Изузетно зајебано порекло са нотом мистике.

Врхунац безосећајности. Душа му је хладна као лед, а срца нема. Поглед му зрачи хладнокрвношћу. Задњи пут је плакао, па, никада.

Сви знамо каква је реакција била на познато саопштење: "Умро је друг Тито." Плакало се од Вардара до Триглава. У 15:05 је завладала гробна тишина, а затим и хор јецаја. Тужна слика. Особа која је и тада остала равнодушна, која не плаче ни када сече лук, јер, боже мој, мушкарци не плачу.

Техника онаније, подразумева посредан контакт лабудића и кревета, није директна као класична мастурбација где лабудић почива у руци.
Тарење подразумева повећани емотивни контакт са креветом, и зато се овај физички део ставља у други план.
Такође, тарење подразумева и одсуство било каквих сексуалних помагала, чак нису дозвољене ни слике еротског садржаја.
Тарите се само кад сте меланхолични.
Ако сте превише узбуђени, агресивни- неће успети.

Наравно, за почетнике у Тарењу дозвољена је употреба луткица, тарите луткице једну о другу, и истовремено тарите лабудића о кревет.
Али ово је само привремено.

Тарење прилази Машти као примарном извору сексуалне екстазе.
Тарење одбацује реалност и Разум.
Тарење опозива Свест.

Само одабрани могу да га практикују без последица по ментално здравље.

Матора дебела ганферка. Има брчине, носи мараму око главе и пуши Дрину. Она је глава породице, јер има најтежу руку. Делује ћутљиво, ал' надркај је и неће оклевати да те заспе бујицом псовки каквих још ниси чуо, а богме не преза ни од пљувања.
На улазу у њену кућу (ако је има) стоје камени ил' дрвени тотеми против влашке магије, док унутра, по зиду висе мртве птице, а по поду је просут окруњени куруз. По столовима свеће, коске од животиња и змајеви зуби. Ако знаш да питаш, одвешће те у импровизовани шпајз где крије позамашне залихе конопље из њених родних крајева, негде између Ганга и Брамапутре. Поврх свега, кет наплаћује скромно, довољно да купи нове Фила папуче малом ганфер унуку за рођендан.

Opisuje se neki nevidljivi lik u društvu. Stalno zaboravljaju na njega, niko ga ne voli ali niko ga ni ne mrzi, niko ne primjeti kada on uđe ili izađe iz prostorije, kao nindža, ali nije nindža jer da jeste bio bi kul, on nije kul, a možda i jeste, ko će ga znati.....

Zašto Fulam?
Pa jer i ovaj tim, baš kao i gore opisani lik, predstavlja oličenje neupadljivosti!
Navijaju ljudi za uspješne klubove, Fulam to nije, iako je jedan od najstarijih, nikad nije osvojio titulu. Navija se i za Vigan, ili Vest hem, ne jer su uspješni, nego jer su borci, svake godine se bore za opstanak i uspjevaju, Fulam se ne bori, on jednostavno preživljava. Navija se i za Sanderlend, Stouk, Volvs i Blekburn koji su kostolomski timovi, koji ne igraju fino ali ugaze protivnika, ali ne i Fulam, oni ne gaze nikog, oni bivaju gaženi. Navija se i za Blekpul čiji cijeli tim vrijedi 2 miliona a opet su četvrti po broju postignutih golova. Fulam? Ne, oni ne daju golove, oni te smore do smrti.
I tako baš kao i Fulam, i naš lik preživljava iz dana u dan ne ostavljajući ama baš nikakav utisak, ili trag za sobom.

Obično počinje tučom Isusa i Napoleona, dok ostali samo biraju stranu kojoj će se prikloniti.

Vrsta gmizavca. Mesožder. Pored toga što važi za najvećeg guštera, poznat je po enormoj količini bakterija u pljuvačci od kojih je većina smrtonosna. Ugrizom može da usmrti i bizona.
U slengu, izraz za čoveka kojem nemilosrdno badžuga iz ustiju.

Rečenica koju koriste jedino filmski junaci i nabeđeni kvazimisteriozni tipovi koji žele da zvuče zajebano. Čim na filmu čujete ovu rečenicu, njoj će uslediti jedan monolog pun patnje za neostvarenom ljubavi i besa zbog otuđenosti čoveka u modernom svetu. Dok se u stvarnom zivotu, kroz noć gazi kad te pritisnu neki mnogo trivijalniji problemi. Poplaveli test za trudnoću, Grenobl koji je remizirao, šef koji te šalje za kroasan,neka tačkica na mačoru za koju si siguran da je samo bubuljica, a ne herpes. Čovek koji pati i noćna šetnja, nerazdvojni tandem, poput čibulje na čelu i važnog dejta s ribom, matoraca i Zume, lezbejki i pantalona na tregere.Ništa ne rešava naraslu tenziju bolje od šipčenja mokrim ulicama dok grad spava. A možes i da se obliješ dedinom mučenicom.

Договорили сте се да се видите вечерас.
Још јутрос си почела да стружеш изумрле ћелије са своје телесине, да рибаш зубе, као да снимаш колгејт рекламу и бираш одевну комбинацију, саветујући се са пет другарица, мамом, сестром и феминизираним другом. Да будеш лепа и фина, а опет похотна. Да му крв проври од јачине твог секскуалног набоја, али да се обузда и испоштује твоју чедност.
Причате како си ти несрећна у љубави, иако су ти недавно раздвојили природу и друштво, како је он преписао све на контролном из хемије и оверио четири пива, па ћале хтео њега да овери, како си се посвађала са Маријом јер је купила исту торбу... Причате глупости.
Непријатна тишина, збуњени погледи и његова језичина надомак твоје леве шестице. У облацима си. Жмуриш и машташ, док бисерне капи пљувачке пливају каналом ваше страсти. У делиријуму си. Поватала би се са њим, али, ипак си ти смерна девојка и нећеш допустити да оде даље од пољупца. Пољубац, безопасан, интиман чин, лаган попут пролетњег ветрића.
Неколико дана касније.
Тресеш се као комшија који се на суво скида са допа. Топло ти је, облива те нека телесна течност као да печеш ћевапе у Роштиљку на плус 30, отекла си, да гуташ не можеш, да причаш немаш снаге. Више пута дневно си спознала укус сопствене трбушне дупље. У први мах, капираш, то је то. То је та заљубљеност. Као у песми, немаш апетит, врти ти се у глави. Мали ти је помутио разум. Курац.
У други мах скапираш да си добила мононуклеозу. Симптоми су слични, само ти ово друго уништи јетру као вињак сеоској пијаници.

Nova muzička senzacija među domaćim hipsterima - taman dovoljno francuska da zvuči egzotično i originalno njihovim anglofono-uslovljenim ušima, taman dovoljno muzički bezmuda i poetski predvidljivo "šalalatralala, individua sam ja" da se proširi ovdašnjom sparušenom duhovnom pustoši kao požar kroz avgustovski malinjak.

Ne baš najomiljenija devojka u vašem društvu. Za druge samo prepotentna likuša, biće koje nije vredno pažnje, a za vas je zapravo sve. Jedini koji može da istrpi njene hvalospeve, da se nasmeši, ne zato što je duhovita, nego zato što znate da je i ona ranjiva. Da njena potreba za pažnjom proizilazi iz straha od samoće, koje je i vama dosta. I tako se smeškate, pomalo njoj, pomalo sebi, znate da je ona upravo osoba kakva vam treba, ali avaj... Valjda nije suđeno, pa vas nekako nenamerno povredi, da i njoj bude žao, ali opet ona se boji osećanja, ona ima najlepši osmeh, ali uvek nekako tužan. I onda samujete, ne želite drugu, a i da želite verovatno je ne bi ni bilo. Ponekad zazvoni telefon, znate da nije ona, a opet nadate se, pa nekako i ne žurite da se javite. Šetaš tako neobrijan, neočešljan, na neka mesta kojima inače prolazi, a znaš da je nećeš ugledati, da neće doći da ti odagna tugu. Posle nekog vremena, šetate sa drugovima, kada slučajno naiđe ona i prođete tako oboje šuteći, sa tužnim osmehom. Prijatelj vam zamera što još patite, a samo vi znate da je ona dobra, ali mnogi to zapravo ne shvataju.

Naziv za sposobnost određenih ljudi koji iz svog organizma mogu izvuku gigantsku, gustu, žutu šlajmaru i da je još, pritom, lansiraju nekoliko metara ispred sebe.
Sredovečni ljudi sa oko 20-30 godina radnog staža, takođe često umeju da izvuku jednu "detinju", onu pušačku, i to obično u jutarnjim časovima, kada krenu na posao. Ona se tako zalepi za lavabo, da bi samo nitrorazređivač mogao da je skine.
Prostom gradacijom možemo dobiti pravu sliku o snazi šlajmare "iz detinjstva":
- iz grla
- iz pluća
- iz peta
- iz zemljine kore
- iz detinjstva

Apsolutno legendarni delovi u kladioničarskim dodacima dnevnih listova.Pojavljuju se u dve varijante : 1) polu retardirani srpski internacionalac koji greje klupu ekipi tipa Grenobl,Numansija,Genčelbirligi oduševljeno pristaje da u obavezno burazerskom tonu čitaoce prosvetli svojom mudrošću jer mu je to prvi zahtev novinara za intervju od 2 razreda srednje kada je učestvovao u anketi lokalnog lista *šta znate o sifilisu i otkud on u našem ataru*.
Drugu varijntu predstavljaju izmišljeni eksluzivni saveti stranih zvezda .Ovoj taktici se pribegava jer su autori zaključili da niko neće pomoći čitaocima Presa i Blica kada je čak i zadnji vezni Alborga poreklom iz Burkine Faso (bivša Gornja Volta) ljubazno odbio ponudu novinara uz pominjanje masnog kurca i neodredjenih usta sebi u bradu.Tako tiket sastavi urednikov ćale ,bivše vojno lice, a oni nabace sliku Fernarda Toresa i nadaju se da taj primerak nikad neće dospeti u vidokrug njegovih advokata ( poprilično mali rizik).
U obe varijante spomenutim prognozama treba verovati otprilike kao i izjavi vašeg bivšeg romskog školskog drugara ( demonstrativno napustio obrazovanje u trećem razredu sa rečima *koji če mi ovo kurac u ćivotu*) da ide da izvadi ličnu kartu.

Nick je ono što ti misliš o sebi, dok je nadimak ono što obično jesi, sviđalo se to tebi ili ne.

Мајка је имала обичај да ми прича да морам да поједем све из тањира јер деца у Африци гладују, али ми никад није рекла да морам да довршим пиво јер у Африци има жедне деце.

Super je. Izlazi. Pozdravlja se sa devojkama u gradu. Ima jednu majicu koja je pola roze. Nosi je kadgod nije prljava. Šalje poruke. Ljudima. Smeje se dok objašnjava fudbal devojkama. Uživa u filmovima na TV-u. Voli lepe dane i sunce i espreso. Dan je lep i sunce. Super je.

Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.

Osoba koja mora svaku rečenicu da započne i završi sa "jebiga", kao i da ubaci tu reč posle svakog zareza, znaka uzvika ili znaka pitanja. "Jebiga" u njegovom govoru zamenjuje svaku konstataciju, atribut, apoziciju, anozinizaciju, valmorifikaciju, prilog, predlog, rečcu, uzvik, ekshortaciju, primažu, trompetu, hedrencefalitiju, krepitaciju i luciditet.

Paradoks nastaje kada izgovara rečenicu od samo jedne reči, a ta reč je "jebiga".