Nekad: Spartanci, čuveni ratnici, ostali su u istoriji poznati po čeličnoj disciplini i oštrim vaspitnim merama, ali i po - škrtosti na rečima. Otuda danas izraz "lakonski govor" ili "govoriti lakonski" znači sasvim kratak govor, odnosno govoriti vrlo kratko, sažeto i jasno.

Danas:Postoji više varijanti lakonskog govora:
1)fensersko-lakonski
2)političko-lakonski
3)cyber-lakonski

Vrljala crvenkapa ševarom i trevila kurjaka, a kurjak joj veli:"Đes to pošla krvavu ti neđelju jebem!!!".

33% ti mater jebem za ovo.
33% kud mene nadje, u pičku materinu.
34% ajde prećuti, prijatelj ti je.

Seoska fudbalska liga.
Ime je dobila po tome što u napetim trenucima igre, dok pobednički tim vodi jedan gol razlike, igrači tog tima džoknu loptu u kukuruz, a vreme i dalje teče dok se traži lopta, pa se najčešće i utakmica završi sa tim rezultatom.

Karakterišu je posebni bunar ("za sudiju"), već spremljeni budaci i motike (ako sudija ne bude delio pravdu kako treba), posebno kažnjavanje (ko namerno šutne krtičnjak drugom igraču u facu automatski crveni karton), posebni diplomatski sporazumi pre utakmice ("Jel plaćate prase ili mi pobeđujemo?).
Igrači te lige ne prihvataju transfere, niti igraju za pare, već isključivo za svoje selo. Ne zanima ih ni prelazak u viši rang, jer se za to nema para, nego jednostavno fudbal.

I boli ih kurac za sve.

Užičani su poznati po svom govoru, koji je jedno vreme važio za najčistiji i najispravniji u Srbiji. Sada se najispravnije i najčistije govori na području Valjeva i Loznice. Užički govor se nekako „poseljačio“ u poslednjih 20 godina.

Iako Užičani nikada nisu imali problema sa padežima i korišćenjem istih, itekako imaju problema sa akcentima, hteli oni to da priznaju ili ne. Dovoljno je slušati užički radio ili gledati nekog Užičanina na televiziji i primetiti da Užičani jako otežu izgovor kod velikog broja reči. Naravno, većina Užičana će zatvoriti oči pred ovom činjenicom i reći : „Bolje da ja pričam užički, nego da zavijam kao Beograđani. Ko ih bre jebe“

Pojedine reči u srpskom jeziku imaju specifično značenje samo u Užicu. Primera radi, reč mutan u kontekstu : „On je baš mutan lik“. Na užičkom to znači da je neko zanimljiv, dopadljiv, cool. Kada ovu rečenicu izgovorite bilo gde van Užica, ljudi ce pomisliti da je to neko ko se bavi ilegalnim radnjama, odnosno da nesto muti (što je i logično, zar ne?)

Užičani, takođe, obožavaju da skraćuju reči. Po tome su jako poznati, pa se čak i studenti iz Užica u Beogradu prepoznaju po tome. Kao da im na čelu piše odakle su. Kao primer, evo liste nekih reči, datih sa prevodom u produžetku (za ljude koji nisu iz Užica ili ne razumeju). Osećajte se slobodno da listu dopunite u komentarima (naravno sa prevodima za one koji ne razumeju).

Student1 : „Sutra idem Užice“ (Pravi Užičani NIKADA ne koriste dva slova u, jedno pored drugog.)
Student2 : „Extra, spiči jednu kompletaru i za mene“

Karakteristične kratke reči : EVE, ENE, ETE

„Eve ti kilo rakije“, u ekstremnim slučajevima „Nadevo ti kilo“ – „Evo ti litar rakije“, označava davanje.
„Ene, duga!“ – „Eno je duga!“ ili „Pogledaj, duga!“ – Koristi se pri pokazivanju na nešto.
„Ete ti, jebalo te ono!“ – Označava davanje, slično kao i kod EVE, ali ljutito ili
„Gde mi je ranac?“ - „Ete ga“ – Označava pokazivanje na nešto.

Ko no to bi? – Ko ono to bi? (Inače najkraća srpska rečenica, sa 4 reči i 8 slova). Varijacije ove rečenice su: De no to bi? – Gde ono to bi? i Šta no to bi? – Šta ono to bi?

Skraćivanje pojedinih reči odsecanjem slova T na kraju istih : Vlas, čas, krs, lis, prs, mos, mas ...

Ček – čekaj
Jes – jeste
Jok – nije (ovo je, doduše, turska reč i znači NE)
Nek – Neka
Nemo – Ma nemoj
Numem – Ne umem
Oli? – Hoćeš li? (ovo skraćenje vuče korene iz Crne Gore, ali se puno koristi u Užicu)
Nasce – Nastavnice
Našče – Nastavniče
Upremase – Naspram, jedno prema drugom
Dela, dela de, dela der – Označava odobravanje, odnosno celu rečenicu : „Mislim da bi trebalo da to uradiš“. Primer : „Razmišljam da počnem dučim“, „Dela! Da se nisi rano setio?“
Jašta, jašta čini – Reč koja ima potvrdno značenje, da. Takođe se moze koristiti kao odgovor na SVAKU rečenicu ili pitanje.

Spajanje dve ili više reči :

„Nek je sasrećom domaćine.“ – „Neka je sa srećom domaćine.“
„Eve mi ga sin viškuće, igra se.“ – „Evo ga moj sin, iznad kuće, igra se.“
„Meščini da sam ga video.“ – „Meni se čini da sam ga video.“
„Ošdoći? Kašdoći?“, „Doću. Saću“ - „Hoćeš li doći? Kada ćeš doći?“, „Doći ću. Sada ću.“

Skraćivanje rečce da je jako često i karakteristično :

Didem – Da idem
Duzmem – Da uzmem
Dučim – Da učim
Dubijem – Da ubijem
Dizađem - Da izađem
Duradim – Da uradim

Skraćenje reči sa na s, koje je vremenom prešlo na z :

„Ček da siđem zbrda“ – „Čekaj da siđem sa brda“
„Ja se zimi grejem zdrvima“ – „Ja se zimi grejem na drva“

Večita nedoumica pri poručivanju pljeskavice, jer nikad ne znaš šta je šta.
Znaš da si prošli put uzeo jedno od ta dva i da si mislio na ono drugo, al da ga jebeš, zaboravio si koji si uzeo.
Na kraju obično nasumice odlučis, i skoro uvek pogrešiš, jer si mislio na ovo drugo.

Lepinja zapečena sa kajmakom, jajima, a ponekad i sa jagnjećim pretopom. Gastronomsko ovaploćenje kamena mudrosti.

Priloška odredba za meso.

Ko, šta brate
Koga, čega brate
Kome, čemu brate
Koga, šta brate
Hej brate
S kim, s čim brate
O kome, o čemu brate

Upotrebljena kao uvreda za nekoga ko je nemaran ili smotan.