U stvari, to je jedini lik iz društva koji ima ribu.

Urođenih 0,5 promila alkohola u krvi

Detinjstvo, Dečaštvo i Mafijaštvo. Ništa lepše.

Sve gadne zaostavštine iz devedesetih, inflacije, traume, ona pesma od Spin Doktorsa, slika o zemlji u svetu, i ostale gluposti koje nam je donela ova dekada, ne mogu se porediti sa ovom. Decenija u kojoj se svaki snalažljivi moralni patuljak mogao obogatiti preko noći, a panduri nisu smeli da kucaju na prozore crnih džipova, za sobom je ostavila nekoliko filmova o kriminalcima koji su danas lektira mladim i perspektivnim mafiozima, a samim tim i čitavu jednu urbanu podkulturu.

Ova gadost prenosi se sa pubertetlije na pubertetliju u formi DVD diska sa "Vidimo se u čitulji", a leči se godinama, decenijama a ponekada uopšte i ne. Elementi koje ova kultura zahteva od pampers kriminalca su oblačenje u Najk, nadrkani pogledi i još nadrkanije držanje tela, ponašanje prema devojci kao prema psu, kontakt sa lerdijima iz kraja i naravno, zajebano pušenje cigare. Apsolutno su zabranjeni kavaljerstvo, maniri i oblačenje sa ukusom, a bilo kakve ambicije u obrazovanju su pod prohibicijom. Ili imaš muda ili ideš u školu. Svako odstupanje od pravila kažnjava se stepenikom niže na internoj društvenoj lestvici. Ugled se vraća šmekerskim pričama iz kraja koje moraju uključivati zajebane ortake, utoku ili nož i dilera iz drugog bloka.

Naizgled naivni problem, nažalost, pod efektom psihologije mase, godinama dobija sve masovnije proporcije u ovoj zemlji. Skitnice, radikali, lenčuge i lopovi, makar prave razliku i guraju kamen ma u kom smeru. VI, deco u Er Maksu, parazitski naraštaji, sa vašim iskrivljenim pogledima na svet i ambicijama jednog panja, VI ste čmar ove zemlje. Vi ste ti koji zemlju vučete sa sobom ka dnu septičke jame, istu zemlju u čijem ćete dresu sutra izbosti nekog Australijanca i demolirati nečiji izlog u inostranstvu, dok zamuckujete kada himna treba da se otpeva na stadionu. Postoji bolji način da se odlaže odrastanje i koprca iz realnosti na neko vreme - studirajte.

Najviši nivo obožavanja nekoga ili nečega. Totalni moždani svič of, cakleće oči, usta blago otvorena iz kojih s vremena na vreme krene pokoja bala, ramena opuštena, hrana suvišna, voda nepotrebna, okolina nepostojeća, vreme zamrznuto.

Poznato je da je alkoholizam jedna od bolesti zavisnosti koje se najteže stiču, i najduže leče. Potrebne su godine samouništavanja da bi čovek počeo da krizira zbog manjka alkohola u krvi. Zlo današnjice dostupno svima i u svako trenutku.

Jednostavan način da pokupite veliki broj pozitivnih komentara i like-ova na facebook-u ili nekoj sličnoj stranici. Potrebno je uzeti bebu u naručje (ako imate blizance pri ruci još je pogodnije) zagrliti je i zažmuriti, ili gledati očima punim ljubavi. Možete se i smijati (pogotovo ako imate lijep osmjeh koji svi trebaju da vide), a ako se i beba nasmije to je pun pogodak i zagarantovan uspjeh. u koloko ne možete da nađete bebu poslužite se nešto jadnijom varijantom i slikajte se sa psom. u slučaju straha od životinja i nenormalnom željom da vam neko stavi like prigrlite prvog plišanog zeca ili medu iz sobe (koji obavezno mora biti ozančen i imati neko fancy ime) i neka foto aparat počne sa radom...

Мушке групе у клубу:
-Шмекери:
Групица не већа од 3-4 момка, увек скоцкани за излазак, бројанице, сатови, кошуље, фризуре, осмех. Увек најбоље девојке око њих, довољно алкохола и пар добрих фазончића.
Алкоси:
Група од 5-6 момака којима је тотално нбт где су дошли битно је само да има да се пије, на столовима увек метар празних флаша,а испод стола, 2-3 члана који нису у кондицији. Девојке око њих су у зависности од тога колико су расположени да часте чланове других група, а најчешће јесу, јер сваки нови дан је нова прилика за славље. Весели типови.
Хејтери:
Њих пар који мисле да је то све треш за њих и да су изнад тог нивоа, а опет су дошли ту. Увек у неком другом фазону од свих осталих, како би показали, не знам, ваљда алтернативу на популарност или тако нешто. Углавном, њихов свет је њихов, а ви сте само посетиоци, или статисти у филму тако нешто.
Ванземаљци:
Ликови који су, чини се, као по први пут у клубу, или можда стварно и јесу први пут, не знам. Увек се спотичу, не знају како да држе пиће, или то бар изгледа чудно, све виде, ништа им не може промаћи, и опет не знају баш да се проведу. Али Боже мој има времена, то је уводна група за све остале групе.
''House'' ликови:
Било која да је врста музике у питању, увек их можеш препознати по њиховом денсу који јесте у ритму,али само није у ритму са музиком, него неком сопственом. Пију, круже, нестају. За цело вече их видиш 500 пута није ти јасно ни како ни зашто, ал' вероватно је зато што се издвајају по стајлингу од других. Покупе и они бар коју добру девојку, ако се превише не губе.
Бацачи пламена:
Ликови који играју без обзира што им се сви смеју, нико не капира какве то они ватрене лопте покушавају да направе рукама док играју,али сви контају да је занимљиво их гледати. Па им нико не руши снешка. Дивни момци, ни једна девојка их неће.

Ono što ljudi često izgovaraju već pri prvom taktu muzičke numere (naravno, popularnog karaktera, da ne kažem ultra-turbo-diesel-folka),a sama fraza je najbolji indikator njenog ''kvaliteta''.
Treba napomenuti da frazu u većini slučajeva koriste oni koji se ne samopovređuju zbog toga,već samo pričaju da bi privukli pažnji i delovali ''cool''.
Pravi fanovi ćute & seku.

Jeste to što misliš.I gore je nego što misliš.

Osećaj koji imate kada izvučete ispitno pitanje. Prvi put ga vidite, a imate osećaj da ste ga već videli negde u knjizi.