Sve učestaliji izraz za dokumentaciju među priučenim političarima i instant ministrima. Reč nije samo posledica (ne)pismenosti već i posprdnog odnosa Srbina prema formi („Neka se samo završava na - logija, zezn’o sam ih hahaha!“) koji funkcioniše bolje na časnu reč, zbuni se kad vidi slova. Ostaje dilema da nam treba zameriti jer smo, zahvaljujući Turcima, više usmen nego pismen narod. Nakon Turaka dođoše Nemci, pa otud i ona : „Bolje da me juri Turčin sabljom nego Švaba olovkom!“ Kada je u pitanju birokratska svakodnevica, zbunjenost je prisutna i sa jedne i sa druge strane šaltera. Ne zamerite šalteruši niti šalterašu, zar očekujete više od njih nego od ministra?
“Evo, ja vam obećavam, to će se sve završiti u roku od 15 dana . Već su predati zahtevi za građevinsku dozvolu i ja vam poručujem da će sve u vezi sa, ovaj, … papirologijom uskoro biti rešeno, jer nikome ne pada na pamet da gradi bez dozvole“.
”Prihvatio sam mesto savetnika zbog mogućnosti da pripomognem ljudima. Na primer, mene papirologija ubija. Verujem da isto oseća i običan svet koji dođe u ministarstvo da završi neki posao. E, onda, ako je to u mojoj moći, ja se potrudim da se stvar završi brzo i efikasno”.
Još jedan od idiotluka modernog doba gde novopečeni supružnici u cilju transparentnosti prave zajednički profil. Hibridni hermafrodit profil osim privatnosti uklanja i lične zamenice jednine i sve postaje "Mi".
Nemanja: E Deki, aj na pivkana do centra, malo da izblejimo, nismo dugo. Dejan Marija: Dejan ne može na pivo, odlučili smo da više neće piti.
Polucenzurisana kraljica psovki u srpskom jeziku. Koristi se u delikatnim situacijama, kad bi necenzurisana verzija dovela do velikog sranja, a totalni prećut do implozije. Akcenat je na tome da se izbace samoglasnici i da se psovka izgovori kroz zube i sebi u bradu, što nerazumljivije.
- Kolega, nemate pojma, vidimo se u junu. :pruža indeks: - Pčk t mtrn :uzima indeks: - Rekoste nešto, kolega? - Ništa, ništa, reko' doviđenja, profesore. Ppš m krc, pdrčn.
Ljudi koji imaju težak život. Imaju tonu iskustva, koje ih je nateralo da budu obazrivi. Žive socijalno i nestabilno, zavise od mnogih faktora. Poseduju izuzetnu količinu upakovanog straha, ponekad sasvim neopravdanog. To su osobe koje će se pre nasmejati nego one koje je život mazio, koje su site, ali taj smeh neće biti od srca. Taj smeh će skrivati sivilo, prekrivati tugu. Neće dati vihoru zla da odvuče i preostalu snagu kojom te osobe raspolažu. A te snage je malo.
Gledaju da nikoga ne uvrede, da se ne mešaju u tuđe živote. I svoj im je veoma komplikovan i nimalo lak. Predstavlja nerešivu enigmu. Ne nameću se, zatvorene su u sebe, izjedaju se iznutra. Ne žele nikome da govore svoju muku. Niko i ne zna šta ih muči. Mada se mogu prepoznati na prvi pogled kao osobe koje imaju određene nedostatke za sreću, niko ih neće gledati sa razumevanjem, neće nuditi pomoć. Sklanjaće se od njih kao od neke bolesti. Želeće da ih što pre prođu, preskoče, da ne stupe u kontakt s njima.
Mnogo brige obuzima takve ljude, ali se ipak oni zadovolje i najmanjim stvarčicama. Nisu halapljive, štaviše, sasvim malo im treba za sreću. Ali to malo, nikada ne dobiju. Brižljivo čuvaju ono što imaju, ne želeći da izgube ni delić onoga što poseduju. A poseduju veoma malo. Zbog toga su i obazrivi.
Kupuju crni hleb, gledaju po radnjama gde je šećer najjeftiniji, preračunavajući se koliko im je ostalo, ne bi li deci kupili bar litru mleka. Uvek jedu posle dece, i to ono što ostane. Nekada su bili zadovoljni svojim životom, a danas se sa velikom dozom sete sećaju tih dana, kada su umesto sebi pomagali drugima. Kada su imali mnogo više nego danas. Kada su bili srećni.
Danas, krišom kupe novčić na ulici, zgazeći ga i gledajući da ih niko ne vidi. Pre se tako odlučuju da skrpe za život, nego tražeći milostinju od drugih. Ljudi koji rado pomognu, bar koliko je u njihovoj moći.
- Ali, tata, zašto dvaput okrećeš ključ na bravi. Isti efekat ima i kad jednom okreneš. -E, sine, što je sigurno - sigurno je...
Banda džibera u trešama kupljenim u TREF prodavnici, sa više boja na sebi nego što ima DUGA, a svakom od njih u džepu je po jedan bokser, ili ne daj Bože SKOČKO. Iz nekog nepoznatog razloga imaju PIK na mene. A da, ovom jednom sam KARO sestru.
