Tuča dvoje metalaca.

Najpoznatije sinhronizacije svih poznatih i nepoznatih filmova.
Mnogi su pokušali da ih kopiraju, a nisu uspeli.
Ponekad bolje i od originalnog snimka.
Dolazile su u talasima, a mnoge rečenice iz njih nisu izbijale iz glave duže vreme i upotrebljavali smo ih u svakakvim situacijama.
Čak svaka zaslužuje i posebnu definiciju.
Posebnu čar im daje čuveni južnosrpski dijalekat leskovačke podgrupe.
Prvi je bio, čuveno sinhronizovanje filma Matrix. Iz tih sinhronizacija svako zna neki citat. Kruže priče da su tu prste u sinhronizaciju umešsali reperi iz grupe CB4, tvorci urnebesnog hita: Ultra Boban.
Posle toga krenulo se sa sinhronizovanjem Prvog greha, Šifre sabljarke, Spajdarmena, Lovaca na umove i drugih filmova.
Rame uz rame sa njom, al malo ispod nje je piroćanska sinhronizacija filmova Od sumraka do svitanja (cuveni klip "Zena zmija"), Ali G in Da House, Gospodara prstenova.
Pojavljuje se i vranjanska sinhronizacija (poznatija kao Holivud na vranjanski vej) filmova Kad je Hari sreo Seli (cuveni klip "Majk Daglas"), Bekstva iz Šošenka, ali ona nije ostavila toliki uticaj kao neprevaziđene leskovačke sinhronizacije.

Locirana u sporednoj ulici tako da je skrivena od osoba koje, onako u prolazu i s' gadjenjem, samo bace pogled kroz njene prljave prozore da vide kakvi ljudi tu mogu da provode vreme i dignutog nosa nastve dalje, nikad ni udju. Nikad i ne trebaju ući, ono što se nalazi unutra nje za njhova fina i najkremastijom kremom ispolirana dupeta.

Posećuje se posle ručka i u nju se društvo ne zove, već ljudi dolaze sami kad završe sa obavezama. Čim se udje odmah sa leve strane se nalazi šank, ali onaj pravi metalni šank idealne visine, pa kad se nalaktiš više se odmoriš nego da si seo. Dok se "laktiš" osetiš miris kafe i domaće rakije, a čuješ i eho silne galame od sinoć. Iza tog šanka se nalazi konobarica kojoj svi znaju ime, gde živi i kolike su joj bradavice(uglavnom su velike kao neki deo automobila ili bele tehnike). Ona ti pravi mali špricer, ali u "burence" čaši ga servira, nikako ne u ovim fensi peharima sa jednom ili više nogica. Staviš taj špricer "pod zub" pa sedneš za jedan od šest pravilno rasporedjenih stolova i naručiš "kilo-kilo". Sto je drveni, pravougaoni sa kariranim stoljnjakom preko, na kom ima desetak rupa od cigareta. Na sredini se nalazi metalna pepeljara stara 25 godina kroz koju je prošlo duvana za njivu od 70 ari, rdjava po ćoškovima i iskrivljena od nečije čelo, tokom tuče prošlog utorka. U pozadini ide neki narodnjački radio, krči jer nema antenu, ali koga briga nisi ni došao zbog muzike. Zidovi su dekorisani slikama propalog umetnika koji ovde doživljava svoje najinspirativnije trenutke. Toalet ili u ovom slučaju prostorija u kojoj se piša, nije opremljena wc-šoljom, već samo čučavcem crnim kao ugarak, od domestosa prosutog po njemu.

Popularna imena ovih kafana su mali ili veliki raj, kod Velje, Brke, Njorija...mada ima i onih originalnijih kao "jedno mesto". Vlasnikov otac se voli pohvaliti da je, kad je on držao kafanu, svratio Tito.

Uveče se skupi omladina, jer ovde može da popije tri velika piva za jedno malo u popularnom kafiću. Stari gosti mogu da piju na crtu, jer su dobri sa gazdom. Idu zajedno na pecanje i bacaju pikado.

Превентивни борац против компаније Памперс.

Дан испита. Спремио си 1568 страна од 1570, ма мрзело те да научиш две стране, па то ти је. Ал ко га јебе, ионако је вероватноћа да те пита баш то, ту јебену миграцију из Келна у Дизелдорф, мања него да видиш краљевску кобру у Малом Мокром лугу. Облачиш дукс који само на испит носиш, али курац. Уфлекан од вина који си циркао са ортацима пре три дана. Нервираш се јер немаш ништа чисто да обучеш, тек сутра носиш ствари на прање. Јеби га, тежак студентски живот. Облачиш неку смрдљиву тренерку из које се осећа мирис прегореле бораније и смрдљивог пасуља из мензе. Излазиш из стана, крећеш ка факсу. Дан прелеп, чује се цвркут птица, док тихи ветар нежно милује твоју косу. Већ после 100 метара чујеш глас колеге, како те зове, окрећеш се и баш у том тренутку налетиш на огромно, љигаво, бледуњаво говно. Као да је слон пре тебе прошао ту. Само се чује оно шкљц. Почињеш да шизиш у себи, размишљаш да ли да отераш колегу у курац или да му споменеш све живо и мртво, али се ипак контролишеш. Контрола је битна пре испита, требаш да будеш опуштен. Немаш намеру да се враћаш кући да замениш патике, ко га јебе, мирис бораније и пасуља је ипак прејак, тако да ће лако на неутралише смрад говнета. Улазиш у амфитеатар. Последњи си на списку, пре тебе 48 студента. Шизиш у себи, али се ипак правиш као да је све супер, смејеш се кисело. После 9 сати чекања, професор те прозива. Излазиш онако поносно, амфитеатар празан, мислиш у себи '' ма сад ћу да га развалим ''. Седиш на столицу, професор изнемогао скроз, очи избуљио као сова, осећаш му воњ из уста из којих се она одвратна бела пљувачка развлачи. Професор : Ајде колега, реците ви мени нешто о миграцији народа из Келна у Дизелдорф ? Тајац. Гледаш у човека и не верујеш. Буљиш у њега двадесетак секунди, узимаш индекс и излазиш напоље без једне проговорене речи. Излазиш напоље, сав сјебан, кад се одједном прелеп сунчан дан претвори у незапамћено невреме. Киша пљушти као из кабла, а тебе боли курац за све. Ставио си руке у џеп и кренуо кући. Само се чују наизменични кораци као да говоре КЕЛН...ДИЗЕЛДОРФ...КЕЛН...ДИЗЕЛДОРФ...

За фенсере представља досадно место, где се увече скупљају наркоманчине и лудаци, док је за нормалне људе то најлепши део града.. Место за опуштање и место где бар на кратко заборавиш на сва срања која се дешавају око тебе. Место где никада није досадно, било да је то окупљање код амфитеатра, где са Шабаном блејиш и циркаш апатинско, било да је седење на клупицама или на бетону поред реке, или на другом крају града, према Булевару. Место где чујеш разне расправе, од тога који је бољи део града Палилула или Дурлан, или где су боље пљеке “Код Лафа” или код “Зокија и курве”, па све до расправе да су женске на медицинском факултету боље од цура на филозофском ( што је у најмању руку смешно ). Наравно, кеј пружа најбољи провод када си у друштву тоталних идиота, са којима можеш да причаш о неким тотално небитним стварима или са којима можеш само да блејиш и ћутиш. Лепо узмеш купиш гајбу Јагодинског, семенке за 200 динџи код оног дедице код моста, седнеш код Шабана, загрлиш Власту циганина, препустиш се звуку његове фруле и боли те туки. Барем ћеш се сигурно боље провести него да слушаш крештање Ане Николић у јебеном Студију.

Ultimativni naziv za: električne gitare, dugu kosu kod pripadnika muškog pola, kozne jakne, i uopšte za svu muziku koja nema u sebi motive pink televizije.....Koriste ga bičari, trepljari i amebe ljudskog društva.......

Mozete čuti za ovaj glagol u Nišu i to najčesće na keju, Durlanu i nekim drugim naseljima. Glagol se širi kao zaraza.

Creviti - Tući, jebati, pogoditi nečim, raditi nešto mnogo jako

Nacrevljen/a - Jeban/a, tepan/a, pogodjen/a nečim

Crevitelj /ka - Čovek/žena koji radi drugima sve ove stvari

У народу познатији још и као Пера Пегла, Пера Истина, Пера Фонтаница, Пера Чесмица итд. Страх и трепет свих грађана Ниша, а и околине. Његово име се често користи у клетвама и псовкама. Свако ко је упознао или имао прилике да сретне Перу Зло увенуо је од сморености, покисао од пљувања и барем једно 23 пута пожелео да изврши харикири.
Савет: Ако га икад видиш, бежи и не осврћи се! Трчи кол'ко те ноге носе, живот ти зависи од тога!
Савет 2 : Никада не улази у исти аутобус са њим, лакше је препешачити 20 км.