U prosečnoj srpskoj porodici kafa se pije iz onih malih, dvogutljajnih šoljica, u "natprosečnoj" se pije nes, espreso, ili već tako nešto, ali ako dođete kod studenta na kafu, očekujte da ćete biti usluženi ogromnom kafom u nekoj šoljici za čaj, toliko jakom i gorkom da nenaviknutom gostu sledi kofeinski šok, pritisak 200 i dva dana nespavanja...

Ljudi kojima zdravom logikom ne možeš da objasniš da ako se nisi javio prvih 30 odzvonjaja telefona, nećeš ni 31-vi. Pustiće telefon da zvoni pola minuta do minut dok ne odustanu, a oni uporniji će ovo ponoviti i po nekoliko puta. Obično zovu iz nekih neverovatno urgentnih razloga, recimo da vide da li imaš neko pakovanje šećera viška da im daš. Omiljeni trenuci za taktički napad su im dok ste usred dobrog seksa ili u polusnu. Sila je jaka u njima.

Neprevaziđeni seksualni partner. Čak i u tehnološkoj eri kada seks bude uveliko prevaziđen jer će jajna ćelija moći da oplodi sama sebe a orgazam se bude postizao električnom stimulacijom mozga, verovatno ćemo se i dalje kvalitetno jebavati sa srpskim prevodima za filmove.

Analna penetracija počinje sa traženjem titla dobre verzije, frejmrejta, konvertovanjem Č, Ć, Ž, Š i ostalih kukica u C, Z i S, a ekstaza se doživljava sa prevodiocima koji su ili suviše lenji pa jednostavno ubace engleski prevod u Google Translate, ili imaju potpuno odsustvo osećaja za srpski jezik pa engleske idiome prevode od reči do reči bukvalno.

Korisno je poznavati ih, spadaju u neku vrstu slenga i manje se zbunite kad shvatite da je vaš tinejdžer koristio vaš mobilni telefon. Nađete svakojake šifrovane poruke, a poneka i stigne sa zakašnjenjem. Prvo što se pitate je: kako li popamte sve ove “stvari”.

U zavisnosti od situacije, roditelji vam oduzmu ili dodaju nekoliko godina.

Kako se ova recenica razvijala vremenom i kako je menjala znacenje,i upotrebu...kako je omladina promenila vrednosti.

Jos iz doba cuvenih magazina za tinejdzere krajem 80-ih kad su se slala pisma redakciji,pa objavljivala u Teen-u ili Huperu...preko pricaonica i one cuvene reklame "imam crnu kosu i braon oci" ...pa onda sms poruke koje idu na dnu ekrana...i na kraju Facebook.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.