Nasmejano domaće stanovništvo
To su ljudi koje na svojim Žilvernovskim putovanjima sreću Joca Memedović i onaj ružni bradonja sa šeširom.Oni se uvek keze od uveta do uveta spremni su vas pozvati u svoj jurt,vigvam šta god i podeliti sa vama poslednje čanče leopardovog mleka.Naravno Joca je uvek oduševljen njima i diže ih u nebesa sa pričama tipa *U ovom udaljenom kutku planete pronašao sam jedne od poslednjih neiskvarenih,iskrenih,srdačnih osoba na svetu* Naravno i ovde je na delu velika zabluda kao i ona da su seljaci u Srbiji bolji ljudi od gradskog stanovništva.Ni u jednu emisiju nije ušao nemontirani materijal kada ih nasmejani domoroci vijaju mačetama po mongolskim stepama da bi ih preklali i uzeli kameru da prodaju na cajpi u Ulan Batoru.Posebno su *nasmejani i srdačni* Mongoli,narod koji je 90 posto života provodio na konju (srali,jeli,pišali na njima),koji je pobio i popalio sve na šta je naišao na potezu Ulan Bator-Kotor u 13 veku i čiji je vodja na vrhuncu slave i dalje živeo u šatoru.Joca ovim emisijama želi da vam izazove grižu savesti što vi imate monitor,naftu i frižider a mali Džingis-kanovi moraju da timare konje od treće godine.E pa Joco,mož se jebeš nastavi da pecaš....
Sajsi Galoma
Прсата порно дива венецуеланског порекла, пуно име јој је Цецилија Рамона Чилавер Галома, од милоште Сајси. Докторка за блајв, који је редовно давала свима, све док се није појавио латино заводник, ексцентрични фудбалер Диви Гавајо у ког се заљубила и родила му дете. Побегла са њим у Италију и основала своју модну линију Сајси Куђо. Дошла јој главе некрштена паја, и сад нажалост гаји цвеће.
Ма, Сајси Галома, пајване!
Država
Direktni nusprodukt samoćom uplašenog čoveka. Od svog nastanka država je predmet nezadovoljstva i večiti razlog za bunt jer (onaj slobodni) čovek ne voli svoju prestravljenu polovinu koja se krije u državi. Kada se jednom pokrene mehanizam strah→država→strah on dalje funkcioniše kao perpetum mobile.
Čovek je iskreni nefilozofski anarhista i usamljeni individualac smelo suprotstavljen svetu, ... ali samo danju. Da u suštini nije bio “pička od čoveka” i da se nije bojao mraka i one dvojice sa toljagama od preko brda, država verovatno nikada ne bi ni postojala. Sada se uzaludno odupire toj sopstvenoj kreaciji i beznadežno čezne za vladom koja bi bi što manje vladala. Kasno. Perpetum mobile je pokrenut.
Čovek nije dobrovoljno društveno biće. Druži se i udružuje sa bližnjima manje zbog želje, a više pod pritiskom okolnosti jer mu nije stalo toliko do društva koliko bi da odagna samoću i započne igru dokazivanja. Dosta mu je samodokazivanja jer je beznadežno depresivno, dosadno i na kraju ničemu ne služi. Povezivanjem sa drugim ljudima umanjuje mučnu nesigurnost usamljneosti, a društvo zna da velikodušno i besplatno daruje energetske impulse i nužnu pomoć kreativnom radu i inovativnom duhu. I ne samo to, on veoma dobro zna da je sva njegova kreativnost bezvredna, uzaludna i jalova izvan sistema grupe koja bi ga podržala, čak i kada je ta podrška čista i nestvarno kratka iluzija aplauza ili skandiranja. Svejedno prija. Lepo je, bezbedno i nekako toplo biti unutra, u državi, ali samo noću i dok neko ne skloni onu dvojicu sa toljagama. A sutra kada se razdani ... videćemo ... jebaće im sve po spisku i državi i onoj dvojici ... dok je dan.