Blejanje u parku uz pivo. Predstavlja uvod ili jeftinu zamenu za clubbing, po čemu je i dobio ime.
Rečnik / autori
TE
Telcontar
na Vukajliji od septembar 2010.viđen 31. jul 2011.
0 definicija0 odabranih0 poena
Nešto kao trening kamp za sportiste, mesto gde srećete prave profesionalce ili možda čak i lične heroje, u nadi da ćete unaprediti sebe i svoju veštinu. Prirodno, razlika je u tome što se ovde okupljaju muzičari, a to nosi sa sobom izvesne začkoljice.
"Pih, smešno. Ne mogu oni biti oni, koliko mi možemo biti više oni od njih samih", nekoliko se puta začulo sinoć u publici na nastupu Whitesnake, medju članovima domaćih tribute bandova...
Slavni, sada bivši fudbaler Bajerna iz Leverkuzena Štefan Kurc i fudbaler Šalkea Mark Kurc. Dva čoveka koji su verovatno posramili više komentatora nego golmana.
U mrtvoj trci je istočnoevropski atletičar Vadim Kurac. Nisu ni u kakvom srodstvu.
"Lopta do Kurca!" - Gojko Andrijašević
To su onih par do najviše nedelju dana koje svi u životu čekamo, kada sve ide samo od sebe, naizgled bez ikakve kontrole, ali u dobrom pravcu. Prosto, sve radi kako treba. Tiket se isplati pre nego što je uplaćen, ekipa daje gol onda kada to pomisliš, riba šalje SMS prave sadržine tačno u trenutku kada si uzeo mob u ruke, na račun ležu neke fantomske isplate dugova još iz vremena faraona, vreme je lepo, imaš defku ili poster dana na Vujčugi, klubovi iz kojih se ne vadiš opet postaju zabavni, pojavljuje se odličan nov bend, 320k kompresija empetrojka, vreme ide brže, čak ti se ni popodne ne spava, javili ti da onog Renoa koji merkaš lik iz kraja prodaje za budzašto, a auto očuvan kao čaša, te tvoja mašina ipak gura Crysis 2, i to kako,moj bato!
Jedini je problem u tome što su, za razliku od njihovih tih dana, naši dani dolaze stihijski, nemaju veze sa kalendarčičem u novčaniku, ništa se ne zaokružuje, dakle u ovom slučaju je pojavljivanje ovog perioda potpuno nepredvidivo, ma kakvog zdravlja ili motivacije bio.
Sa druge strane, raspoloženje je vrhunsko, dođe ti da se prošetaš ponekad samo slušajući ipod i uživajući u osećaju, ljudi te gledaju jer se smeškaš sam na ulici, ali je to u redu, i nikoga ne opterećuješ svojim danima na TVu u reklamama, jer tebi, šmekeru moj, ne treba pelena sa gelom od nane, da ti umiruje eventualne iritacije intimnih predela. Tvoji intimni predeli su posećeniji od Las Vegasa ovih dana, jer si samo na to pomislio i desilo se. Perfektna osnova u formiranju želje i čestitke ljudima koji ti stvarno znače: "Tebra, samo da ti je onih dana...!"
Ostatak života je sivilo, depresija i hronično razočaranje, ali u odnosu na ovo, vredi svake pare.
Situacija u kojoj se u pratnji svoje lepše polovine gorko kaješ što si je poveo sa sobom, jer toliko je ženskog sveta oko tebe, da prosto tvoja poligamna krv u tvome telu proključa.
U divnom raspoloženju, kao dva zaljubljena golupčića, tvoja draga i ti idete na letovanje. Pošto ste stigli, odlučujete da odete na kupanjac. Razgolitite guziće, uzmete peškiriće i pravac na plažu. A kad tamo stignete, surova realnost počinje da te savladava. Oko tebe vlažne, preplanule, ženske figure u ogromnim količinama, sve divno raspoložene. Muškarci su u deficitu, stoga su čak i tebi, tako očigledno zauzetom, upućeni pohotni pogledi. Čuješ molbe za nanošenje kreme protiv opekotina na vrela, glatka, izvajana tela, upućene srećnicima koji nisu "poneli drva u šumu". Toplesi sevaju na sve strane, ono što žene zovu "gaćice" ne može biti minimalnije, pa još onaj morski vazduh... ama sve te tera da konstantno ukrštaš noge, kao šatra, tako ti je zgodno. A tvoja verna draga sve vreme pomno prati kud je uperena zenica oka tvoga. Na svaki tvoj pogled koji nemarno spustiš na tuđu obinu, ona počinje da se kočoperi i frkće. U takvoj situaciji najbolje je da svoje okice duboko zamišljeno držiš na dalekoj pučini, i tvoja draga će tada biti sigurna da tamo ne možeš uočiti nijednu tuđu dojku ili ne daj bože guz. Ono horizont jest lep, ali ti nekako prosto dođe da se ujedeš za rođeno debelo meso, samo kad bi mogao da se dohvatiš... Sledećih deset dana provodiš u ubeđivanju svoje drage da na otoku postoje mnogo bolja mesta za posetiti od plaže sa sitnim belim peskom. Nemoguća misija... Odmor prerasta u gorko kajanje i proklinjanje nemilosrdne sudbine...
Oličenje poštenja. Znak da devojka nema čega da se stidi. Najsumnjivije su mi one što žmure, pička im materina. Odnosi se i na druge stvari u životu, ne samo na konkretnu "radnju".
-Čujem, dobili ste novog šefa, je l' neki drkadžija?
-Ma jok bre, lafčina. Sreli ga posle smene u kafani, zvao turu, sedeo s nama. Dobar čovek skroz, puši i gleda u oči, šta da ti kažem.
Kratak siže cele diskografije Hari Mata Hari.
Muškarci koji se nakon ženidbe sve češće druže u kafani.
Kulturan novinarski izraz za pušačicu masnih, debelih, ćelavih direktorskih i fudbalerskih kurčeva.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
Rakijski kompliment.
Odeš negde u goste, zvono, izuvanje, coke-coke-coke, "Jeste stigli?", perjane jakne sve jedna preko druge na krevetu u spavaćoj ili na čiviluku dok ne naprave prav ugao, bubnjara emanira toplotu, "Da posedamo", "Jeste za nešto žestoko?", "Vala može", "Ovo je moja, da vidiš što ide uz pršutu", "Da probamo", plop, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, klo-klo-klo-klo-klo-klo, zapuš, "Evo izvolte", "Fala", eksiranje...
...rakija klizi do želuca i eksplodira, talas vrućine se diže i udara u čelo iz kog izbija 'ladan znoj, dolazi do kratkog spoja te poremećaja moždanih sinapsi, pa hoćeš da se počešeš a ono prdneš, neko te prekorno pogleda ali to više nije tvoja žena nego četiri Dragane Mirković, mašu prstima na čijim vrhovima u srebrnim odelima plešu valcer Nele Karajlić i Alan Čumak na taktove "Devojke iz grada" Eltona Džona, prostor iza počinje da svetli i eto ga Kraljeviću Marko, nosi miraz od suvoga zlata da ti staru majku gleda koja nailazi oka bistra, važnija je od Glorije Pavković i Nebojše sa njom zajedno. Odozgo doleće zlatomuda vila i svima podari po kačicu sjeničkog kajmaka i vruće proje i zapeva, pa čak i za pojas zadene. I taman da kreneš putem od žute cigle, gde cveta limun žut, u susret Džudi Garland u mrežastoj majici i sa zečjim repom iz dupeta u duginim bojama kad...
..."Jel dobra, a?"
Shvatiš da je delirijum trajao samo delić sekunde.
"Au, tera voz!"
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun...
- "Ima jedan problem."
Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca.
- U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
