Šta ćeš posle?
Вечито питање родитеља, ортака, родбине, комшија и баба сере. Ускоро завршаваш средњу, време је да размишљаш о томе шта ћеш да студираш (осим ако нећеш да радиш код Чика Миће као аутоме'аничар).
Не ради се овде о томе што ти баш желиш да будеш антрополог и што од тога нема 'леба. Овде је главно питање шта ћеш после? Хајде, заврши палеонтолигју, само напред, али реци шта ћеш после? Имаш ли било какав план? Видиш шта се дешава?! Људи остају без посла, неће да купују млеко од сељака и Американац и Шваба нам отимају Косово јебо им пас матер! А ти би да ископаваш неке диносаурсе, птичурине и остале чланове ПУПСа. Треба лепо да размислиш, па тек онда да се бациш у те воде беспосличара и књижевника без занимања.
-Где си бре, Бериславе, нема те к'о белца у Француској!
-Ма ево, уписао факс, ти?
-Ја уписао приватни, боле ме курац.
-Аха...па лепо.
-А ти, где си ти сад?
-Ја уписао филозофију.
-Филозофију?
-Да.
-Филозоф да будеш, а?
-Хехе
-Шта ћеш после?
-Да просим за 'леба од заљубљених дебила који се бубају на Калемегдану.
-И за то ти треба факултет?
-Ма јок бре него се то ја зејабавам. Немам благе везе, ваљда успем да нађем неки посао.
-Па што не студираш нешто од чега ће да пршти лова?
-Па зато што волим филозофију.
-Волим и ја сестру па је не јебем. Слушај, Берко, боље ти пусти то твоје паламуђење и гледај да нађеш нешто нормално. Реално, кога боли туки за филозофију и тамо неке мртве Грке?
-Молим? Како кога боли туки, па цео свет је чуо за велике умове античког света као што су Сократ, Платон, Аристотел, Диоген...
-Слушај ме, Сократе, ја ти то кажем из најбоље намере, јер ћеш у Србији као филозоф попити отров а да те и не осуде.
Tipovi ljudi u autobusu
Starac Fočo od stotinu ljeta: matori deda sa štapom koji odaje utisak da jedva stoji, ali dobija iznenadni pogon ako mu se u vidokrugu pojave novine 24 sata, ubeđen da su se pojavile kod nekoga isključivo da bi ih on uzeo.
Baba - trkačica: to je biće koje brže trči od Bolta kad treba da zauzme slobodno mesto, ali ako nema slobodnog mesta, onda će se do zemlje poviti i podići prvu osobu mlađu od 100 godina: ajde sine, baki teško i ja sam u tvojim godinama ustajala...
Antipolitičar: obično deda koji raspreda o političkom (ne)vremenu i drži govor, kao da se sprema da se kandiduje za predsednika.
Cigančići: oni ne moraju da se brinu da li će ih kontrola izbaciti. Pevaju, vrlo često praveći neki svoj remix, da nije reči teško bi pogodio o kojoj se pesmi radi. Često poželiš da im daš pare, samo da ućute.
Ludak: to je ona vrsta ljudi koja kreće da se dernja iz čista mira, i uvek priča ili se svađa, najčešće sama sa sobom.
Žena sa decom/trudnica: taman kad smestiš guzicu, ona uđe u autobus i vreme je za ustajanje. Kakve si sreće, najčešće ide do okretnice.
Mangupi: prepoznaju se po klasičnom (mangupskom) načinu odevanja (neizostavni šuškavci i air - max). Željni su pažnje, pa najčešće urlaju iz sveg glasa, pišu po svim delovima basa, ili na neki drugi način prave budalu od sebe.
Biznis man: Za ovakve ljude, koji nekako odudaraju od gomile, često se pitaš zašto se uopšte voze autobusom, pored tog skupog odela.
Smrdljivci: oni kada dignu ruku, pola autobusa pada u nesvest. U ovakvim situacijama ljudi žale što nemaju naviku da nose gas masku sa sobom.
Otvarači/zatvarači prozora: Rade antagonistički, uvek u pogrešnom trenutku. Na 40 stepeni zatvaraju prozore jer će ih ubiti promaja, a kada je napolju ledeno, treba im svež vazduh.
Vozači: najčešće voze bas, ko da voze vreće s krompirima, nadrndani su i nervozni.
Projekcija događaja
Oproban način da se događaji koje planirate ne dogode.
- Ma brate, to je gotova stvar. Sve sam isplanirao - u sredu je zovem, u subotu izlazimo a u nedelju uveče se pojimo vinom i hranimo jedno drugo južnim voćem u pauzama seksa kod mene na gajbi!
- Au brate, pa dobro ako tako kažeš... Srećno!
(Nedelja uveče - telefonski razgovor)
- E batice, šta je bilo sa onom ženskom?
- Ma ništa... Evo me na Dunavu, pecam.
Sjaj za usta
Mejkap posle konzumiranja masnog bureka.
- Vidi što sam pazarila novu šminku, el ti se sviđa?
- Skidaj bre to! izgledaš ko da si pojela pola tepsije bureka, počeće niz bradu da ti curi.
Idilicne reklame na TV-u
Ljudi koji su pravili ove reklame nisu skapirali da ljudi u Srbiji imaju vise od dve celije u mozgu.
-Reklame za deterdznet.
Reklama: Decko od 5-15 godina se uprlja i kaze svojoj majci koja joj govori da se ne brine, jer postoji novi deterdzent.
Stvarnost: U stvarnost obicno decko dobije batine i dranje u fazonu da on nije za nigde i da treba u stalu da ga zatvore.
-Reklama za Koka Kolu
Ironicna reklama.Bubaljke valjaju neku koka kolu po travi i u reku,gde ona plovi pod veselim zracima sunca.
U stvarnosti prazne plasticne flase Koka Kole leze na sve strane i zagadjuju prirodu ili pojedini ljudi u gradovima nemaju pare za zejtin koji otprilike kosta isto kao koka kola.
-Reklama za Kosmodisk i preparat za uklanjanje bubuljica.
Posle reklame za uklanjanje deterdzenta najgluplje. Obicno neka baba govori da pre nego sto nije kupila kosmodisk nije mogla, ama bas nista daradi, a da od kada ga je kupila prohodala je i poteklo je med i mleko.
Druga varijanta je da baba prica kako njen sin ruzan ko guzica na crnca, ali je onda kupila taj preparat i onda je sve postalo super i prosla je ekonomska kriza.
Realnost- Penzioneri nemaju dovoljno para da kupe lekove, a kamoli da lece guzata lica svojih unuka/sinova...
Ružno pašče
Devojka koja se sa godinama, za razliku od ružnog pačeta, ne pretvori u predivnog belog labuda već u zubatu, lajavu kučku.
Kasni mi
Rečenica koja te zatekne nespremnog, izgovorena od strane devojke, paničarke, koju poznaješ taman toliko dugo da joj broj telefona još uvek ne znaš napamet. Niti njenu prirodnu boju kose.
Grom iz vedra neba!
Smak sveta! Kraj, ništa više neće biti kao pre.
A verovao si da su šanse da ti se ovako nešto desi, baš sada, jednake verovatnoći da je vetrenjača iz Servantesovog Don Kihota, zaista div.
- Halo?
- Ja sam bubili. Izvini što te zovem ovako kasno, ne špijuniram te više, svega mi. Znaš da te ne bih budila u ovo doba da nije nešto hitno.
- Ooo da, znam.
- Znaš, danas sam ceo dan nešto nervozna i preosetljiva. Tri puta sam zaplakala na „Oči boje duge“. Mamin ručak nisam mogla ni da pipnem, sve mi nešto muka bilo, a znaš koliko volim podvarak. I još na sve to, ceo dan na TLC-u puštaju neke emisije o bebama, kao da znaju. Bubili? Je l’ ti to hrčeš? Ladno hrčeš! Sram te bilo, svinjo bezosećajna! KASNI MI!
- Čččč...čekaj, stani. Kako kasni? Zašto kasni? Jesi li ti sigurna?
- Nego šta sam! Sve simptome trudnoće imam, nisi me slušao!
- Dooobro, polako. Samo bez panike!
- Ne paničim!!!
- Slušaj, jutro je pametnije od noći. Lezi lepo, spavaj, pa ćemo sutra ujutru da rešavamo to, m?
- Kako to misliš da rešavamo?! To? Beba je za tebe TO?! Hoćeš da abortiram, jel?! Kao znamo se mesec dana i te priče? Nema šanse! Rodiću ga!
- Halo, halo...Jelena?
Ok. Spustila mi je slušalicu. Nema veze. Bolje je tako...
I šta sad u pičku materinu? Jebote, imam 22 godine, još sam na faksu, moji me izdržavaju. Ma nema šanse, ne mogu da je oženim. Znamo se mesec dana. Nismo mi jedno za drugo. A nismo ni neki par, k’o kera i bandera smo. Ne znam ni kako joj se pudlica zove, koliko ispita ima do kraja, koje joj je boje kapija. Jebote, pa ja ne znam ništa o njoj! Smiri se, Nikola, smiri se. Pokušaj da odspavaš, tri sata je, ustaješ u pola sedam...
Čekaj, pa gde ćemo živeti? Kod mene nema mesta. Šta ako nosi trojke? Moraću da se zaposlim na građevini kod ćaleta. ĆALE! Jebote, ubiće me ćale! Dobro, pa i on je mene napravio sa 20. Znam, reći će: "To su bila druga vremena!". Kako da mu saopštim uopšte, ima slabo srce, neće izdržati. Juče mu se slošilo kod kuma Ranka na svadbi. Svadba! Sigurno će hteti veliku svadbu, pričala mi je da ima mnogo rodbine. Mrzim ta opštenarodna veselja! Ma ne, nećemo se uzimati. Priznaću dete i gotova priča. Plaćaću elimentaciju, nisam ja nikad bio skot. Viđaću ga vikendom. Pa da, vodiću ga i u vrtić ako treba, odlaziti po njega. Pa kad ga odvedem prvi put na pecanje, a on onako mali, jedva 5 godina, pa se kikoće pored vode. Vodiću ga i na upis u prvi razred, moj junak mali, veća torba od njega. Tačno ga vidim. Grli me na hodniku i gleda njegovim malim bečatim okicama i kaže: „Biću dobar, tata.“ TATA! Pa ja sam nečiji tata! Moram da zapalim pljugu, razbio sam san.
Dobro, moram reći mojima. Ljutiće se par dana, pa će ih proći. Kao i ono kad sam pao godinu i kad me murija uhapsila posle Derbija. Derbi! Jedva čekam da ga odvedem prvi put na stadion. Kupiću mu šal i duksić, biće pravi mali navijač. Junak tatin! A šta ako bude žensko? Šta onda? Nikada sebe nisam video kao oca devojčice. Mada, slatke su onako male, u haljinici i šnalicama u kosi. Biće lepa devojčica. Samo da ne povuče na mene velik nos. Biće bečata na mene, garant. Princeza tatina. Vrtirep mali, sa dugom crnom kosicom. Smaraće me da je vodim na balet i ritmičku gimnastiku, vodiće je taja njen. Učiću je od malih nogu šta je prava muzika. Izbaciću Pink iz memorisanih kanala. Ja ću joj izvaditi prvi mlečni zubić i staviti joj ga pod jastuk. Čitaću joj Andersenove bajke pred spavanje...
Nikola, o čemu to razmišljaš? Otišao si predaleko. Ništa to još nije sigurno. Nema veze, svanulo je, moram da odspavam makar ovih pola sata dok ne zazvoni alarm...
A šta ako mi zabrani da viđam dete? Ako se odseli u drugi grad? Ne daj Bože uda za nekog drugog?! Neki rmpalija da mi vaspitava dete! Nema šanse! Oženiću je, pa da. Nije ona toliko loša. Nije čak ni ružna. Ako izuzmemo klempave uši i krive noge. Dobro, i govornu manu. Al’ ima lep osmeh. I oči su joj lepe. Ima koji kilogram viška, ali nije to ništa. Pa eeej, nisam ni ja žgolja, fin smo par, onako kad stanemo jedno pored drugog. Nije čak ni ljubomorna. Preterano. Samo dva puta je pravila scene do sada. Ništa to nije. Čak je i palačinke pravila za moju ekipu kada smo se okupili da gledamo tekmu. A slatka je... To je to! Rešio sam! Provešću sa njom život! Rodiće mi malo voljeno biće. Imam plan. Saopštiću mojima ujutru, pa kud puklo, da puklo. Oni nam sigurno neće odmoći. Uselićemo se u babin stan, stanare ćemo otkazati od sledećeg meseca. Ja ću sam da ga okrečim. Mića će da mi uradi stolariju. Nebojšu ću zvati da mi sredi kupatilo. Duguje mi. Dečiju sobu ćemo da uredimo sami nas dvoje. Srušiću i onaj krivi zid, napraviću šank. Gajba će nam biti ko bombonica. FLEKICA! Tačno, Flekica joj se zove pudla. ŽENIM SE! Ako treba svadbu, dobiće i veliku svadbu! Moram sutra da javim ortacima. Ko ga jebe, jednom se živi! Biću prvi ćale u našem društvu. Jebote, ponosan sam na sebe. Tražiću da prisustvujem porođaju.
Alarm?! Kad pre? Toliko od spavanja. Nema veze, sredio sam svoj život. VOLIM JE! Savršena je! Zaprosiću je. Danas. Odmah! Moram da je pozovem!
- Halo, ljubavi. Jesam li te probudio? Nisam? Dobro je. Slušaj me. Sve sam isplanirao. Dolazim večeras do tebe. Što? Izlaziš sa drugaricama? Pa dobro, dolazim onda popodne, da se dogovorimo nešto. Otkud sad to? Što da ne dolazim? Boli te stomak? Nema veze, ovo ne može da čeka, rešio sam da te...aham, dobila si, pa dob...ŠTA?! DOBILA SI! Kako dobila?! Zašto dobila?! Jesi li sigurna?! Ne vičem! Noćas dobila? Kako možeš to da mi uradiš? Kako šta?! Pa jel znaš šta si mi sad uradila? Jel znaš?! Sve si mi snove srušila! Da, ti meni! Sinoć si mi rekla da ti kasni! Koliko?! Kasnilo ti je dva dana?! DVA DANA?! Eeej! Pa jesi li ti normalna?! NE VIČEM!!! Ja sam noćas već vodio decu u školu i na balet, a ti mi kažeš da ti je kasnilo samo dva dana?! Ti se bre igraš sa mojim osećanjima! Ne mogu da se smirim! Kako da se smirim?! Ne znam kad se vidimo. Zvaću te. Ajde.
I šta sad? Nemam više dete. Nema ni svadbe...ničeg više nema. Opet sam sam. Sa podočnjacima od neprospavane noći. Nema veze. Kad malo bolje razmislim...i nije bila neka riba.
Otvaranje Olimpijade ''Beograd 2028''
Маракана.
Специјално je за ту прилику реновирана 3 дана пре рока. Бата Мрка, наравно!
Све металне и за бетон заварене столице на броју, преживеле последњи дерби.
Режија: Горчин. А ко ће?
Спектакл визуелно, преко твитера, преноси Карлеуша зато што има 12 милијарди пратилаца. Прате је и дупли налози. Користи само пола дозвољених карактера.
Представа почиње.
Доброћудни брка са шајкачом, праћен снопом светла, гура роштиљ са лесковачким специјалтитетима ка централној бини. Опојан мирис плени пристуну масу и допире у сваки кутак планете. Четврта димензија! У Њујорку неверица.
На прве тактове музике, на сцену излази Цеца и пева ''Лепе ли су нано Гружанке девојке'' на мелодију албанске народне песме ''Рока мандољина''. Жељко Лане је прати на хармоници, даирама, бенџу и ћеманима. Цеца има лепе обрве, и то је отприлике све што се види на њеном, попрсјем затрпаном, лицу.
Веља Илић нуди Путина домаћом препеченицом. Барак добија меку. Борис хлади Тачија лепезом. Чеда нуди лајне на сребрном послужавнику. Пипа Мидлтон се фемка.
Импровизована бара привлачи хорде комараца и пушта крв свим пристунима, као симбол вековне крваве борбе Срба за слободу. У Лондону мук, у Паризу сузе.
Дачићеве специјалне јединице катапултирају принца Ацу из импровизоване праћке. Аца се на течном енглеском обраћа свету: ''Велкам ту Сербиа!''. После краће станке, заповеда: ''Аплауз, стоко!''. Планета пљеска! У Пјонгјангу делиријум.
Затим на бину излазе Куста и Џони Деп видно одваљени од сканка и држе антиглобалистички говор док у паузама необавезно цугају Зајечарско пиво. У Русији дестилерије водке почињу да раде у 4 смене.
Негде у то време нестаје струја и пренос се прекида. Абер каже да је Ђердап послао пленитеље имовине због неплаћеног дуга. Мишковић пише чек јер ''Шоу маст гоу он'', вели. Милка Форцан пуца од муке. Роман Абрамович враћа буђелар на место.
Тек тада публика примећује омаленог старца са петролејским фењером у руци, скврченог од дуга и тешка пензионерска живота. То је чика-Крка, учесник првих савремених Олимпијских игара ''Атина1894'', додуше као судија, јер је био престарео за такмичење у голфу. Он коначно стиже до места предвиђеног за олимпијски пламен, али увиђа да је горионик украден, а и да је Бајатовић заврнуо гас, погађете због чега. Куста и Џони здушно прилажу по зипо упаљач и то све ферцера. У Грчкој почиње седница владе са новим идејама о додатним уштедама.
Струја поново нестаје јер је припити Веља у севдаху треснуо пуну флашу домаће о разводну таблу са главним осигурачима.
На крају церемоније сви заједно у мраку певају српску химну. Принц Аца не пева, јер не види да прочита речи. Ни Љајић. Адем. Расим пева, наравски. Нови Пазар не верује.
Игре могу да почну! Важно је учествовати.