Заставник А, Смедеревска Паланка - Туретов синдром ограничен на реч "курац":

- И шта курац, ти мени курац, по петнаести пут уваљујеш дежурство, курац, на КПС-у курац. А ти курац, мислиш да ја нисам видео, како ти и онај курац Коле крадете бензин из Пинца курац?
- Господине Заставниче...
- Шта је који курац!?
- Је л' можемо да изађемо у град?
- Терајте се у курац!!!

Заставник М, Сента - делта алкохоличар, задњи стадијум:

- А за Лађом, тудом тудом... Мађарица млаааада... Де сте јебачи...
- Господине Заставниче, је л' можемо у град?
- Само ако ће да јебете пичке. Је л' оћете?
- Хоћемо, господине Заставниче!
- Доообро! Ал' доообро да их јебете да вас запамте! Ништа ниси урадио ако те ХИК, не запамте. У дупе је јеби, о завесу га бриши и истерај је напоље ГОЛУ хехе...
- Разумемо, господине заставниче!!!
- Ај Мађарице свршим ти на лице, ој Зоро Зорицеее...

Заставник Ж, Ниш - Диогенов синдром:

- И тако ја отишо на одмор и они заменили фекалну пумпу, а стару БАЦИЛИ! А реко сам оном педеру да ми таква треба за наводњавање на плацу! Шта 'оћете вас двојица? У град можда?
- Па је л' можемо Господине Заставниче?
- Можете, само прво имате једну гомилу црепова и оне старе олуке што су мењали да ми утоварите у Ладу, питао сам команданта да узмем. И кад се враћате, неко је оставио бојлер поред контејнера на раскрсници, па ми и то понесите.

Док је још био клинац видело се да ће бити жива ватра. Као јако млад кренуо је да шпарта турске гузице, да их саставља са буздованима и шаље код Алаха на ратлук. Мазнуо је најбољу рибу у свом феуду и оженио се, но нису имали деце јер је Страхиња био у фазону да хоће још да живи и буде слободан, да путује и ужива. Кметски таблоиди су злонамерно причали да не може да обави посао како ваља. Како то обично бива, жена му се уплела у авантуру са контроверзним бизнисменом турског порекла. Избила је велика брука. Онако бесан и нагао, Страхиња крену у тоталну освету, уби турчина и врати жену к себи, но штета већ би нанета. Породица се умешала у њихове односе и ништа више не би као пре... Кућа више није била угледна, замак је пропадао, њихов брак се олињао. Ишли су чак и код брачног саветника али није дало резултате...

Разочаран и осрамоћен, Страхиња се упутио у велики град. Тамо се уселио у стан у центру, у насељу Дорћол и променио име у Страхињић Бана како га нико не би препознао и нашао. Свако вече друга женска, сваких месец дана нови коњ, нови буздован, журке, лудила... Ништа није помогло, рана је остала на срцу. Пропио се, пропао и на послетку умро у својој соби. Последње што памте је да је стално понављао к'о у бунилу: "Бем ти курву, боље да сам козу оженио".
Кажу да је био чудна сорта.