Žikica Jovanović Tramvaj.
Nov, kupljen ove godine, tih k'o podmukao prdež i crven ko fudbaler matične mu države. Najgora investicija gradskih vlasti ovog milenijuma!
Od kad su pušteni u rad, stanovnici ulice dr Ivana Ribara se žale kako ne mogu da zaspe bez uspavljujućeg klaparanja na koje su navikli od kad postoji njihovo naselje, dok je par građana iz ulice Jurija Gagarina zakasnilo na posao kada ih nije probudio prvi jutarnji tramvaj.
Penzioneri ga ne podnose, jer sa ekstra redom sedišta sad uvek imaju gde da sednu bez toga da dignu nekoga, a i ako se desi da nema sedišta, ima isuviše malo mesta u prolazu da bi se ceger sa pijace mogao staviti srednjoškolcu na glavu dok se žalopoji o današnjim generacijama.
Pošto je jako svilen, najpažljiviji i najbolji vozači su izabrani da ih voze, što je dovelo do toga da je onaj prvi ispod crte ljubomorno zakucao svoju matoru "dvojku" ravno u vrata onom što je ušao na vezu, i to na sred Tašmajdana.
I ajd' sve to, al' što nema onaj prozor nazad da se nalaktim i izbacim glavu ko ker kad se vraćam s posla - e to je već previše!
PrankMaster
Gabori. Skrndelji. Mazge. Konjine. Pobegle grobaru s lopate. Pa sve to na kub. Kad vidiš ovako ružne ribe, nije ti inicijalna reakcija gađenje, sprdanje ili sipanje u sebe hektolitara piva ne bi li izgledale lepše. Reakcija je iskonski strah, užas, horor.
-To je to, sve je spremno, namirisao sam se Pako Rabanom, domaćinski krompir je spreman, kupili smo vopi i kupinovo vino za kurave, još ako tvrdiš da su 'oćne obe... Biće seksa, Bobane moj. Jesu li dobre?
-Sjajne su. Ma uverićeš se. Kolegenice sa filozofskog.
DING DONG
-To je to. Čekaj da složim Keri Grant facu... (otvara vrata)
-Ćaaoooo, ja sam Verica, a ovo je Tatjana! Ti mora da si Džoni, Boban nam je puno pričao o tebi.
-OVTSIBU... OVTSIBU...OVTSIBU...
-Jesi dobro?
-Ma gledao sam malopre ''Isijavanje'' pa citiram... BOBANE, DOLAZI OVAMO... Dame, produžite do sobe za primanje.
-Je li bre budaletino, ko su ti ovi strahovi?
-Šta, šta im fali, fine cure.
-Brate, pustio sam malo u gaće kol'ko su dobre.
-Pa eto.
-Ne spermu brate, vnugo!
Deo kredita koji se plaća odmah.
Lep gest devojke koja neće odmah da da, ali neće ni da izgubi šansu za kurčevinom koja joj je na dohvat ruke. Bukvalno! Zato baci jedan henddžab ili blajv kao učešće. Kao dokaz likvidnosti vlastite čke.
Da junoša bude svestan da će jebati, ali ne odmah. Nego čim prođe prokleti grejs period.
-Jesi umakao u bankarku?
-Nisam, ali oću ovih dana. Dala mi je učešće, obljubila ga je kao Novak Đoković salataru. Tražila da je slikam pored njega za uspomenu, ali ćku ne da pa makar.
-Neka, neka. Čim je ona colnula učešće, misli i kredit otplatiti.
Kada unajmiš dva privatna detektiva da prate jedan drugog.
Ne daj Bože.
Opis psihofizičke posledice koju ti ostavi kromanjonac nalik na Lurča iz porodice Adamsovih, čija ruka melje orahe i lešnike direkt za kevinu tortu. Kad tovari ugalj ne koristi lopatu jer je besmisleno to raditi, a cela beogradska Arena ga ne bi mogla zajebati u aplauzu jer probija zvučni zid.
Trag koji udarcom ostavlja na licu proporcionalan je količini memorije koju ti izbije iz moždanih vijuga.
- Sale, jel se sećaš kad smo u četvrtom osnovne...
- Džaba ga sine to pitaš. Njega je dočekao Mile Poklopac na volej, urnisao mu lice kao nas uranijumske bombe '99, a od prva četiri razreda seća se samo prve strane bukvara.
Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Vrlo loše poredjenje.Za zagriženije istraživače fenomena odvaljivanja od alkohola čak i sramno poredjenje,sramno kao transparent Grobara Ćavi i Inijesta-Ilić i Moreira ili pitanje blagajnika Pionira pred tekmu sa Turk Telekomom 'Oćeš kartu za sektor sa navijačima?!?!.
Zapamtite,niko koga znate,bez obzira na to koliko se sinoć napio,koliko je otkačen,lud,zajeban itd. ne pije kao Rus.
1) Rusi imaju kliniku za odvikavanje medveda od alkohola
2) Rusi piju šampon.
3) Rusi piju votke iz čaša od dva deci,na eks.
4) 40% Rusa ne doživi penziju.
5) Kada Rus nema para za flašu votke sam,stane ispred prodavnice digne onoliko prstiju koliko mu treba ljudi i para za flašu i čeka.Kao kad stopirate.Kad se skupi,3,4 potpuno random lika kupe flašu.
6) Rusima je predsednik bio Boris Jeljcin.
Za dalje,parental control on,primere pročešljati komentare autora sa boljim uvidom u situaciju.
...trenutak koji se desi ljudima koji su bili unaprijed etiketirani kao oni koji će da naprave "velike stvari",makar u svom životu,a možda i u tuđim,većinom zbog ishitrenog poteza koji naprave,ili zbog slijeda nesrećnih događaja koji ih totalno unazade...
Jovan,36 godina,učenik generacije u osnovnoj školi,učenik generacije u Gimnaziji,pred upis na fakultet proradila junačka prađedovska krv u njegovim žilama,dobrovoljno ode da brani vjekovna ognjišta svojih predaka,nejač svoga naroda...ranjavan dvaput...poslije rata dolazi kući,stara majka nema šta da jede,izgubio oca na bojištu,ide da traži posao...pronalazi samo građevinu...danas njegova dva druga A.S. i M.J.,nekada bili među najgorim i najproblematičnijim učenicima u Gimanziji, su "uspješni biznismeni",koji su se bavili "drugim" stvarima dok je on vojevao...A.S mu je šef...M.J. je kupio diplomu i postao uvažen akademski građanin...Jovan je od "velike nade" postao radnik na mješalici...
-----------------------------------------------------------------------
Nikola,26 godina,vukovac u osnovnoj,odličan učenik u srednjoj,sve do 4 razreda,kada napada profesora kojeg je zatekao u pokušaju silovanja drugarice iz razreda...pri napadu profesoru razbija nos i jagodičnu kost,takođe ljekari profesoru konstatuju teži potres mozga i napuknuće lobanje...Nikolu izbacuju iz škole...majka mu doživljava srčani udar ,a otac ga ne slušajući njegove razloge izbacuje iz kuće (poslije godinu dana,kada je iz drugog izvora čuo pravu a ne profesorsku priču,moli sina za oprost,NE DOBIJA GA!)...Nikola se u 19-toj zapošljava kao radnik građevinac,danas radi na mješalici...nastrani profesor i dalje predaje...
-----------------------------------------------------------------------
Slaviša,33 godine...bio najperpektivniji košarkaš u svojoj generaciji...rano je ostao bez majke...na jednoj utakmici trener protivničkog tima mu opsuje majku,na šta Slaviša djeluje instiktivno i "treneru" zadaje nok aut...biva doživotno diskvalifikovan sa svih "pozicija i funkcija" u baksetu...U svojoj 22 počinje raditi kao fizički radnik ,danas radi na mješalici...
------------------------------------------------------------------------
Milan,25 godina...odličan učenik u osnovnoj,prosječan u srednjoj...važio za izuzetno inteligentnog i retorički potkovanog sagovornika....predviđala mu se blistava pravna karijera...kada je vidio ko sve upisuje i završava fakultete,smučila mu se cijela situacija i kategorički ga je iz inata odbijao upisati...u 20-toj se zaposlio kao "fizikalac"...danas radi na mješalici...
Vremenski opis srpskog društvenog okupljanja. Za primer ćemo uzeti privatnu žurku u iznajmljenom prostoru.
20:00 Omladina se već okuplja u značajnijem broju. Na sve strane cmok, cmok i pozdravi. Iz za 50 jevreja iznajmljenih zvučnika, čuje se "neka psidža".
21:00 Umereno pijuckanje, bacanje pogleda i odmeravanje osoba po prostoriji. Par izdvojenih grupica bližih poznanica, uveliko pljuje i ogovara. Iznenada, "tuc tuc" zvuk se gasi. Didžej pušta HAUZ. Gomila ženskih i par muških glasova uzvikuje: Aj lajk d vej ju muvet, ju muvet ol arand. Ženskadija puni "densflor". Turbulencija u prostoriji, od njihanja gomile pušapovanih sisića.
22:00 Šmekeri uveliko đuskaju sa ribama, neki parovi su se već izdvojili. Likovi prosečnog izgleda i samopouzdanja, bleje za šankom cirkajući i isčekivajući da drmne više to pivo, kako bi skupili muda i krenuli u akciju. "Didžej zajebi hauz, daj nešto domaće! Idemooo devedesteee!" Nagli porast raspoloženja, masa peva: Ja sam ceo život svoj dao njoj, daooo samo njoj...
23:00 Kreće hardkor cirkanje. Po podu se valja onih par balvana, koji su se odvalili od pića već pre 12. Smorio fanki dži. Puštaj Cecu bre, majku Cecu puštaj! Grme zurle i glas princeze iz Žitorađe. Na sve strane, eksplozija oduševljenja. Prosečni likovi uleteli među ribe, drpaju ih, a ove sevaju tangama. Sve miriše na mošus...
01:00 Opšta folkoteka, plejada masnih trotoarki Saše Popovića. Par likova se izlupalo flašama, gorile ih izbacile napolje. Sada već veliki broj parova se žvalavi. Ko nije ništa dohvatio, drastično mu pada kriterijum. Najodvratniji skrndelj na žurci, pod dejstvom alkohola, spopada matorca koji prazni piksle.
03:00 Likovi koji ništa nisu dohvatili, proklinju zagorelu sudbinu uz pesmu "Prokleta ženo crna". Ogroman red ispred VC-a i gomila pijanih budaletina. Tu će ostati još koj sat. Kada se sledećeg dana probude oko 5 po podne, uz strahovitu glavobolju, praviće se da se ništa nije desilo.
Devojka koja deli reklamni materijal na ulici.
Posao kojim se bavi je u svaku ruku nezahvalan. Ma koliko nam isli na živce "ovi što smaraju sa flajerima", pokušajmo da se stavimo u njihovu poziciju.
Sedam do osam sati na ulici, izloženi prekim pogledima i guranju od strane užurbane mase.
Nakon svega toga odlaze do nekog nadrkanog privatnika koji im tutne šugavih 500 dinara, gledajući ih kao poslednje govno.
Uži centar Beograda, hladan i tmuran dan. Na ćošku devojka, oko 18 godina. Sva u crnom, tamna kosa, bledo lice na kojem se samo nos crveni od hladnoće. Nosi smešne džombaste slušalice iz kojih krlja neki komercijalni metalcore. Fasciniran vizuelnim aspektom njenog bića, morao sam da sprovedem kvazi pokušaj udvaranja...
Nakon pet do šest konfuznih rečenica, prilikom kojih se govornik pošteno najeo govana, a pritom je i zamuckivao, usledio je Flajerušin odgovor:
- E, je l' znaš šta?! Ovde sam već pet sati, pokisla sam i hladno mi je. Ako možeš, MOLIM TE, bar ti da mi se skineš s kurca.
Posledice koje seksualna apstinencija ostavlja na um muške jedinke. Svrstano u nekoliko šematski opisanih faza.
Uvodni stadijum
Nisi ništa, zaista dugo vremena, što prouzrokuje stres koji te ometa u svakodnevnim aktivnostima. Širiš krug riba, koje su po tebi prihvatljive za seksualno opštenje. Redovno mlatiš majmuna. Seksualne fantazije ti se svode na prsate plavuše, pored bazena. Ne moraju sve ribe da budu baš manekenke. Ipak, ne bi jebo ružne, debele i ribe sa seljačkim imenima.
Stadijum "Visoka rezolucija"
Sa klasične redtjub varijante prelaziš na skidanje pornjave visoke rezolucije. Kada si u društvu, komentarišeš svaku devojku koja prođe. Na pozadini tvog telefona postavljena je slika, obnažene, vampir-fufe gotičarke. Iako tvoji kriterijumi u stvarnom životu drastično opadaju, u paralernom svetu tvoji ukus i mašta se razvijaju. Fantazije ti sadrže, savršeno oblikovane crnke i riđokose na divljem proplanku. Zar je bitno kako se devojka zove? Jebo bi Radojke i Živadinke. Ne bi jebo debele i ružne.
Stadijum "Aktivno angažovanje"
U svojoj mašti dodeljuješ pozu i lokaciju, svakoj devojci koja prođe. Tvoja potreba za pičkom, postaje srazmerna narkomanskoj krizi te gubiš i zadnje klice stidljivosti i povučenosti. Drsko i napadno startuješ gomilu riba. Usled nedostatka socijalnih veština, ispadaš budala. Nema veze, najbolje se uči iz iskustva. Odlaziš kući, puštaš vesti B92 i drkaš na Roksandu Đorđević. Zamišljaš prljave seksi amazonke, koje za potrebe tvoje fantazije imaju obe sise, u nekoj čudnovatoj džungli. Ako su debele, bolje da ljulja nego da žulja. Ne bi jebo ružne i ciganke.
Stadijum " Nervni kolaps"
Imaš kolekciju od 148 giga pornjaje na kompu. Primećuješ da ona matora sa drugog sprata, koja stalno pretura po podrumu ima dobro dupe. Ustaješ u ranu zoru, kako bi ga izdrkao. Drkaš dok ti se muda ne pretvore u suve šljive. Seksualne fantazije uključuju kiborg-ribe, seks robinje u nekoj futurističkoj građevini. Jebo bi i ružne, ali da imaju oba oka. Ne bi jebo baš ružne, babe i ciganke.
Stadijum " Emocionalno vezivanje za trsioni objekat "
Zaljubljuješ se u ribu koja izgleda, kao da su je pustili iz mletačke tamnice. Maštaš o tome kako je drndaš, dok od nje samo kosti ne ostanu. Na vest da je umro matori komšija pomišljaš:"Au, žena mu je sada sama. Biće tršnje!". Seksualne fantazije postaju sve bizarnije i uključuju ribe sa dve pičke, u kakakombama ispod Jerusalema. Kome je bitno na šta liči riba? Tebi nije, jer bi trsio i ruševine koje su pod zaštitom UNESKA. Ne bi jebo ciganke i babe.
Predfinalni stadijum
Jebo bi i ciganke.
Finalni stadijum
Još neutvrđen. Nezvanično se dovodi u vezu sa babama.
Preventivni borac protiv kompanije Pampers.
