*Ako Bog da i junačka sreća da*
Rečenica koja je srpskim srednjovekovnim bajama služila kao sinonim za
*Nemam blage veze kako ćemo to da izvedemo ali guraćemo pa ako nas zasere,zasere.*
Hvala, žurim.
Odgovor prijatelju koji se ponudio da vas poveze, dok idete pešice preko Brankovog mosta.
Dal je moguće !?
Poslednja rečenica govora očajanja. Pitanje iz kog isijava bespomoć.
Šlag od koprive na torti sazdanoj od jecaja.
Ipak, sagovornici gorespomenutog očajnika se neće saživeti sa njim, već će ih navedeno pitanje asocijacirati na hit Tome Zdravkovića i njihove misli će otploviti u nekom drugom pravcu...
Pocepan, krvav i mokar, mladić ulazi u svoju kuću gde oko kamina u centru dnevne sobe zatiče roditelje, brata i ljubaznu gospođu iz komšiluka...
Mladić: "Ladno me je prevarila! -šmrc- Maja me ladno prevarila! I to sa onim glavonjom Maretom, što joj je šatro ortak! Sad sam išao da ga ubijem, al dovati đubre neku štanglu, ubi boga u meni! Izbio mi zub! I to keca mislim! -opipava zube- Jeste, ladno mi je gornjeg keca izbio! -šmrc- Joooooj, breee! Padnem godinu i samo mi je još ovo falilo! Dal je moguće da se ovo meni dešava!!?? DAL JE MOGUĆE !?"
Ćale: "...da si me zaboravila!"
Burazer: "...dal je moguće?"
Komšinica (koja se zadesila na kafi): "...da si drugog poljubila!"
Keva: "..dal je moguće?"
(svi u glas): "...da si nestalaaaaa!"
Ćale: "E jes Toma bio majstor, a ne ova današnja kalakurcija! Nego sine, šta si ono krenuo da pričaš?"