Jedinstvena vrsta čoveka koja na saobraćajnom lancu ishrane leži negde između nervoznog taksiste i tru kamiondžije. Nedovoljno zajeban da nekome olupa glavu pajserom, ali previše nadrkan da bilo kome oprosti skretanje bez signalizacije. Lik koji je pedagošku struku kalio na borbama petlova u Kneževcu i čiji je prag tolerancije tanak koliko i gume na njegovom Jugu. Posao mu se pretvorio u hobi, a hobi u posao.
- Ajde druga, eto ti ga ležeći. Gas, gas, teraj u treću. Koči! - Št...? - Uspori, jebo te otac ludi, gledaj je! Jaooo, kako se utegla, još u narandžastom. Rastrgo bi je, sunce joj jebem. Obožavam narandžasto, još kad su tako mlade, majku mu... Jel se kurvaš ti? - Molim? - Razumem te ja, pošten si ti čovek, šta će ti kurva. Ajde treća. Znaš Arsu iz Petnestice? - Zn... - Ja i on se stalno kurvamo, zato smo tako i dobri ortaci. Migavac, levo. Kakvu sam malu navato preksinoć, odro sam je od kurca. - Da nastavljam pravo? - Pešaci su govna, najgora sorta ljudi na planeti, zapamti moje reči... A? Da. Sve pizda do pizde. Stani ovde, moram tiket da uplatim. - Šta igrate, utorak je? - Šveska druga, mali, sve zicer do zicera.
Najgori smarači. U stanju su da u roku od 2 minuta od ekstremnog lokalpatriotizma, preko melanholije i nekog šatro nezadovoljstva stignu do mržnje prema svom bloku, pa da se onda vrate nazad na lokalpatriotizam. Uvek će ti reći kako je njihov blok najjači i kako jebe keve svima, pa onda kako je taj prokleti blok kriv što nisu završili srednju, što čukaju trafike i kradu cegere babama, kako ih interventna stalno drži pod prismotrom jer se drogiraju (a u stvari samo vare) i kako je njihov blok sam protiv svih ostalih i kako je njihov nadrkani ortak sam izgazio 100 likova jer su žešće pičketine. Nose prljave trenerke, retko kad izlaze iz svog bloka, nema šanse da se snađu po gradu i smaraju ljude gde god da se pojave, ne peru zube i ne idu na tekme. Predstavljaju se kao neviđene Srbende a deda im i dalje u šteku ima šubaru sa petokrakom.
U ostatku sveta, dodjes, čestitas rodjendan, veridbu, svadbu, odeš za sto i krkaš. Ali mi ne bi bili MI da ne ubacimo i naš tripl poljubac za vreme čestitanja prigode. Istovremeno čestitanje i ljubljenje stvara jedinstven zvučni fenomen.
Slava: Kume, srećna MVA- SLA-MVA- VA -MVA! Svadba: Mladenci, nek' je sa MVA-SRE-MVA-ĆOM-MVA! Ispraćaj: Kurtoooo...Aj sad je kratak vojni rok, ima da brojimo MVA-SI-MVA-TNO- MVA dok trepneš!
Nebitno da li je u pitanju Sony ili PC igraonica, umetnost psovanja se uvek ceni. Uopšte neće biti važno ako ste loš igrač, bitno je da psujete kvalitetno. Čak će vam i najzaluđeniji gejmeri oprostiti što ne znate da sastavite inventar za Kentaura ako povremeno opsujete mrtvu majku ovima iz Blizarda kad ne radi tastatura. Psovački monopol obično drži grupica starijih likova koji su kod klinaca poznati kao "oni ludaci sto puše Malboro" ili "ona trojica što su jebali ćerku Zidanu". Vrhunski psovač postajete kad usavršite tajming pa psujete samo u pravim trenucima, a ne stalno kao neki prostak.
- 'Ajde, bre, Rumenige, jebem ti mrtvu decu. - Kreni Ševčenko, šta si se steg'o k'o kurac u ladnoj vodi? - Šta ces u močvari, jebem ti lebac krvavi? Jesam rek'o da idemo na most, jebem li ti crkvena vratanca? - Joj Anri, jebem ti ćerku, i to onu najmlađu! - Skrljaj ga bre lepo, koji kurac si se skupio k'o pička na mrazovini. - Mali, ostavi to u potoku, jebem ti krsnu mrvu. - Udri to bolje Bekame, svastiku ti jebem. Važno da si ti šatiran. Jeb'o li te frizer! - Vidi ga ovaj Esjen, pa idi u rudnik čamugo, koji kurac tu tražiš?
Pločice od poda skoro do plafona, limena hauba sa crnim staklom ispred vas, na drvenom rafu iza stoji radio-kasetofon sa kog se čuje neki zidarski hit, desno od njega svež hleb a u gajbi u uglu desetak čaša jogurta. Iz prostorije iza u kojoj se peče pečenje po narudžbini izlazi biće slilčno Milogledu Blafu (oznojeni čovek-bure sa brkovima i umazanom keceljom) i pita ,, Šta ćeš, komšija ? " dok otresa jednu o drugu ručerde i maša se špahtlolikog sekača za burek koji se na iskrivljenoj plehanoj površini sija kao zlato. Drugog nema i ne treba. Samo taj sa sirom.. ,, Četvrtinu i dve mekike." Zato što tamo još ima sveže mekike a to je ujedno i kraj celokupnog repertoara socijalističke pekare. To da l si ti sposoban da pojedeš sve to, nema veze, tu rast cena kasni za ostalim ,,pekarama". Sedeti unutra (na jedinoj, metalnoj stolici) je užitak za sebe, mada ko još sedi u pekari.
Opciono i glomazni, odavno zakazali drveni ventilator na plafonu. Šta je, zaboravili ste da se to u stvari zove ventilator?
Isti kao definisanje na Vukajliji. Prvi put je teško i uglavnom loše. Učiš na svojim i tuđim greškama ali najviše na tuđim uspešnim delima. Trudiš se svakog dana da budeš sve bolji. Samim tim i popularniji. Često nisi zadovoljan ali ipak nastaviš. Kad krene da te bije glas da si kvalitetan sve ti ide. Tad i ako izmrljaviš možeš da se nadaš solidnom rezultatu. Na staru slavu. Na kraju, mnogo je glupo da kopiraš nekog i još gluplje ako te provale.
