Pripremanje ovog ručka je karakteristično za muškarce, pošto nema ničeg iznenadjujućeg u tome da žena kuva. Nastaje na sledeći način:
Muž je obično na odmoru već peti dan, po ceo dan sedi u fotelji ili leži u krevetu samo u gaćama, neobrijan, češe bulju i ispija pivo za pivom. Pošto se predhodnih dana naspavao ustao je ranije nego obično pa ga jutarnji program Nataše Miljković baš i ne zanima. Vrti film u glavi šta bi moga da radi i iz malog mozga mu se javlja glas njegove žene od sinoć kako drobi da ništa ne radi, da samo smrdi po kući i da počinje da smrdi ko tvor. E tu se javlja ideja! Čovek reši da iznenadi svoju bolju polovinu tako što će spremiti nešto za ručak da se ona nebi lomatala po kujni kad dodje s posla.
Zadatak 1. Obući se i srediti pre nego što izadješ do prodavnice da kupiš potrebne namernice. Očešljati se malo i vodom zalepiti dva antenska pramena kose koji štrče na temenu. Bradu ne moraš brijati, svidja ti se kako ti stoji. Ubedjuješ sebe da ličiš na onog svaštojeba Fernanda Colungu.
Zadatak 2. Otići do prodavnice i kupiti šta treba. Izlaziš iz stana a napolju em debeli minus em piči košava! Nisi poneo kapu a korica leda se polako hvata na mestima gde si zalizao kosu vodom. Psuješ, naravno. Ulaziš u prodavnicu i raduješ se što nema gužve jer je većina ljudi još na poslu. Kupuješ šta treba, razgledaš malo i naravno kupiš neku glupost koja ti je zapala za oko a ustvari ti nije potrebna. Odlaziš na kasu, plaćaš, malo se mrštiš zbog cena ali jebiga, štaćeš! Izlaziš iz prodavnice i krećeš kući... Vraćaš se u prodavnicu jer si zaboravio kreditnu karticu na kasi! Kupuješ i pivo koje si takodje zaboravio.
Zadatak 3. Spremanje ručka. E sad kreće seks! U kuhinju nisi ušao još od studenskih dana, a u ovu svoju od kad si se uselio u stan i montirao sudoperu tako da pojma nemaš gde je šta. Preturaš po sudovima, lupaš šerpama i loncima, razbijaš minimum dva tanjira ali si našao svo potrebno posudje za pripremu ručka... nakon pola sata! E sad, začini. Vadiš sa polica vegetu, so, biber, alevu, lovorov list, i još neka pikantna govna koja si video da tvoja žena stavlja radi boljeg šmeka. Sipaš zejtin u tiganj da se ugreje, za to vreme sečeš na komade meso koje si kupio. Naravno, posečeš se! Nakon što si zaustavio krvarenje ubacuješ meso u tiganj. Zejtin pršti na sve strane i ispekao si se bar jedno petnest puta. Psuješ sve živo i mrtvo i koji te je kurac terao da se vataš za ovo. Otvaraš jedno pivo da se smiriš. Nekako si uspeo da ispečeš meso, malo je zagorelo ali nema veze, toliko si ga začinio da se to neće ni osetiti. U šerpi na drugoj ringli spremaš neko povrće kao prilog mesu. Zahvaljuješ Bogu što ga sad prodaju iseckano i spakovano u kese inače bi ostao bez svih prstiju! Konačno si smandrljao taj ručak i ostaje ti taman toliko vremena da postaviš sto, presvučeš uflekanu i krvavu odeću sa sebe i da dočekaš ženu. E da, setio si se da si zaboravio da kupiš vino pa opet trčiš u prodavnicu!
Zadatak 4. Dočekati ženu Ona ulazi u stan, ti pritrčavaš da joj uzmeš tašnu i kaput. Praviš se da ne primećuješ njen pogled u fazonu "koji ti je moj?". Zatim se njen izraz lica naglo menja kada oseti miris koji dolazi iz kuhinje. Rzrogačenih očiju ulazi u trpezariju i sa nevericom posmatra postavljen sto. Pratiš je do kupatila da opere ruke i da se sredi. Dok čekaš da se vrati odlaziš nazad u trpezariju da otvoriš flašu vina. Prilikom te procedure uspevaš da uflekaš beli stoljnak koji vam je poklonila njena majka. Psuješ u sebi. Supruga se dolazi, seda za sto, primećuje fleku od vina ali se pravi blesava jer ne želi da upropasti trenutak. Ponudiš se da joj sipaš ručak u tanjir i opet uflekaš stolnjak na dva-tri mesta. Ona ne reaguje, naravno. Stavlja prvi zalogaj u usta dok je ti zadovoljno posmatraš i počinješ da se čudiš što se trudi da sakrije kiseli izraz na licu. Probaš i ti... Jebote, šta je ovo?! Medjutim, praviš se da ti prija, ona se takodje pravi da joj prija i tako privodite ručak kraju. Razmišljaš dali ima sode bikarbone da kasnije njome skrljaš gorušicu od govana koje si upravo pojeo. Kad ste završili ručak ona insistira da opere sudove i ti joj naravno dopuštaš. Par sekundi nakon njenog ulaska u kuhinju čije se uzvik očaja jer zatiče umazan šporet sa zagorelom masnoćom, brdo prljavih sudova i razbijene tanjire u kanti za djubre.
Muževljev pokušaj da se snađe u kuhinji, dok žena leži u krevetu.
-Samo ti leži dušo, ja ću sam sve da spremim. Gde stoji brašno? -Gore levo!!! -Prosuo sam griz i šećer dušo, al' nema veze, samo ti leži,usisaću ja to! -Sve si bre smotan. -A gde je otvarač za konzerve, nema ga u fioci ženo? -Vidi gore desno! -Eto, sad sam i glavu razbio, gde je jod, jebem ti fioku, vrti mi se cela soba, odoh da legnem, aj ustani i donesi mi Analgin, otvori prozor, napravi mi palačinke i zatvori vrata od sobe, ubi me promaja!!! -E jebem te nesposobnog!!!
Osoba koja mora svaku rečenicu da započne i završi sa "jebiga", kao i da ubaci tu reč posle svakog zareza, znaka uzvika ili znaka pitanja. "Jebiga" u njegovom govoru zamenjuje svaku konstataciju, atribut, apoziciju, anozinizaciju, valmorifikaciju, prilog, predlog, rečcu, uzvik, ekshortaciju, primažu, trompetu, hedrencefalitiju, krepitaciju i luciditet.
Paradoks nastaje kada izgovara rečenicu od samo jedne reči, a ta reč je "jebiga".
-Ništa Kuzmanoviću jebiga, čujemo se vidimo se jebiga, pa se javi jebiga. -Nisam tu ove nedelje. -E jebiga, jebiga jebiga.
-Todo mislim da mi je sin peder, šta da radim?!! -Ništa, jebiga...
Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.
Nikako prijatna stvar, univerzalna za sve događaje koji su mogli uslediti te prethodne večeri. Zajednička stvar je bol u određenom delu tela.
Jutro posle pijanke-boli glava. Jutro posle prvog seksa-ne znam šta boli nisam žensko, al' sam uveren da boli nešto, u krajnjem slučaju duša. Jutro posle večeri provedene na Vukajlji-boli te kurac.
Nužda ne bira ni vreme ni mesto i zato se desi često da nas stisne baš kad smo u gostima. E sad, među primitivnim životinjama je njuškanje izmeta i obeležavanje teritorije sastavni deo normalnih društvenih odnosa, dok je kod nas ljudi to nešto krajnje neprirodno i sramotno.
Nekoliko saveta za dobar rezultat u gostima: - na prvom mestu mera predostrožnosti: pre polaska u goste preispitajte vašu savest: "Da li Vam se zaista ne kenja?!" - u gostima izbegavajte kafu! pogotovu kafu s mlekom! - ali kada vrag odnese šalu i krene kolobocija po stomaku (jbte šta sam to jeo!), pažljivo snimajte situaciju. - procenite koliko vam je vremena još ostalo i svu svoju energiju usmerite na misaoni proces - neka um savladava telo dokle je moguće. - hladan znoj prekriva čelo i reže stomak - setite se reči Gospodnjih "Bdite i molite se! Duh je srčan, ali je telo slabo" - probajte da se setite da li je neko već išao u wc, jer ako nije, ići će; i snimite da li se još nekome ide u wc i dajte mu prednost. - skenirajte prostor okom predatora: gde je wc! (obično zatvorena vrata, od ostave se razlikuje po velikom plastičnom kvadratu za prekidače za bojler, grejalicu i napokon svetlo!) - izračunajte najkraći put do wc-a ali i ukalkulišite prepreke na putu, preskakanje stolica nonšalantnim hodom - i odzvonilo vam je! pre nego što ustanete pitajte domaćina gde je wc, iako ste već snimili gde je, fora je u tome da ne pomisli da vam se toliko mnooogooo ide. - lagano ustajte, bez naglih poteza, ali pazite da sve to ne izgleda kao "robo dance" i odšetajte do klonje u Napoleonovom stilu! - ulaskom u kazneni prostor ubrzajte sve telesne aktivnosti! spustite dasku, odkopčajte kaiš, šlic, jednim potezom svucite sve slojeve odeće, sputite dasku! - gubitak krvi u glavi, mrak pred očima, tunel sa svetlošću i lagana drhtavica u prvom trenutku sladostrašća, kada strano telo napusti organizam. - sledeći trenutak je već comeback to the real life! ne, niste u mrtvačnici kafilerije, pustite vodu odmah i to ponavljajte koliko puta je neophodno, samo pazite, domaćini su navikli da prepoznaju zvuke svoje wc šolje. - izvedite sve u što kraćem mogućem - jbte papir! gde je?! gde su novine? gde su mi jebene papirne maramice?! - Allahu Ekber imaju bide!!! sada samo još snimite neki umazani peškir ili korpu sa umazanim vešom da ne bi morali baš da izlazite sa mokrom guzicom. - dišite duboko kako bi što pre reciklirali sav vazduh iz wc-a. - kad se vratite za sto ne palite odmah cigaretu, bićete provaljeni, a i kaplice za oči je dobro nositi sa sobom.
To je ''onaj'' mališa (sestrić, bratanac, komšijin sinak) koji dolazi jednom mesečno sa namerom da vam obori sistem na kompjuteru. Dok ste vi u vašoj kući zauzeti pijuckanjem kafe ili rakije sa sestrom i zetom, ujnom i ujkom ili pak buljite u grudi taze razvedene komšinice (jea!), njihov ''anđelčić'' (u daljem tekstu trojanac) već se neometano dokopao vašeg kompa. I tu je kraj vašem OS. ''Ma pusti decu nek se igraju'' ovde bogami, neće više da prolazi dok sam živ! Do pre koju godinu, ako ste imali Win98/Millenium, pa vi ste, blago meni, bili reš pečeni. Hvala bogu na XP i Win7 i njihovom system restore-u.
Trojanac - Iglam Zumu-iglam Zumu-iglam...KLIK...KLIKLIKLIKLIKLIKLIKLIKLIK....- Windows has encount... plavi skrin na 98...znaš unapred šta piše...FATAL ERROR! Komšinica - Ju dete, pa sam ti rekla da ne diraš čikin kompjUtor! Ja - Ma nema veze, ništa strašno. Ma pusti dete neka se igra...(da se nosiš i ti, sisuljo jedna i taj tvoj balavi haker u tri lepe...)
Univerzalni odgovor na sva pitanja kontrole u vozilima GSP-a.
Kontrola: Gospodine, molim vašu kartu. Putnik: Nemam. K: Kako nemate? U tom slučaju ću morati da vam napišem kaznu. Vašu ličnu kartu. P: Nemam. K: Neku drugu ispravu sa matičnim brojem? P: Nemam. K: Bilo koji lični dokument? P: Nemam...
-Daj ga ovamo, kod lavaboa... Stavi mu glavu samo tako.. (pušta mlaz vode na palog vojnika) -aaaa (neki lik ulazi) -Au, al se ti dobio ... Moraju ponovo da te krste... (lik sa strane) -Sveta vodica brate, snimi ovaj egzorcizam keve ti...
Deveti krug pakla. Ko preživi, pričaće. A i taj će mucati i imati tikove.
Likovi: Ć - ćale K - keva M - mučenik
Ć: Ustaj stoko neotesana, već je 10! Polazak u 10:45, nemoj da si zakasnio, najebaćeš! M ustaje i iznenađuje samog sebe brzinom kojom se spremio. U 10:41 sa osmehom na licu, umiven, doteran i obuven ulazi u hodnik da sačeka polazak. U 10:45 postaje skeptičan. U 10:48 odlazi da izvidi situaciju. K: Jao, pa sad ćemo, samo da tata završi u veceu, malo sam jače zaljutila paprikaš pa mu teško palo. Ć(iz vecea): Sunce ti jebem, pa ovo je crveno i zeleno. Oćeš da me otruješ, jel to oćeš, a?
Posle pola sata čoporativno silaze do kola. Ulaze u ista i kreću ka pijaci. K: Slušaj, tamo imaš da parkiraš samo sa one strane gde su... Ć: Jesi ti KRŠTENA? Pa ja sam VOZAČ ovde, reko sam ti sto puta, kola su moja briga! Ti misliš da ja ne znam gde da parkiram, a? K: Nisam to htela da kažem. Ja znam šta sam htela da kažem... M: Ljudi, aj nemojte sad... Ćale, skretanje, Ć: Molim? (produžava pravo) Jao! Pa trebo sam da skrenem! Konju jedan, pa što mi nisi rekao? Ja trebam da pazim na put, a vi me tu zajebavate! Lik ispred staje jer je zeleno na pešačkom. Ć: Majmune smrdljivi, idiotski! Šta staješ sad koju pičku materinu?! Tako je, čitaj mi s usana, jebem li ti sestru! K: Jujuju! Kakih sve vozača ima, ccc, strašno! Ć: Sine, otvori prozor da mu nešto poručim! M: (propada u zemlju od stida i gura glavu u jaknu)
Stižu na pijacu. Misija: kupiti M ski pantalone. M i K izlaze, Ć produžava da nešto ,,obavi'' u kafani. K: Jao, sine, znaš ... mnj mnj mnj... skrc... ćmd M: (ne čuje jer kola prolaze i glava mu je 40cm od kevine, vertikalnom linijom) Da,da.
Dolaze do štanda, priključuje se i prodavačica. P: Evo gospodjo, ove su vam najbolje. Da dečko proba? M probava XL model. P: Ma ko salivene! Nema dalje ni da gledate! K: Jel ti odgovaraju? možda su kratke, a? M: Dobre su, ajmo odavde. K: A da probaš ipak XXL? Aj dajte XXL. P: Dobro gospodjo al ja vam kažem, ove su prave. M probava XXL model. P: Odlično! Bolje ne može! Gospodjo ove mu savršeno stoje! M upućuje pogled pun koncentrisane mržnje P. K: Jel ti odgovaraju? možda su kratke, a? M: Samo kupuj! K: A da probaš opet one prve? M: Kupuj! (plačni pogled)
Pantalone kupljene. K prelazi na kupovinu cveća. M stoji na prolazu. Guraju ga 2 babe. Uručuju mu besplatne novine ,,Ja volim Vojvodinu''. Baca ih u prvu kantu. Prilazi mu P od koje je kupio pantalone. P: Jel, mali, a de ćeš na zimovanje? M: U Crnu Goru. (okreće glavu i moli Boga da je otišla) P: Jel, a na kolko dana? M: 7. (ista procedura) P: Jao, znaš moj sin... M: Vas upravo zove! Eno tamo preko! Ajte, brzo! P: Jao, šteta, baš sam htela da ti ispričam nešto... P odlazi. M dobija ,,Ja volim Vojvodinu''. Baca ih u prvu kantu.
Izlaze s pijace i idu do Ć. Ć uručuje M ,,Ja volim vojvodinu''. Baca ih u prvu kantu.
Na putu do kuće svraćaju u mesaru. K se zadržava kao da kolje svinju. M dobija prve tikove. Kreću ka kući. Pešak prelazi ulicu na zeleno. Ć koči, a M opizdi koleno. Ć: Vidi idiota! On oće da pogine, a ja da budem kriv! K: Jujuju! Kakih sve pešaka ima, ccc, strašno!
