Uništitelj poslednje nade. Taman kad se ponadaš da lepa, sređena i trezna devojka prilazi jer želi da se upozna sa tobom, tačno u trenutku kada mahinalno ispružiš ruku da se pozdraviš ona ti mesto ruke tutne letak, mesto imena ti izrecituje korporativni slogan, a mesto broja telefona jedine cifre koje možeš da izvučeš iz nje su procenti akcijskog sniženja.

To je najveći narkoman. Uvek je raspoložena za dobru travu.

Devojka u koju si se ludo zaljubio, izdao bi oca, majku, brata i prijatelje zbog nje. Kupuješ joj poklone ali ona se mrka sa svima, osim sa tobom. Mahne ti ponekad, popijete piće i stalno obećava ali istina je surova, drkaćeš do kraja života.

Nasa bratska drzava samo kad bije po Amerima I Nato-u

Debilno objašnjenje, zbog kojeg je student 93. generacije zaglavio na trećoj godini(ponekad i stariji).

Liči na led, a kad nagaziš prc ode noga u ambis, ne vidiš je više.

Kovanice od po 1,2,5,10 i 20 din

Džeronimo je bio poglavica plemena Čirikava (Chiricahua) Apača. Pravo ime mu je bilo Kojale. Rodio se kod Turki Krika, pritoke reke Gila, današnja država Arizona, ali u to vreme Meksiko. Odgajan po plemenskim običajima, imao je mnogo žena i najmanje šestoro dece. Prvu ženu ubili su mu Meksikanci napadom na njegov logor dok su muškarci trgovali u gradu. Osim žene i troje dece, ubili su mu i majku. Ime Džeronimo dobio je jer je izvršio pokolj nad Meksikancima na praznik Svetog Jeronima. O njemu je kružio mit da ga meci ne mogu ubiti. Bio je i kod predsednika SAD. Od 1858. do 1886. borio se i bežao pred Meksikancima, kasnije Amerikancima. Po njegovim rečima, nikad nije bio poglavica, već vojni vođa. Poslednji je poglavica Indijanaca, koji se predao vojsci SAD. To se dogodilo 4. septembra 1886. godine u Kanjonu kostura, kad se Džeronimo, sa 38 ljudi strmoglavio u kanjon i predao američkom generalu Nelson Eplton Majlsu. Rodnu Arizonu nikad više nije video.

Противник лика и дела Илона Маска, Америчког милијардера Јужноафричког порекла.

Domorodački sleng za dobru milfaru.

Veliko uspravno govno u školjci koje u svakog ljubitelja fekalija izaziva strahopoštovanje. Voda se ne pušta dok se uslika iz barem tri ugla.

Kad jedan covek broji koliko mu je ostalo para na kraju meseca a drugi covek broji koliko mu je ostalo dana do kraja meseca nakon sto potrosi sve pare.

Kad neciji automobil vredi vise od kuce nekog drugog.

Kad neko brise bulju sa 100 jevreja dok neko sa 100 jevreja gura ceo mesec

Epsko čiliranje na kojem bi ti i bogovi sa Olimpa pozavideli.

A oni bleje na oblacima, srču rajski nektar i gledaju Afroditu kako meša kukovima. Lol, koji indijanci...

Šljivovica za koju ti posle prvog gutljaja treba minimum minuta da kažeš: dobrrra.

Mesto gde mora da je sve potaman, na koje bi se mnogi od nas momentalno preselili (da je teleport izmišljen, jer duže putovanje bi nas možda nateralo da se predomislimo) u trenucima velikog nezadovoljstva životom na ovoj planet.

Zemlja nastala greskom jednog coveka koji je zajebo put do Indije i upropastio covecanstvo.

Verski fanatici čiji put ne osvetljavaju ni zvezde vodilje, ni sunce prosvećenosti, već varljivi, mladi mesec.

Čovek koji i dalje koristi pisaću mašinu.

Pholcus phalangioides, neupadljivi, pitomi pauk. Vanila pauk. U svetu tarantula, crnih udovica i kojekakvih gadnih gamižućih zglavkara koji pletu džinovske mreže, napadaju nemilosrdno svoj plen ovaj pauk je pravi dobričina. Neprimetni dekica od pauka koji čami ko zna koliko dugo u vašem ćošku sobe kao kakav duh, nemi posmatrač. Uhvati nekad nekog komarca a možda ni to, al ne mari, zadovoljan je dok god ga ne izbacite sa prašinom napolje.

Proces infiltriranja u kubansko društvo.