Serijski ubica u američkim horor filmovima
Osoba koja u prvih 60 - 70 minuta filma, dakle, dok se ne ustremi na glavnu junakinju (da, obično je to devojka u dvadesetim godinama, lepuškasta), poseduje zapanjujući broj natprirodnih sposobnosti. Može po želji da isključuje i uključuje struju i telefonske linije u kući, u stanju je da se u roku od nekoliko sekundi teleportuje sa tavana u podrum trospratnice.
Njegova sposobnost bacanja noževa, sekira, šurikena i ostalih pomagala (ponekad su to i stolice, ormani itd.) može se meriti sa veštinom najboljih samuraja - uvek nepogrešivo pogađaju metu (glavu ili nogu nekog nesrećnika koji nije stigao ni tri rečenice da izgovori u filmu). Važno je naglasiti da se nikada ne umara, uvek laganim hodom prati svoju žrtvu koja trči kao da u dupetu ima mlazni pogon. To ga, naravno, ne sprečava da joj uvek bude za petama i da je ubije kad i na koji način to odluči... Istu je sposoban da brzinom svetlosti skine, odere joj kožu, okači naopačke za konopac i postavi je tako da ona padne tačno ispred očiju nekog sledećeg nesrećnika, kada on, recimo, otvori vrata ili upali mikrotalasnu pećnicu.
E sad... Kada krene na glavnu likušu u filmu, sve njegove sposobnosti bespovratno iščezavaju. On se pretvara u trapavog, retardiranog invalida koji nije više u stanju ni šamar mrtvacu da lupi, ne daj Bože nešto od gorenavedenog. Počinje i da trči, ali avaj, veoma smotano. Sapliće se na gotovo sve - od stolice i plišane igračke, do sopstvene senke.
Na kraju, naravno, biva ubijen tako što ga bace u more, sa terase, upucaju 10 puta u grudi ili nešto slično. Ipak, reč "ubijen" u prethodnoj rečenici je veoma diskutabilna pošto se kroz nekih pet godina, kada režiseri reše da snime nastavak, ispostavlja da je nekako uspeo da preživi (ako su ga bacili u sred okeana smrtno ranjenog - on je bivši svetski prvak u maratonskom plivanju, a poseduje i sposobnost samoisceljenja; ako je bačen sa 14. sprata - kao mali je proveo 10 godina u japanskim nindžama, pa zna da se dočeka na noge i prođe neprovređen pri padu sa bilo koje visine; ako je upucan - nosio je pancir ili predstavlja neku vrstu hibrida čoveka i nuklearnog reaktora, pa mu je grudni region izgrađen od titanijuma i tako dalje).
I onda u nastavku - sve ispočetka!
Pokemoni
Ono sto ce zbog radijacije da postane stvarnost u Japanu
2034 Srbija
klinja 1 : Eeeee vidi sta mi je poslala tetka kada je bila u Japanu (vadi malu vevericu)
Klinja 2 : Vauuuu a vidi kako je zuta aaa jel zna neke trikove
klinja 1 : Zna gledaj ovo Pikacu napadni
Danas u Beogradu u 18 casova grom je udario 2 decaka i vevericu
Akteri reklama za smoki, čokoladice i tako neke tinejdž grickalice
Izuzetno pažljivo, po za sada nepoznatim standardima, birana grupa tinejdžera koja bi trebalo da predstavi kako izgleda život jednog prosečnog srpskog klinca, kao i njegovu radost kada se sretne sa dotičnim proizvodom. Međutim.
Ni traga od toga. Reklame su kopirane direkt iz Amerike, ne same lokacije, jer nisu snimane na Menhetnu ili u srcu Londona, nego su stvarno snimane kod nas, ali tu sve što je realno prestaje, a pojavljuju se čudno čupavi klinci obučeni u neke dukseve na kružiće i razne gluposti, gomila skejtera iako klinca na skejtu nisam vid’o cirka deset godina, Džastinbiberoliki klinci sa istom onom devojačkom frizurom i plačipičkastom facom, kakvi ne bi opstali ni trideset sekundi u prosečnom odeljenju sedmog razreda u našoj zemlji i na kraju je sve to začinjenom nekim malim crnčićem, koji ne vozi skejt, ali ga uvek zagrli neka klinkica koje sve, uzgred budi rečeno, izgledaju potpuno normalno, osim što ih nalaze sa nekim najnevinijim seks-ću-imati-samo-sa-drugaricom-i-to-u-četrdesetoj facama.
Naravno, ovaj tip reklama ne bi bio potpun bez nekog tehničkog dostignuća koje je trenutno u trendu i njime se slikaju, uvek perfektno, ludo, flafičasto namešteni kada onaj koji slika i deluje totalno gej, škljocne.
Smoki je smoki i ješću ga kakva god da je reklama, jer zakiva kol’ko je dobar, a vi što pravite čokoladice potrudite se da te čokoladice budu malo ukusnije i uložite kintu na tu stranu, a ne na ove baršunaste reklame o nekoj nepostojećoj generaciji Emo-gej klinaca u Srbiji jer kao i kod piva, ako vam je proizvod sranje džaba vam reklama.
Blago našminkana, odmorna klinka se kao budi u krevetu. Na zidu je par postera, Džastin Biber naravno, tu je neki maneken koji je dig’o jednu ruku, stavio je onako iza glave na teme i flešuje nadrkano svojim obrijanim pazuhom. Tu je i Nole na zidu. Urla. Opet je jeb’o Nadala.
Na stolu je lap top, fejzbuk upaljen naravno. Počinje pesma „Mladiću moj“, ali neka malo izmenjena verzija. Ona ustaje, pogleda u ekran i vidi da ima poruku od Džastinbiberolikog klinca sa slikom na kojoj namiguje. „Leti, leti leti SMOKI“. Fora slogana je kao u tome što je leto, pa kao leti i to. Pravi začuđenu facu i u tom trenutku soba se malo zamrači. Dotrčava do prozora i vidi nešto ogromno kako leti. Hvata neki tač-skrin telefon i izleće napolje gde je onaj klinac sa fejza već čeka, znajući da će da izađe i kreću da trče za neidentifikovanim letećim objektom. Pored njih proleću dva mnogo kul klinca na skejtovima, duge kose, uredno sređene kod Mikija Panjkovića i rade neke forice koje u Americi rade već u predškolskom. Trče dalje, kada se pojavljuje mali crnja, al’ ne neki onaj normalni niger crnja, već neka kokos verzija, skoro beo, vilenjačkog izgleda, obučen šljampavo. Pozdravljaju se sa njim, onako crnački sa nekim kao pokretima glupim i tu dotrčava još jedna drugarica ista kao i ova s početka, al’ ima kosu druge boje. Kreću svi zajedno da trče.
Sada tu trči pedeset nekih takvih klinaca. Prate senku i gledaju gore. Neki klnci voze rolere, jedan je na trotinetu, a tu je i onaj emo-gej klinac, slika ih sa tabletom, proleće neki klinac na skuteru, ima šal koji se viori i vozi neku klinku istu k’o one dve samo ima majicu druge neke boje. Proleću pored babe i dede koji sede na klupi i rasteruju im golubove koje su ’ranili i onda ih oni gledaju nekim prvo blago prekornim pogledom, pa se ipak nasmeju. Na mlađima svet ostaje.
Odjednom leteći objekat staje. Kamera se lagano podiže i tu shvatamo da to leti ogromna kesa smokija. Čuje se karakteristični zvuk otvaranja kesice, smoki počinje da leti na sve strane. Niotkuda se pojavljuje neki DJ koji je izgleda na leđima vukao svu tu opremu, svi počinju da igraju uz neki dens-haus u pokušaju izmešan sa „Mladiću moj“ (nije pesma o Ratku Mladiću prim.aut.), glavni akteri đuskaju do jaja, posebno crnja. Čak i baba i deda kojima su rasterali golubove igraju u stilu šezdesetih. Čuje se hrskanje smokija.
Smoki, ne da ti d’odrasteš.
Naruto
Dvanaest godina pre početka serije, Demonska lisica sa devet repova (nije Pokemon) napala je miroljubivo selo smrtonosnih nindži po imenu Konohagakure (što bukvalno znači "selo skriveno u lišću", a svi znamo da nindže umeju i da sakriju plast sena u igli). Kako ni sve udružene snage seoskih nindži koji baratu magijama elemenata, prizivanja karakondžula i borilačkim veštinama nisu uspeli da zarobe ovo apokaliptično stvorenje, u borbu se umešao... Četvrti Hokage (uzvik iznenađenja!!!).
Seoski knez dolazi, kad išće raja...
On je gospodar seoskog saobraćaja...
Na ramenu mu je istetovirana Zenica...
U pregradi za šurikene slika, žena mu i djeca...
Daleki predak Čakija, Brusa, Džekija, Milke, Putina i Bate, čija titula znači "Vatrena senka". Jednom rečju, Pai Meijev tata...
U epskoj borbi koja je uključivala napredne tehnike šaketanja i magijobacanja, Demonska lisica je uspela da pruži zavidan otpor. U stvari, bila je toliko moćna da je Četvrti Hokage jedva uspeo da zarobi dušu Devetorepe lisice i za to je platio svojim životom.
Ali avaj! Kako četvrti Hokage nije imao pri ruci Pokeloptu, a nije bio fazon da Lisicu zatvori u bocu (tema je suviše eksploatisana), on je dušu Devetorepe lisice zarobio u telo tek rođenog Uzumakija Naruta, protagoniste serije. Poslednje reči Hokagea bile su:"Nemoj da je neko dirao Naruta, povampiriću se i svima vam jebati kevu"!
12 godina kasnije...
U medjuvremenu su žitelji nindža sela provalili da ih je Hokage zajebavao za vampirenje, pa su svi počeli da se izdrkavaju na Naruta, kao da im je on žario i palio selo pre 12 godina.
Naruto je odrastao u mladog delikventa. Ide po gradu i šara zidove sa nepristojnim grafitima. Nema pojma da izvede nijednu nindža tehniku i više puta je padao na nindža ispitu. Voli da ždere i sanja o tome kako će jednog dana postati novi Hokage (ko kad bi Kristijan sanjao da će jednog dana postati predsednik Srbije).
Jednog dana je, igrom slučaja, spasao život svom senseiju, koga je napao neki seoski dizelaš. Tom prilikom, Naruto je upotrebio jedan mnogo zajeban, tajni džutsu, koji je tom prilikom naučio (Džutsu je tehnika, to jest ono što sam do sad zvao magija, a kako je naučio, to vidite sami, neću sve ja da vam objašnjavam). Naime, Naruto je upotrebio tehniku Klonova Senki, koja stvara gomilu njegovih klonova od krvi i mesa (zavisno od raspoloženja, sposoban je da ih stvori dovoljno da sam sa sobom organizuje nerede na utakmicama) i tako sredio drčnog napasnika. Sensei je, impresioniran njegovom tehnikom, bez polaganja ispita proizveo Naruta u mladog nindžu, to jest, genina.
Tako počinje priča o Narutu, najnaloženijeg nindžu koji je hodao Zemljom.
Za dalje informacije, daunloadovati mangu.
Anime Naruto je poznat (bolje reći ozloglašen) po tome da je prepun filera. Fileri su epizode koje nemaju veze sa glavnom radnjom, a koje ne postoje u mangi. Ponekad, anime prestigne mangu po radnji, pa kako bi se radnja u animeu usporila i ljudi nastavili da kupuju stripove, prave se fileri. Mali je broj ljudi koji voli filere (ja recimo, ne poznajem nikoga ko to voli).