Rakija stara 13-19 godina, obično šljivovica, čuvana za svadbu, ispraćaj u vojsku ili krštenje. Otvara se u slučaju gore pomenutih događaja, ali s obzirom na skoro ukidanje služenja vojnog roka, dobar deo te rakije je izgubio namenu i pije se na žurkama. Odlikuje je jarko do tamno crvena boja, dupli venac i mogućnost skidanja svih akrilnih, uljanih i nitro farbi i lakova poznatih čoveku. U narodu ozloglašena kao nešto najgore od čega se možete napiti, zbog same činjenice da je mnogo godina ležala u podrumu ili zakopana te je skupila snage i odlučnosti da se svakom ko je bude pio načestita mile nove godine.U prilogu uputstvo za trežnjenje.
-Paket kisele vode(može sa jodom ili obična) -4 litra rasola -3 litra jogurta -2 kg suvog slanog mesa Usvinjenog gospodina držati u hladnoj i suvoj prostoriji nekoliko dana.
Naziv za lažne Rolex satove koji stižu iz bratske nam Kine. Poznati su po dugotrajnosti (7 do 10 dana max.), kvalitetu izrade (metalni opiljci k'o korn flejks), vodootpornosti (zarđa ako ga ne skineš kad piješ vodu iz čaše) i sveukupnom utisku koji ostavlja o svom vlasniku (jašar biblijskih razmera).
-E, matori, pazi što sam završio čuku, oriđiđi Rolex, šestopedes' ćavri, ima samo 17 ovakvih, Maradona ima 2 komada... -U jeeee... -Taj rad, batice. Samo, malo mi je cimanje da ga nosim, 'naš, moram da pazim da mi neko ne odseče ruku jebote... -Da brate, svako želi tvoj raspali bofl Trulex od 250 kinti. -Ma jedi bre govna...
Grupa žena (i par muškaraca) koja samo fizički živi u Srbiji, a duhovno doručkuje ceđenu pomorandžu kod Tifanija, pije kafu bez kofeina u Monte Karlu, šopinguje u Milanu, ruča slatkokiselo prkno od jaka flambirano konjakom u Londonu, sere u Berlinu, ludo se provodi i pije koktele sa trodnevnom omudinom pande na Ibici, iznenada upoznaje osećajnog Mirka, menadžera koji obožava Ligu šampiona, bezalkoholno pivo, skvoš i PES, zaljubljuje se na prvi pogled i to objavljuje Tei, Mii i Lei na ručku, onda ciči, skače i pljeska rukama sa njima, kupuje izazovni "Victoria's secret" donji veš, pali mirišljave sveće po sobi i pušta ambijentalnu muziku, senzualno vodi ljubav sa Mirkom u 37 neverovatnih poza za poboljšanje seksa, zatim otkriva da i on voli Kejt Hadson i da tiho jeca na kraju "Titanika", biva isprošena na vrhu Ajfelove kule, "Da! Da! Da!", angažuje Vladanku Celić za dizajn venčanice i tu im se život završava.
Mada se može završiti mnogo brže i svrhovitije, neočekivanom pojavom melodija Edvarda Ojdanića na plejeru za vreme sastanka redakcije.
...kad jebete, Đuku ne zovete, je izreka koja se koristi radi skretanja pažnje "prijateljima", da vam je već malo pun nos toga da vas se sete samo kada im treba pomoć bilo koje vrste, a, da vas se, po pravilu, neće setiti ako imaju neku akciju koja podrazumeva uživanje u ma kojoj količini, i ma kakvo ono bilo.
-Gde si jebo te, ceo dan te tražim. Treba da odemo do X na gajbu, da je malo sredimo! -? -Ma ne pitaj, sinoć smo malo pravili bahanalije, znači bilo je nadimanje, neke cave, neki likovi iz kraja...E, požuri brate, moramo sve da skockamo pre nego mu se matorci vrate. -???
Čovek koji je održao čuveni govor braniocima Beograda 1915. god. Naravno da su svi oni bili žrtvovani uzalud jer su Austrijanci uspeli već sutradan da istaknu svoju zastavu na zgradi Starog dvora. I da, čuveni major se izvukao živ, dakle toliko je omladine stradalo uzalud jer je on održao veličanstven govor o tome da moraju hrabro krenuti u smrt, a on naravno nije poginuo. Ova priča strašno podseća i na današnju Srbiju gde političari guraju mlade svojim izjavama na ulice ili u rat, a kada se sranje završi, oni izvuku svoje guzice, sednu u fotelje i krenu da pljuju tu omladinu kako su oni huligani i ratni zločinci i da je za to kriva porodica, škola i ne znam ti ko već jer su ih pogrešno vaspitali.
"Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao. Vojnici! Junaci! Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja. Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje. Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!"
Ili u prevodu: "Neki ćete da poginete, a neki ćemo da se vratimo!"
Vragolanka, vrca, pičak među pičkama, zlatna ribica među ribama, šmeker u ženskim gaćicama. Neuhvativa kao četvrtina jajeta na zajedničkom tanjiru za predjelo, neobična poput dve koštice u breskvi, deteline sa četiri lista ili trinaeste plate u Srbiji. Bilo da vas ljubi na najšašaviji mogući način uz osećaj koji stvara lizanje ledenog Rumenka na plus 40, bilo da iz kafića u kafić eksirate tekile, valjate se po bilijar stolu, zaspite na klupi u parku ili u dam-ti-dam stilu jurite niz glavnu ulicu... Ona prija kao zaranjanje prstiju u brašno, kao krađa upravo spremljenih kolača, kao umivanje hladnom vodom posle trčanja, kao navijanje na utakmici. U njenom svetu i korov koji ste zapatili može da posluži za pravljenje ljuljaške na kojoj se kikoću i vaše i njene bubice. Ona vas jednostavno ne pušta da odrastete...
