Trejdmark. Ono po čemu te prepoznaju svi ljudi na ulici, u selu, gradu ili čak državi. Jedinstvenost.

Nastalo od znate već čijih naočara.

Djevojke koje su se razvodile, iz nekog razloga i nisu favoriti naših baba. Vjerovatno jedino biće koje mrze više od narkomana i pedera su upravo one. Babe ih kvalifikuju kao osobe koje po svaku cijenu treba izbjegavati, a po mogućnosti od njih ne biste smjeli obrisati ni govnjivu cipelu. Bez obzira koliko si beznadežan slučaj, koliko si većinom vremena naduvan i pijan, baba ti nikako neće dozvoliti intimno druženje sa nekim ko je makar i dan nekoga zvao mužem. Irelevantna stvar je što joj je bivši muž šminkao facu pesnicama i imao fetiš kenjaja po sisama, baba je smatra demonom i sramotom.

Мерна јединица села у крви.
Само пољопривредници, шљакери и психички поремећени људи устају рано.

Злаћани круг се диже ка хоризонту, умилни хор птичица објављује да ће тај дан да исере тријес тона тичи гована, а ти треба да откинеш крмељ, јер је нека искомплексирана педерчина рекла како треба да се устане собајле, каже то ваља, лепо је да се устане рано. Јесте курац. Изађеш напоље, народ иде на курчеви посо, оно све зарозано, све неки погужвани људи, комшија из улаза Миљко Морон би реко "убијте ме" само да може, али не може, морон је. Оћеш да купиш цигаре на трафици, нема цигаре, није стигло, рано је, дођите други дан у нормално време, а што ти средовечна жено радиш у ненормално време само да би могла то да кажеш, каже она пуши курац, пијем бенседине од раног устајања, тачно ћу данас да се разведем колико сам полудела, реко немој због деце, каже немам децу, реко у чему ли теби живот прође. Па онда превоз јебени, људи смрде, киселило се то по меким душецима, све се онај пац наватао по мудишту, ноге се усириле, гледа ко да ће да убије, једино пензионери чили мајку им јебем, нема обавеза па се поткуветило, из беса то устаје рано, треба сваки леб да се опипа, подобијало то станове па сад прдуцка, пробудио их Тито у гробу курцем у уво дабогда. Па онда тај посо, једеш говна а дође газдин син престолонаследник Стефан Лав Цар Душан Димчески око подне аудијем, па исуче курац и удри пишај по нама сиротињи и поштеним привређивачима динара за сто грама котекс пацовске специјал и пола курве. Па онда кући, а тамо не можеш да се разабереш, треба живот да имаш а теби се спава, отац ћути мајка ломи руке и шапће ти тихо ко дјетету, каћеш каже снау да ми доведеш, да ми потапа бели веш у биљану а ја само да пијем кафу и уживам, а тебе неће ниједна јер ти подочњаци ко Наташи Нинковић а и пичке живе само ноћу, тад им је мрест, па одеш да наваташ на бућку, а оно трза трза па откине иљаду из новчаника, па ти ем сува курца, ем кратак за црвену, ем устајеш за три сата, ваља положај за пишање по теби да заузмеш.

Шта оћу да кажем?

Ми смо један сељачки народ. То навикло да устаје рано, да увати да одради за дана, па кад намири и обави, да дође кући а тамо попара са говнима врућа и брката жена дрља рутаву пичку да јој сурдукнеш наследника па да и он обавља и намирује. Па онда то преселило у град масовно и одмакло од домаћих животиња, ал гени су чудо што реко наш напаћени народ, па то укоренило у мозак, сељачки инстинкт, ко инсекти и онај кљунар из Аустралије што аутоматски мења боју кад се приближи коала, а у ствари му неће она ништа, само да се поиграју. И тако прва генерација устај рано ал шта: нигде ратлука, нигде бунарске воде ладне са ешерихијом од сенгрупа, нигде роса по травуљини мртвој, нема крава да се музу, нема њиве да се оре па прва бразда да се изведе Миона да плаче - значи нешто не ваља. Па ти прва генерација грацког човека осети ту неку празнину, устаје рано, научио га ђед Свињо, а нема зашто, па онда удри кукај у себи: ееееееее, леп ли је живот оно онда био, све природа па зелено, здраво бре било а не ко ово данас, све нездраво а не здраво ко онда. Па онда удри слушај Зорицу Брунцлик, и ветар се у пропаст спрема а тебе нема, конкретно стихови о сеоској идили, па се саживљуј, па кукај за детињством ко Крајишник. Е онда одреди да се устаје рано - тако радио ђед Свињо, тако и отац Пиздо, па шта им фалило, а били паметнији него ми данас без обзира што нису имали два дана школе и претурали аутобус да виде јел женско, може ли да оаутобуси младе. Јашта него тако, устај собајле, није битно што то везе нема са садашњим животом и што се не би снашо на селендри да се вратиш случајно - дркај курац на детињство цео живот.

Debela, siva lepljiva traka, najčešće viđena u akcionim filmovima kako krimosi njome lepe usta i vezuju ruke svojim žrtvama.

Време када схватиш да сенф и није толико лош кад се намаже на хлеб.

Елегантнији назив за позамашни женски деколте.

Verovatno najpopularniji dezodorans '90-ih godina u Srbiji. Takav miris se ne zaboravlja, ostaje tračak u receptorima za ceo život. Najbolji verbalni opis tog mirisa, bio bi: dizelaštvo.Po nekom pravilu, osecao bi se sa lika obučenog u šalvare ili dizelke, žičani kaiš pod obavezno, gornji deo Kappa trenerke (uglavnom šatro Juventusova trendža) ili džemper i kožna jakna uredno upasana u pantalone. Negde tih godina je postao popularan termin "mrštavci". Kao, opasni likovi, mršte se non-stop, glume ludilo... Podrobnijim ispitivanjem je ustanovljeno da je to mrštenje posledica delovanja "Zelene malicije".

Isus Hristos.

Сирена – универзално средство комуникације возача, уз средњи прст и пајсер, добија своје специфичности у култури у којој се користи, па и у нашем фолклору.
Погледајмо стога неке типичне изразе. Подсећају на Морзеа, лако се уче, те је сасвим логично уврстити их и у редовну обуку у ауто-школама.

Domaćin koji zbog sile prilika pristane da više šljiva bude utrošeno u pravljenje dzema nego u pečenje rakije.

Hit pjesma mog djetinjstva. Ko je znao, bio glavni baja ispred zgrade.

Signal nakon kojeg se munjevitom brzinom sklanjaju slatkiši sa stola.

Put tvog ćaleta od kuće do škole, dužine oko 20 kilometara, duž kojeg se u oba pravca navodno ide uzbrdo.

Рај за бескућнике.

Ejakulacija u snu.

Uzrok nepismenosti naše policije.

Podšatorski igrokaz.

Obred koji se obavlja u cilju prestanka detetovog plača, svaki put kada to isto dete zvekne u neki deo nameštaja.

Stvar koja je u višim razredima osnovne škole doprinosila dečacima da se osećaju kao muškarci.

Strah od ispadanja u drugu ligu.