Crkvena mafija
Oblači se u crno, vozi besna kola, nosi krstače oko vrata, preti nam da ćemo videti pakao...
Majka
Jedini član u porodici koji smije da jede u dnevnom boravku.
"Ja čistim, ja imam pravo i da ga isprljam... Kad ti počneš da čistiš, slobodno uzmi i jedi ovde..."
Goran Dimitrijević
Последњи степен озбиљности. Кад је неко Горан Димитријевић озбиљан, то значи да је ситуација зајебана и да се потенцијално зајебавање претвара у озбиљан разговор.
За оне који нису имали прилике да се сусретну са озбиљним погледом и гласом Горана Димитријевића, у питању је један од водитеља на Б92, који по зајебаности погледа и гласа шиша Машу Милеуснић, Ивану Константиновић и Роксанду "купус-гледа-месо-вади" Ђорђевић, које се понекад зајебу, па избаце и по који смешак.
У дугогодишњем раду на дотичној телевизији, ГД није ни једном променио своју зајебану фацу, било да прича о прикупљању средстава за мамограф, препричава догађаје из Багдада, где се разнео бомбаш самоубица, или пак јавља вест да је Србија постала првак нечега у нечему.
-И, какав нам је тај нови професор?
-Ма бре, јебени Горан Димитријевић.
-Значи биће зајебано...
---------------
-Слушај, те паре до понедељка да ми вратиш!
-Ахахаха до'ро б'е б'ате, па...
-Немој ти мени добро. Озбиљан сам као Горан Димитријевић.
-У реду брате. Добијаш их у недељу.
Цитираћу аутора Вехбија Ћорајлић у дефиницији "идење иза бабе":
"- Горан Димитријевић (онај што чита све живо на Б92, и кад га само гледаш без тона мислиш да су румунски тенкови на српској граници)"
Psihološki rat za trpezarijskim stolom
Počinje u momentu kada keva donosi pleh sa pečenjem. Posle touchdown-a, centralnim pogledom svi za stolom pikiraju na najrešije delove pečenja, najtamniji, najslasniji pečeni krompir (kojih po pravilu ima najmanje), a perifernim vidom se prate pogledi i pozicija ruku drugih za stolom. Svi znamo navike i ukus ukućana. Svi znaju da su se oni drugi nameračili na istu stvar. Da ne bi ispao alavo krme ili da izazove komentare, niko neće da kidiše na klopu. Svi se prave cool i ponašaju se opušteno, a ustvari svi napeti. Idealna prilika za napad na klopu je ako keva nekog nešto priupita (treba li so, piće, veći viljuška i nož za rezanje...), a da to nisi ti. Jer, ako se tebi obrati, ostaće ti struganje slasnih ostataka zapečenih uz zidove pleha. Jopet dobro, al moglo biti bolje...
Fiksni telefon i muke sa istim
Apsolutno nepotrebna stvar koja može samo da te udari po džepu. Jedino je koristan za obavljanje lokalnih poziva (ne daj Bože da zoveš nekoga na mobilni), mada mobilni operateri nude sve više pogodnosti, a internet sa svojim msn-om, skajpom i fejsbukom dospeva u sve više domova, tako da se fiksnoj telefoniji naslućuje kraj..To su skontali i u državnoj upravi, pa su podigli pretplatu na 500 dinara mesečno (jebem li im seme), kako bi uzeli što više para dok se još može.
A da može da te izbaci iz takta i pokida ti živce, može i te kako:
Zvonjava fiksnog telefona, bilo koji radni dan:
- 09.10h - Dobro jutro gospodine, ovde Snežana iz agro banke. Da li ste razmišljali o osiguranju..
- Ma kakvom kurac osiguranju, opet ste me probudili, koliko puta treba da vam kažem da zaboravite ovaj broj! Jebe mi se za vaše usluge! TRAS!
- 10.15h - Dobar dan, kraj telefona Radica iz stranke pokret snaga Srbije, samo da vas podsetim da su uskoro izbori, i ako biste glasali..
- Jao pa gde si Radice, oko moje! Znam da su izbori, podsetili su me ove nedelje i Čedini i Tomini, i preko telefona i preko televizije..Za sve ću vas da glasam, znam da vam je stalo do mene..Ma da se terate bre u pičku materinu, pustite narod makar da spava kad mi ne date posao! TRAS!
- 10.55h - Dobar dan, da li je to pošta?
- Kakva pošta bako? Nije pošta, pogrešili ste..
- Ali kako, pa bila je na ovom broju pošta..
- Do vidjenja..TRAS!
- 10.57h - Dobar dan mladiću, a jeste li sigurni da nije pošta?
- Nije bre baba pošta, valda znam da li imam šaltere i sandučiće u stanu, i da se goniš u pičku materinu i ti i pošta, nadam se da nećeš dobiti penziju, i pusti me da spavam! TRAS!
- 11.24h - već rasanjen odlaziš u wc, sedaš na šolju, i u pola posla zvoni telefon. Nećeš da se javiš, ali pošto zvoni već pola minuta pomisliš da je nešto važno, brišeš se na brzinu, navlačiš gaće i trčiš da se javiš. Taman da digneš prekine da zvoni..Jebeš, grebeš, proklinješ dan kada su ti uveli fiksni..žeš u krevet, zvoni opet.
- Ha..Halo?
- Stan Vejinović?
- Da?
- Ja sam iz agencije dormeo san, obaveštavam vas ovim putem da ste dobili poklon i ručak za dve osobe u restoranu žuti dukat..
- E konačno i neko pametan da nazove, znate od jutros..
- Imate li 27 godina i jeste li oženjeni?
- Pa nisam oženjen..
- Žao mije gospodine, onda ništa..
- Pa "##!!"#(@@..
- 12.07h - prevrćeš se po krevetu, besan na ljude i ceo svet, zvoni telefon..
- Da, izvolite dobri čoveče?
- Halo sine, je l tu Gvozden?
- Jaaao žao mi je gospodjo, Gvozden je umro prošle nedelje..
- UMRO!? Pa kako, pa meni su rekli..
- Lažu gospodjo, umro Gvozden, kamion ga pogazio, meni čudno bilo da niste bili na sahrani..
- Ajoooooooooooj kuku..
- Ma prestani da kukaš aždajo, nema ovde nikakvog Gvozdena, niti ga je bilo, jebo te Gvozden! I da se terate svi u sto pički materina!
- 12.30h Stojiš u telekomu, i čekaš u redu da odjaviš fiksni za sva vremena. Zajedno sa trideset neispavanih i nadrkanih ljudi.
Odneli smo ga na selo
Rečenica koju nam roditelji izgovaraju kada smo mali i hoće da se otarase našeg kućnog ljubimca iz raznih razloga. Postao je ogroman, kenja non stop po kući, jede za troje ili je umro i neće da nas rastuže.
-Mama a gde je moj zeka?
-Odneli smo ga kod jednog čike na selo. On ima ogromno dvorište i mnogo zečeva pa će tvoj zeka imati sa kim da se igra.
-A-ha, dobro mama, a šta ima za ručak?
-Zečiji paprikaš sine, prste da poližeš kako je lep