Prisvojni deminutiv kojim suprug mlekadžija tepa svojoj dragoj.

Tvoje samopouzdanje i veštine su za svaku pohvalu, ali sve su šanse da nećeš uspeti. Zvezde ti jednostavno nisu bile naklonjene. Prepreke koje ti je slučaj doneo su nesavladive, zadatak stavljen pred tebe je izvan tvojih moći. Možda ti dobro kopaš, ali ne možeš kašikom protiv bagera.

Bobi Fišer, bivši svetski šampion u šahu, bio je i ostao jedna od najživopisnijih ličnosti koja je ikad sela iza crno-bele table. Pored svoje nesumnjive veštine i nemerljivih doprinosa igri, ostao je poznat i po nekim, najblaže rečeno, kontroverznim izjavama i pogledima. Neki ga pamte kao ludaka, a neki misle da je jedino njegova briljantnost kriva njegovom propadanju.

Pošto je 1975. godine šahovska federacija odbila njegove uslove za meč za titulu svetskog prvaka, Fišer, branilac titule, je odbio da igra i tako predao svoju krunu Karpovu. Kod nas je stekao veliku popularnost kada je, usred nepravednih i ničim izazvanih međunarodnih sankcija prema našoj državi, odlučio da baš u Jugoslaviji igra meč protiv Borisa Spaskog. Zbog toga je američka vlada, taj omnipotentni borac za pravdu i zaštitnik naftnih polja širom sveta, raspisala poternicu za njim i oduzela mu pasoš.

U moru antisemitskih, antiameričkih i mizoginskih izjava, nalazi se i ona da bi svakoj ženi, pa čak i tadašnjem ženskom svetskom šampionu, Noni Gaprindašvili, mogao da da konja fore i da pobedi. Kada su Mihaila Talja, takođe bivšeg svetskog šampiona i jednog od najkreativnijih šahista ikada, "Čarobnjaka iz Rige", nepredvidivog genija i naširoko obožavanog pesnika šahovske table upitali za ovu Fišerovu izjavu, on je rekao da je "Fišer Fišer, ali konj je konj."

Požar dominacije uspostavljen od strane pojedinca ili grupe ljudi u nekoj oblasti, koji se odavno ugasio i kojeg se sa setom prisećamo isključivo kroz retrospektivu događaja iz prošlosti.

Реторичко питање које постављаш сам себи са циљем да се натераш да одиграш потез који није довољно промишљен. Аутосугестија која треба да те натера да помислиш да то што радиш не кошта ништа - не повлачи последицу. И углавном је истина. Али само у том тренутку...

То да итекако може да кошта углавном схватиш прекасно.

*Ova defka mora početi jednim kratkim disklejmerom: kome sve u poslednjih par decenija nije palo na pamet da proglašava nezavisnu državu, gotovo i meni dođe da od ona dva hektara što sam dobio u nasledstvo načinim oberkneževinu. *

Konkretno, u ovom slučaju, reč je o veseloj grupici bradonja naoružanih do zuba, koji su proglasili kalifat (iako to sa linkovanim pojmom nema mnogo veze) i koristeći se opštom tarapanom u islamskom svetu, prigrabili solidnu komadešku teritorije Iraka i Sirije, a tvrde da im pripada sve što se obrezuje. Ove vesele momke, sa izuzetkom švercera, narko-dilera i druge manguparije od Sarajeva do Islamabada, ne priznaje niko na svetu, tako da su protiv sebe uspeli da okupe u istu koaliciju države koje se inače ni u ludilu ne bi udružile- osim možda u slučaju napada malih zelenih: Rusiju, Ameriku, Irak, Iran, Siriju, Izrael i Egipat.
Dakle, kada i ako se kroz nekoliko meseci razreše žarišta oko Ukrajine, Palestine i Libije, ovoj ekipici, kojoj je inače i Al Kaida uskratila saradnju zbog previše ekstremnih stavova, ne piše se nimalo dobro.

Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.

Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.

Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.

Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.

Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.

Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.