OK, nije to toliko loša emisija koliko ide na kurac, od naziva, koncepta, voditeljke i nadrkanih poluzvezda u njima. Ne kažem, i ja zamišljam da vodim Tanju Peternik u rodnu zapizdinu i da tamo ćutimo pred kamerama jer sam mnogo pametan i da kamermana teram da snima potok petnes minuta jer sam ja rod Tarkovskom, ali pošto u neko dogledno vreme neće doći do toga eto malo da pišnem na ovu snobovštinu. Kao prvo termin, neki nedeljni, pred ručak, valjanost, slušaj sine Vladetu Jerotića on je pametan ima 90 godina a vidi kako je vitalan sutra da ideš u biblioteku da uzmeš od njega bilo šta, pa onda ta glupost tv lica gde se autorka razotkriva kao klasična snobulja koju ipak pale samo teve lica a šta ćemo recimo s nekim profesorom koji beži od sveta, njega dakle nikad u emisiju Tanja, jel tako a, a on recimo izumo solarne ploče, a Tanja, a? E pa jebo te Vlado Georgiev, znam da to želiš mada on neće, jebaće te Marinko Rokvić, on je teve lice, jebo te Marinko znaš a njegovi sinovi nabili ti klinovi! Pa i ovo kao sav normalan svet može li debilnije kao to je tako zajeban život pa se tek ponekad spuste na nivo normalnog sveta majke nam ga svima nenormalne! I sva te debilna pitanja, to kopanje suludih podataka iz života gosta, i to trčkanje za njim poput kera i jadan kamerman obigrava s ove strane s one strane a čeka ga žena kući nervozna, a Tanja sipa li sipa, Marić joj dao podatke iz Udbe, pa onda udri Tanja udri do zore jebi kevu Živanu Saramndiću kolko je sarmi pojeo sa Oliverom Njegom kopaj Tanja Tapija pa ga ubij ponovo, ubij ako ti već ovi leševi nisu dovoljni, udri Tanja cepaj Tanja, Peternek Vesna Dedić Mojsilović Tanja!
- Gospodine Berček kada ste počeli da se interesujete za glumu? - Gluma je... ne znam... otac donosio kačkavalj nedeljom... i tako... - Dragan Nikolić mi je, pre nego što me je oterao u kurac, rekao da ste bili jako talenotvani... - Gaga je... I Milena isto... Gluma je... znate onu pesmu Krompir mrkva paškanat... e to je... - A onda dolazak na akademiju, potoji anegdota da ste došli mrtvi pijani... (vrhunac emisije) - Ma to je sve bilo... Paja Vujisić... cvekla... - Dok ste bili upravnik mnogi su pričali da ste ovakvi i onakvi da ste malo težak čovek... - A to su sve... težak čovek, hm, vepar je težak.... - Je li ovaj kej vaše omiljeno mesto, jel se tu koncetrišete za uloge, jel iza onog žbuna kenjate? Jel imate uzorak za uspomenu i laboratoriju rtsa? - Ovaj, kelj... poljoprivreda... glumci su posebna... fela... Gaga Nikolić je rotkvica... - Negde sam pronašla da ste vi imali prvu fiću u Banatskom novom selu, je li to istina? - Eeee vidi avion... Tanja odo po cigare el treba vama nešto, oće kamerman semenke?
- Kamerman kuca slobodnom ruku poruku: dusho stizem samo bercheck da prducne malo tanji stisla se pickha misim berchek ne tanja da ne pomislish neshto
KAKO JE PAMETAN OVAJ BERČEK! ČUJEŠ KAKO JE MUDAR SKORO KO JEROTIĆ I BAVI SE POLJOPRIVREDOM SHVATIO JE DA JE GRAD KURAC!
Sinonim za izraz ''smanji doživljaj''. Koristimo ga kad je neko paljevina, ili kad se uhvati za neku stvar kao pijan plota, a naročito mogu da budu na meti prijemnici.
- Babino, prebaci da gledam Jednu pesmu jednu želju. - Baba, sad mi počinje Hedbengers bol! - Šta ti je to? - To je dobra muzika, baba! - More, daj malo da slušamo narodno. To narod voli! - Baba. U redu je.
----------------
Debeli, masni, rošavi metalac ti se popeo na ključnu kost. Traje ono puštanje muzike pred koncert. Neizvesnost kad će bend da se pojavi. Kako kod stišaju, a tako on: - JEEEEEEEEEEEEEAAAAA! SLEEEEEEEEEEEEEEEJEEEEEEEEEEEER! :sa sve pokazivanjem đavoljih rogova i dizanjem ruku, tako da možeš da namirišeš oznojans iz najnovije serije ''Dvadesetčetvoročasovna zaštita sa atomima teškog metala'': - Ej! U redu je!
----------------
- Šta mi se ti tu nešto kurčiš?!? Juče si se ispilio! Šta ti misliš da si! Trebalo je na zanat da te pošaljem, više bi vajde imalo od tebe! Ma bolje da sam te izdrkao! Bolje majka da ti ne sazna za ovo! - Ćale... U redu je.
Znači biti od starijih na koncertu/proslavi/žurci.
Dok mlađi koriste pesmu da odu da se dotoče, stariji padaju u trans i žmureći i iz sveg glasa urlaju na pesmu za koju ih vezuju sećanja na svirke iz vremena kada nisu imali proređenu kosu, pivski stomak i burmu.
Sindikalna proslava Nove godine. Kaver bend se vratio sa druge pauze i udario po Azri, pa dalje po redu. Mlađi teturaju ka šanku pored znojavih starijih kolega
- A ja sam preeeeestaaaaar za ćeeekaaanjeeeeeee. Od kada tvoje sreo sam oćiiiiii, san ove noćiiiii poćinjeeeeeeeee...
- Pi, brate, kakva ti je ovo brljčina, otrovah se! - Brate, to mi je stric doneo sa Kosova, to je iz manastira. - Aaaaaa... (i farbani metil se pretvara u vekovno nacionalno piće)
- Šta će ti ova naiva na zidu, majke ti, otkad ti to voliš? - A, platio sam to 500 evra, to je naslikala slepa baba Pomarandža... - Vidim da je slepa... - ...ona je sa Kosova. - Aha... (i crtež glava sa nogama na nivou bloka br. 4 se pretvara u vernu sliku duha naših narodnih sabora kroz vekove)
- Ej, ti poznaješ onu budalu tamo? Reci mu da ne lomi čaše i inventar, pozvaću mu obezbeđenje! - Nemoj, brate, on je sa Kosova! - A, stvarno... (i autentična sirovina sa D&G majicom i pozlaćenim lancem za Ladu Rivu 2107 se pretvara u napaćenog interno raseljenog potomka Lazara i Miloša koji je ostavio svoje vekovno ognjište)
Jebe kevu i rođen za citiranje. "Ekspendabls" ne može da bude kulji od njega. Zajeban do srži.
(Teren za košarku negde u blokovima. Koja i Bjela odmaraju, piju pivo. Zajebani obojica.)
Koja: Hmgmbrgrm. Rat. Bjela (zajebano izdiše dim od cigare): Brgebrm. Rat.
(Gledaju se zajebano, puni bratstva i uvažavanja. Dolaze Dragan Jovanović, Dragan Petrović - Pele, Žika Todorović i Manda sa YASSA dresom SFRJ i Rašica znojnicom na čelu.)
(Neočekivano ali suvereno nailaze Dragan Nikolić i Laza Ristovski, prilaze Mikiju, vataju ga za nos i uši i kroz prozor izvlače iz kola. Ivana Mihić nezainteresovano i zajebano žvaće žvaku.)
Baksuz ekstra klase. Njegova pojava nikome ne prija. K'o dnevnik je. Vesnik loših vesti.
Izađe iz svoje rupe, dođe, sruši sneška, ugazi ga, popiša se po njemu i ode. Kao utvara se stvori, iskenja ti svoje veliko, smrdljivo, pijano govno u ruke, i nestane.
- Đes matori, sto godina! Šta ima? - Evo brate, upisao sam Fifasegamegasava fakultet za pravo, ekonomiju, menadžment i poljopriveredu! I smuvao sam onu malu Micu. Znaš kako je mala iskusna, ne mož da veruješ! :dolazi baksuz: - E de ste momci. Šta ima? - Ma niš. Evo kažem mu baš kako sam upisao Fifasegamegasavu i pampričio malu Micu. - Au... Malu Micu? Čuo sam svašta, zakačila je neki hepatitis skoro. A Fifasegamegasava gubi akreditaciju, jer su uvatili dekana kako puši domaru i analno stimuliše tetkicu kuvalom za kafu. Moram žurim, tetki da odnesem lek. Vidimo se...
Noćna mora pripadnica nežnijeg pola i onih koji se tako osećaju. Sinonim za mali kobas, toliko mali da mu je džaba i da je tehničar ko braća Grbić zajedno. Može da ga ljubi, gnjavi, stišće do ulaska Srbije u Evropsku uniju - DŽABA, uvek ga još malo fali. A to malo što fali, to devojci sreću kvari.
Kasirka - E nemoj tako molim te. Neću imati da ti vratim. Imaš li siće?
Sirovina - Jel ti ličim na nekog ko ima siću, bre! VIDI GA! GLEDAJ!!! Gledaj vena kako brekće KRV TI JEBEM KO BUZDOVAN DA DRŽIM! Gledaj bre! ........................................................................................................ Moja Ti - Sestro slatka, ja ostavi Punišu...
Sestra Slatka - E moja ti, a ceo si zivot mogla ko bubreg u loju da živiš. Digla bi sve četri i uživala.
Moja Ti - Ma znaaam! I krenula ti ja. I digla sve četri, al njemu samo neka sića ispade. Nema tu sreće lepa moja nek je po sto puta budžovan.
Oni čekaju u zasedama. Strpljivo, sa svojim malim karama. Natopiće svaki predmet koji dotakne tlo. Našao si loptu u parku? Ne, popišana je. Našao si hemijsku olovku na ulici? Zaboravi, popišana. Ispao ti je telefon? E pa, to pored tebe nije bio žbun već mali cigo i šora ti po Galaksiju caf caf caf!
- Mama, ne tu svesku sa poda, cigani su pišali po tome. - Sine, kod kuće smo.
Izraz koji svaki student ili ucenik ponavlja kada mu je ostalo svega dva dana do ispita ili testa. Prvi dan ustane ujutru (ako ustane) i odluci da krene sa ucenjem. Naravno odvuce ga Vukajlija ili bilo sta drugo i uporno govori: "Ma za sat vremena cu poceti." Kada se priblizi ponoc, pa osoba shvati da ne moze vise ponavljati ovu recenicu, ista konstatuje: "Ma, malo da prilegnem i sutra cu uciti ceo dan. Obecavam." U devedeset odsto slucajeva se to ne desi.
Evo, odmah cu da krenem, samo da gvirnem ko je na cetu. (tri sata kasnije) Uh, malo sam preterao, evo za sat ozbiljno krecem i nema da ustajem. (cetiri sata kasnije) E sad cu stvarno da uzmem knjigu u ruke. Samo da veceram. (posle vecere koja je odugovlacena sto je vise moguce) O, pa to je vec noc! Ne mogu ovako neispavan da ucim. Obecavam sutra ustajem rano da ucim. (ustaje se u podne i ponavlja isto od prethodnog dana)
