Glavni adut kod maloletnika, kad zatraži pivo u prodavnici.

Izraz koji je sveže poularan po kladionicama, zbog inteligentne igre Švedske reprezentacije u fudbalu na svetskom prvenstvu u Rusiji.

Kucni posao koji gotovo niko ne obavlja.

Nemio događaj koji se dešava kada neko vama blizak umre i kome svako prisustvuje pre ili kasnije. Odvija se po sledećem rasporedu (za primer ćemo reći da je umro deda...):

1. čin
Kuća pokojnika, on u otvorenom sanduku, najbliža rodbina i prijatelji u sobi oko odra, prve komšije muškog pola već dobrano pod gasom od ispijanja rakije "za pokojnikovu dušu i našu gušu".

Baba: Kukuuuuuuu meniiiiiiiiii Živkooooooooooooooo. Kako ću ja sad samaaaaaaaa...

Matore komšinice: Šmrc, jooooj jadna Milka... Ostavi je kad joj najteže.

Baba: Leleeee neutešna sam... Komša Mile ostav' tu rakiju na sto pa nek uzme ko 'oće, da se ne maltretiraš. Joco (unuk od 6 godina), dete, da poljubiš dedu u čelo jel' jasno? Takav je red.

Joca: (na smrt uplašen) Aaaaaaa ne-e-e-ee-ću-u-uu...

Baba: 'Ajde bre nemoj te bijem pred ovoliki ljudi. (seti se) KUKUUUUUUU MENIIIIII!!!

2. čin

Groblje. Pop kasni 20 minuta. Dolazi u BMW-u (kog je parkirao 500 m niže da ne vide ožalošćeni) i u trku navlači mantiju i epitrahil dok mu na nogama kao kontrast sevaju "džordanke". Popin pomoćnik pali kandilo i kreće služba za upokoj blaženopočivšeg.

Pop: (sebi u bradu) Blažovoupokojenijerababožjeg Živorada najastumnjnebjenjae VJEČNAJAPAMJAAAAAAAT VJEČNAJAPAMJAAAAAAAAAAAAAT...

Svi se krste kada im padne na pamet, a mlađane "bogobojažljive" snajke rukama nateruju dim iz kandila na sebe, iako to nema svrhu ni običajno ni religijski, al' su čule od drugarica da to valja zbog nečega. Sin pokojnika drži govor kako je bio mnogo dobar čovek, vredan, pošten, a u sebi misli da li mu je već prepisao onaj plac uz obalu Dunava. Baba ćuti kao zalivena i razmišlja gde je dedina devizna štedna knjižica.

Pop: (završio posao i klima glavom ožalošćenima) Zbogom... zbogom... (neki pritrčavaju da mu ljube ruku, uglavnom bivši članovi SKJ i SKOJ)

Grobar: Neka ostane onaj koji je glavni na ovu sa'ranu da sredimo papiri!

Svi idu na parastos.

3. čin:

U kafani ili kod pokojnika kući. Krka se i pije do iznemoglosti. Baba svaka 2 minuta nudi "goste" i traži da pomenu pokojnika po dobru na šta svi odgovaraju "bogdamudušuprosti" između dva zalogaja čorbe ili sarme. Posle sat vremena ovaj trend prestaje, pokojnika više niko i ne pominje. Baba krišom pretura po ormaru tražeći dedinu štednu knjižicu.

Ova stara japanska izreka implicira da ako starija žena nema nekog posla, ona će da ogovara druge. Ovo je više šala nego poslovica.

Rečenica koju izgovaramo kada se ne slažemo sa nečijim postupkom,ali nam se ne raspravlja sa njim/njom. Često se izgovara sa nervozom. Na našim prostorima, h u reči hoćeš se često izostavlja.

Rečenica koja se govori ljudima koji su trenutno u nekakvoj frci, nemiru, krizi. Onaj ko je izgovara je uglavnom neko sa strane, ko nije u tom problemu.

Zastareli, duži oblik reči mila.

1.Uspavani- Koje god da je doba dana, oni uvek deluju umorno i iscrpljeno. Kapci su im isuviše teški,oci delimično zatvorene a ni psiha im nije mnogo dalja od sna. Isključeni su, često ne obracaju pažnju na okolinu, kao ni okolina na njih. Uzrok ovoga je najčešće neka bolest.

2.Mihuljska mladost- Ovi su prava suprotnost onim prvima. Dok oni samo što ne zaspu, ovi su puni energije, motivacije, želje za životom, pokretom ili makar razgovorom. Kod nekih je ovakvo ponašanje usiljeno, jer se zapravo plaše starosti i žele da zauvek ostani mladi, ali neki od njih su takvi po prirodi. Neretko se razumeju u ono što i mladi (tehnologiju, javne ličnosti, politiku, muziku...) Omiljeni su u društvu, kako starijem tako i mlađem. Deca ih obožavaju.

3.Gunđala- Njih ima podosta. O čemu god da se radi, hrani, piću, ljudima, nameštaju, televiziji, šporetu, politici, bojleru, mikrotalasnoj ili običnom govnetu, oni će uvek imati neki prigovor. Mrzovoljni su i kruti. Najčešće su nezadovoljni svojim životom, pa to prenose na ostalo.

4.Zamišljeni- Odsutni su, stalno u svojim mislima. Ne zanima ih naročito šta se događa oko njih, fokusirani su na svoj unutrašnji život. Kad ih čovek gleda, ne može pročitati bilo kakvu emociju, deluju tako ravnodušno, a zapravo samo oni znaju o čemu misle.

5.Kompleksaši- Ima ih raznih, ali navešću najčešće slučajeve. Prvi su oni koji su pre penzije bili na nekom cenjenom radnom mestu (npr. doktori, političari, direktori, šefovi, profesori, nastavnici, inženjeri...) pa sad osećaju da su izgubili nekadašnji ugled i reputaciju, što ih čini isfrustriranim i nadmenim u odnosima sa drugim ljudima, jer žele da vrate dojam stare slave. Drugi su „u moje vreme je bilo bolje” kompleksaši. Treći su koji misle da su zbog svojih godina popili svu pamet ovog sveta, i da svakoga mogu najbolje da posavetuju i upute u nešto o čemu zapravo nemaju pojma.

6.Princeze- Najčešće žene. Koriste svoju starot i navodnu nemoć i bolest da bi privukli tuđu pažnju. Ljudi ih brzo provale, ali njihovoj deci nije lako.

7.Hipohonderi- Imaju sličnosti sa prethodnima, ali za razliku od njih oni su stvarno ubeđeni da nešto sa njima nije uredu (i nije, ali ne na onaj način na koji misle). Razvlače se po lekarima. Tuđa pažnja je najčešće i njima bitna, a razlozi za ovakvo ponašanje mogu biti osećaj zapostavljenosti, strah od starosti i bolesti...

8.Dementi- Najžalosniji od svih tipova, nemaju dovoljno čvrst dodir sa realnošću, ali najčešće nisu krivi što su takvi kakvi jesu. Način života, genetika i godine (obzirom da su često vrlo stari, preko 85 godina) čine svoje.

9.Švaleri- Najšešće muškarci, imaju najmanje 60 godina i devojku najmanje upola mlađu, koja je zapravo sa njima zbog novca. Neretko su oženjeni, ali njihove životne saputnice ih trpe i čekaju da ih ljubavnice otruju tako da ih se na miru reše. Osećaju se ponosto jer imaju toliko mlađu ljubavnicu, i niko ih ne može odvratiti od onoga što rade.

Када пиплметар каже: "Пипла без". Када камерман каже: "А могао сам да пишем песме" и крене да се беси, опет. Када предајник телевизије баца сигнал до краја одговарајућег атара. Када продуцент, хм, па добро, кад нема продуцента. И када поред свега наведеног они не виде разлог да одустану, разлог да оборе краља. Ко су они? Наши јунаци су својеврсни шерпаси, спремни да се из недеље у недељу пењу на ову планину бесмисла, најчешће у саставу: водитељ (и сам носилац захвалнице за учешће на Шахијади у Трогиру) и велемајстор опскрбљен магнетним фигурама (за таблом).

Zapušten grob tašte iz kog klija cveće

Napiti se k'o konj.

Prvi kukuruz koji pojedete u toku jedne sezone.

Стара херцеговачка фраза са дугом традицијом устаљена у мањим градовима и селима. Преводи се као: њему то приличи, њему је то својствено etc. Кад животни јади натјерају јединку да се понаша онако како није навикла и/или замишљала.
Овом реченком обично се имплицира да особа која је предмет разговора мора да поступи баш онако како би требало јер иначе ће настати неко срање.

U orginalu Zugzwang ("prinuđen da napravi potez" nem.). U šahu, i u igrama sličnog tipa, oznčava situaciju u kojoj je igrač koji vodi, prinuđen da napravi potez, a svaki potez vodi porazu. Da nije na njega red da vuče figuru, pobedio bi, a ovako gubi bez obzira na odluku.

U životu cugcvang je situacija koja mora da se prepozna što pre, jer jednom kada nastupi, analogno šahu, svaka sledeća odluka je uzaludna. Jedina opcija je prihvatanje poraza i početak nove partije. Dubljom analizom partije možeš da shvatiš kako si došao do kaveza u kojem si zarobljen, ali ne možes se izvaditi. Da bi se istinski izvukao, moraš priznati poraz. Kako zbog sebe, tako i zbog saigrača, jer teranje protivnika da sedi za stolom i igra igru koju je dobio i koja se razvlači nikako nije fer. Naravno, ima i onih čija je satisfakcija da ti uzmu sve figure, i sateraju u ćošak, takvi nisu vredni. Takođe, upamti, budi pažljiv ako igraš sa istim protivnikom, zna tvoja otvaranja, tvoj stil, tvoje misli. Zna tebe. Promeni protivnika ako moraš. I obavezno zapamti šta je igrao, to je važna lekcija.

Žensko ime, anglosaksonske provenijencije, na koje se u Bosni odazivaju svi, i muško i žensko, staro i mlado, gospodin i seljak. Najuniverzalnije ime u Bosni.

Varira od domaćinstva do domaćinstva. Izdvojićemo nekoliko najuobičajenijih :
- (negativni ekstrem) jelka se sklanja već 1.januara
- na drugi/treći božić, ili dan posle (8/9. ili 10. januar)
- 1.januara po starom (julijanskom), odnosno 14. januara po novom (gregorijanskom) kalendaru (možda najzastupljeniji datum sklanjanja jelke)
- 22/23. januara tj. trećeg dana Jovanjdana, ili dan posle (24. januar)
- 28. januar tj. posle Savindana
- 21. marta tj. prvog dana proleća
- (pozitivni ekstrem) dokle god ima snega

Kostur, skelet.

Ako već imamo nacionalnu povrćnu, ne vidim razlog zašto ne bismo imali i voćnu. Jedina razlika izmedju ove dve pikanterije je u tome što se povrće konzumira pomešano, a voće odvojeno:

Ауто који се састоји из пет нијанси једне исте боје у најбољем случају, у супртоном то је палета дугиних боја, која се најчешће може срести на "ретко чуканим" и службеним аутомобилима у нашој земљи.