта се вучеш ко пребијена!

2012.
- Драга, сад сам причао са овим доктором што ти је одржавао трудноћу. Рекао је да ће ићи са епидуралном, како си захтевала. Нећеш осетити. Дадох му 300 евра. Плус 150 да бих био овде са тобом, мила.
- Стисни ми руку бре, видиш да имам контракције на сваких два сата. Аааах, јао које су то муке, да ти знаш. Лако је вама мушкарцима, ено и војску вам укинуше. А ми жене да се патимо целог века.
- Па није баш тако љубави, ето, идеш на породиљско две године. Пелене се више не перу, имаш памперс. Уградили смо и машину за судове, коју највише ја користим. Рекла си да нећеш дојити, већ одмах на формулу. А моја баба копала кукуруз...
- Ћут' ту, много ми ти па знаш. Иди ми купи теглу краставаца и пиво са лимуном, да прекратим време до следеће контракције.
- Одмах, драга.

1 - Матори, шта се десило са Шомијем? Од оног човека не остаде ништа мајку му. Пре је мувао све што се креће, а сада дрхти када му кажем да идемо да мувамо нешто. Колико знам нити је у вези, а и да јесте, никад није био толики папучар. А и сам знаш какав је био. Толико залуђен женама да је једно време хтео да промени пол да би се будио свако јутро гледајући у сисе и држећи чку.
2 - Браћони, сурова је то прича. Не замери му. Лудовикова техника је много јебена ствар.
1 - Што шта се десило?
2 - Ма пришао он некој препички и збарио је. Али јебига. Срце ми се стегне од саме помисли на то.
1 - Не сери него причај.
2 - 'Ајде кад си баш запео. Отишли они код ње на гајбу и испоставило се да је она домина. Везала му лево јаје око ногаре неке Југодрво столице док га је анално раздевичила страп-оном домаће производње. Сиротан, није могао да седне три дана. Сад има тај условни рефлекс, кад год хоће да приђе риби заболи га рч, не конзумира ништа домаће, а у поверењу, изгледа и да му је јетру померила јер је постао је јебени индикатор промена температуре.

Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.

Iju, pa šta će svet reći?

-Тата, тата, ајде ми купи чизбургер у меку?
-Кој' ће ти то курац Миле, ако си прави Србин, нећеш јести то Америчко говно.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Тата, види како је добар овај екшн мен, има и сикиру! Ај' ми купи?
-Ма сине, то су ти америчка говна.. Они у његове очи ставе две мале камере и гледају шта ми радимо, па онда дођу да нас гађају бомбама, мајку им агресорску!
-----------------------------------------------------------------------------------------------------
-Тата, жедан сам, хоћу кока колу..
-Ма батали тај шећер сине! То све Америчка говна. Оставиће ти тата мало чамотиње из овог Јеленка, па да будеш прави татин син!

Pismeni zadatak, iz Srpskog jezika (13. V 2001.)
Duh proleća u meni
Proleće je lijepo, cvijeće sveta, laste se vraćaju, vrapci cvrkuću. Ja volim proleće, volim miris procvetalih lipa, uvjek me podsjeti na vrijeme kad sam bio mali. Uvjek sam se igrao pored potoka sa bratom, i tu je bila jedna lipa. Lijepa je bila lipa. Igrali smo se rata, on bi mene pucao, ja padnem, ja njega pucam on padne. Jednom, više nije ustao. Možda jer sam pucao tatinim pištoljem, a ne mojim. Mama je vrištala a tata je psovao, ali ja sam pobjedio. Više se ne igramo rata, kažu da brat leži ispod te lijepe lipe pored potoka i da niko ne smije da zna za to. Uglavnom, dane provodim ležeći u podrumu, zavezan lancima i jedem supu. Puste me u jedino kad idem u školu. Ne volim supu. Hoću da se igram rata.