Zločinačko udruženje mrzitelja biljaka koje zamenom teza pokušava da progura svoj nastrani način života kao normalan. To su zveri koje nemilosrdno čupaju travu da zadovolje svoje pogane potrebe, i to bez anestezije... ej, bre! Umesto da je kose, što bi bilo bezbolnije za jadnu travu. I ajde što je čupaju, nego JEDU KORENjE!!! Gled'o sam dedu letos dok je klao tele, prvo ga je odvalio macolom po glavi, da ga ošamuti. Tele kasnije, maltene, ništa nije ni osetilo. Deda je duša od čoveka. A ne ko moj komšija. Jedno jutro je uleteo kombajnom u polje suncokreta sa zapada dok su glavonje pratile sunce. Mučki, s'leđa... E, takvi likovi ne treba da žive. U takvom svetu ne želim da odgajam svoju decu. Svi će jesti jagnjetinu, čim izrastu mlečni zubi. Ej, vegeterijanci, znate li vi koliko embriona suncokreta neće dočekati da odraste zbog JEDNOG litra ulja, a? Ti embrioni umiru u presi na krajnje svirep način, samo da bi vi začinili salatu. A 50 litara svinjske masti dobiješ od jednog jedinog krmeta. Gde je tu pravda za biljke? Način na koji se ubijaju je srednjevekovni. Metal, pa u živo meso. Bez najave. I to po danu, kada vrše fotosintezu i kada su najaktivnije. Ni jedna životinja nije to doživela od ljudi. DA SE KOLjU BILjKE, AL' NOĆU, KADA NE VRŠE FOTOSINTEZU!! Ubijaju se na najpodliji način. One ne mogu da se brane. Ne mogu ni da vrište dok ih kolju drvoseče. Osim toga, imaš drvo od par tona koje sjebe ciganče od 40 kila. GDE JE TU PRAVDA I VITEŠTVO! Ali za vegeterijance ta smrt je regularna, a razbijeno jaje je zločin, polizan med je krađa!? O embrionima biljaka i ceđenju života iz njih, ne mogu više ni da pričam. Ali, pazite, njihov izgovor je: biljke nemaju nervni sistem... Pa, gospodo, da li to znači da je sve što nema nervni sistem osuđeno na surovu smrt samim rođenjem. Da li to znači da sve što nema nervni sistem može da bude živo pojedeno, bez griže savesti? To je opasna diskriminacija: "Ako ne oseća bol, seci ga, kuvaj, peci i jedi na živo - nema problema". Zamislite da vas neko kolje motornom testerom nekoliko minuta, posle vam skrnavi telo, maže ga nekakvim smolama, spava na njemu, i... fuuuj. A tu je i cveće koje se masovno deli kao poklon i znak pažnje. Ljudi moji, poklanjaju leševe biljaka koje su samo htele da ostave potomstvo za sobom. Ajde da ih odma ubiju, nego im ni to nije dosta, pa ih održavaju u životu u nekakvim vazama, da se što duže muče. Da ne govorim o tome da masovno iskopavaju posmrtne ostatke njihovih predaka, prodaju ih po nenormalnim cenama i posle ih SPALjUJU. Ni mrtva biljka nije dobra biljka. Al što je najmonstruoznije, uzimaju delove jedne biljke i kaleme je na drugu. Molim vas lepo, kad su mesojedi zašivali kokošiju glavu na telo svinje?! Gnusno!! Za razliku od vas, naše životinje umiru dostojanstveno. I niko ih ne jede žive! Naše životinje pre konzumiranja prođu bezbroj posmrtnih rituala: dimljenje, salamurenje, konzerviranje, pečenje i sl. Dalje, mogu danima da vise u izlogu, da bi im se u mimohodu odala počast i da bi im se gladni građani Srbije divili. Zar to nije dirljivo?
Mislim da je vreme da stanemo na put ovom pokolju. Ako nećemo mi - ko će? Ako nećemo sad - kad ćemo? P.S. I Hitler je bio vegetarijanac!
Pustiti na Turskoj Nacionalnoj Televiziji serije Siniše Pavića.
Mali Mustafa - Mama, prebaci ovo govno, hoću da gledam derbi! Mama - Da ćutiš! Evo sad će kraj, samo da Riska napravi našu kafu i... Eto šta si uradio, izgubili su Simu i Neca će opet da plače! Daj tu cigaru i beži napolje, sad će repriza Porodičnog blaga! Mali Mustafa - (Trebali smo ih pobiti sve dok smo mogli...)
Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju! Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao. Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača. I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka! Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko. Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije. Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani... Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...
Vredna svakog slova svoje titule.Naime,tetka je rod koji niko nikada neće prevazići.Tetka je ona osoba koje radi apsolutno iste poslove kao majka,a sa druge strane ono što vam mati zameri od nje nikada nećete čuti. NEMA ŠANSE DA PORED NjE BUDETE GLADNI. Noću i kada se otkrijete,ona je tu da vas kao mati pokrije. Neizvodljivo je tetki naći pitanje,a da njen odgovor počinje sa `Ne`. Svako jutro provereno Vas čeka doručak i kafa. 95% Ljudi prvo tetki kaže da je zapalilo prvu cigaretu. Tetka je ta koja će da laže celu familiju da se niste potukli prošlu noć. Na vašem venčanju biće najveselija. Za svaku snajku će reći da joj je lepa,a zanimljivo je da i žene sa tetkama imaju najbolji odnos. Ukoliko se rasplačete,u roku od par sekundi očekujte borbenu podršku i njenih suza. Ona je ta koja se vama,posle roditelja najviše obradovala.
A sa druge strane,pored nje ste slobodni kao ptica. Ne morate da polažete račune gde ste bili do 6 ujutu,niti će Vam ikada zameriti što ste došli kući odšrafljeni od alkohola. Tetka je ta koja vernije od druga čuva tajnu. Za tetku ne postoje prepreke da joj dođete u goste. Ona je ta koja će se raspitati za slatku komšinicu koju ne poznajete. Ona je ta kojoj možete da kažete da idete na popravni,ili da ste obnovili godinu,a ona da vas ubedi da je to i bolje nego da ste položili,ili diplomirali na vreme.
Tetka je jednostavno rod kojem bih poželeo svakom prijatelju ako je nema.I kao što je rekao Duško Radović -`Majke,rađajte deci sestre,jer sestre postaju tetke...`
-`Tetka,ja sam sinoć malo preterao i možda sam te probudio kada sam zalupio vratima jutros...`
-`Ma neka si sine,još jače si trebao,bar znam da si mi došao živ i zdrav...`
Vapaj za boljom sadasnjoscu, boljom buducnoscu, boljim ocenama, za vise novca, za boljeg decka, za vece grudi, za udoban krevet, za ustajanje u 10, a ne u 6 ujutru, za vecito leto, za lep mekan sneg, a ne ono govno po ulicama, za svaki radostan dan, za manje bola (fizickog i onog drugog), za roditelje koji samo daju pare, a ne pitaju za sta, za jednog dobrog i pravog prijatelja, a ne hiljadu jajara, za stabilnog sebe, za zivot na cistom vazduhu, za vrisak iz sve snage, za bar jedan nezaboravan trenutak.
Dugomentražni film u režiji osiguravajućeg društva u kome glavni junak, našavši se u zemlji čuda po imenu Srbija, pokušava da naplati osiguranu sumu za doživljenu nesreću od osiguravajućeg društva čiji je osiguranik.
- Gospodine Petroviću, koliko vidim, vi ste pali sa klupe dok ste sekli ruže u sopstvenoj bašti i pritom zadobili prelom ruke, zar ne? - Tako je. - Imate li svedoke da se nesreća dogodila baš pod uslovima koje ste naveli? - Da, moja supruga je bila u bašti sa mnom. - Imate li dozvolu za gajenje cveća? - Imam. - Jeste li obavestili komšije da ćete se baviti tim riskantnim poslom? - Jesam. - Tri dana pre, pismenom notifikacijom? - Da. - Jeste li imali pored sebe paket za prvu pomoć, koji je obavezno nositi pri obavljanju opasnih poslova? - Da, imao sam. - Da li ste bili pod uticajem alkohola ili nekih opojnih sredstava? - Ne, nikako. - Da li ste se možda bavili ovim riskantnim poslom noću? - Ne nikako, na dnevnom svetlu. - Gospodine Petroviću, pa jeste li vi sekli ruže DANJU? - Da, kada drugo? - Zakonom je kažnjivo seći biljke dok vrše fotosintezu. Molimo Vas da povučete zahev za isplatu, inače ćemo biti primorani da vas tužimo Zavodu za zaštitu biljaka. Doviđenja i prijatan dan.
Knjiga koja bi trebala da se zove "657 zašto 657 zato" (izbrojao sam sva pitanja). Na to "zašto" se zove tako neću nikada dobiti "zato". Knjiga je dobra, ali je pogrešan naziv.
