Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.

Један од ретких дана када се сетимо очева. Ако се сетимо. Врло лако се деси да, занети новогодишњом еуфоријом и спремањем Божића, често и заборавимо на нашег конструктора. Кева је ту да ти спреми, очисти, опере, опегла, донесе доручак у кревет, сакрије од ћалца колико неоправданих и кечева си напабирчио, пусти сузу кад те остави нека профукњача, скува чај и накљука антибиотицима као да болујеш од емболије, а оно те само ошајатила промаја јер ниси чувао крста. А ти лепо кеви цвеће за 8. март, па парфем за рођендан, поверавање, саветовање...
А матори? Па матори ти је некако апатичан, посивео од борбе за голи живот, за леба и слеба, твоје нове патике, рату за екскуризију, рату за Коп, рату за море, кинту за мало боље пљуге и изласке. Сад, што се он згурио као жалосна врба, што му се коса нагло проредила и обелела, што му се бора на челу усекла до кости, што је често одсутан, замишљен, одваљен од брље, то ником ништа, а?
Ћале је, бре, то, можда губи, али бори се. Стена! Причају људи, тер'о опасно лопту у своје време (тражио га Хајдук), јуриле га сојке где год се појави веспом, макљао локалне силеџије да га и данас памте.
Тај мушки климакс дође ненајављен, без помпе. Тако, горело једно палидрвце, горело, и на крају се искривило, угљенисало, угасило. Да испусти још ово мало дима, па ај полако, да га дрешимо...

Nahraniti ego.

Да ли је то због Алцхајмера, или само због сенилности која прати године, наше баке скоро стопроцентно не погоде из прве име свог унука већ наређају целу мушку линију у породици, од прадеде, преко ујака стричева оца па до све старије браће.

Кад пукнеш тридесет кинти за пишање, уместо да то обавиш негде иза ћошка.

Слика на коју нисмо превише поносни. Обично је то слика са журке где си се дислоцирао од алкохола па си представљао омиљен предмет сликања неког штребера који је једва чекао да се сутра отрезниш да би ти скакако по лобањи. Такође то могу бити и слике са личних докумената које датирају из времена док си оргијао по журкама и чекао кућу на аутопуту да наиђе са кључевима у рукама. На тим сликама изгледаш ко Писац еротске поезије или фан неког метал бенда. У неким случајевима се деси да људи на тим сликама изгледају нормално али их у међувремену задесе корените промене у животу. У жељи да се избегне дискутовање о разлозима промена ( секс, дрога, алкохол ) користи се реченица из наслова, тј баца се копље на време као главног кривца.

Lagano jebanje sa poljupcima, zaljubljenim pogledom i u po toga izgovoreno tiho *volim te*. Bez šljapkanja, prljavog razgovora, vezanja, fut džoba, prsta u guzu, pisinga i ostalih seksualnih igrica.

Кренуло ме нешто добро, к'о по лоју. Добро родио бостан. Скоро није била так'а цена. А Срем, к'о створен за лубенице. Цело лето смо радили, па ја рек'о дај да одем с клинцима и женом до главном нам га града, да обиђемо ону нашу тврђаву из доба када смо и побеђивали у неким биткама. А има ту још штошта да се види...
Флашица воде, фото апарат што ми донесе моја Деса из Швице, 1000 динџи за гориво, и ми смо за сат ипо стигли у нашу престоницу.
Приупитасмо ми пролазнике да нам покажу куд да идем да стигнем на Калемегдан. Двојица ме испсоваше што сам из провинције, и једна бака напокон, види се, добра жена, објасни нам натенане.
Дођосмо ми тамо, смрди онај зоолошки врт на говна горе него код мене у штали.
Мало се постидех своје браће из града, али наставих даље. До *Победника* сам се пар пута саплео о изломљене степенике и коров, а кад сам дошао тамо, опет сам осетио исти онај смрад у оној кућици за извиђање. Разочарах се поново, али ко га шиша, па шта сам и ја запео да све буде цакум-пакум.
Наставих да се разочаравам у градском превозу, опет исти смрад! *Код Вука* неки дрогераши, у *Кнезу* ништа није за мој новчаник, само сам децу истраумир'о.
Звездара театар, ругло. Позориштанце Пуж исти ђаво.
И у том тренутку, сину мени нешто. Шта би срби могли да имају, а да ваља?
*Ракију* матори. Ракију!
Спичим ти ја тако у **Три шешира**, клинцима по густи сокић, себи пар чашица, и седимо ми тако и кулирамо...