Otvaranje Olimpijade ''Beograd 2028''
Маракана.
Специјално je за ту прилику реновирана 3 дана пре рока. Бата Мрка, наравно!
Све металне и за бетон заварене столице на броју, преживеле последњи дерби.
Режија: Горчин. А ко ће?
Спектакл визуелно, преко твитера, преноси Карлеуша зато што има 12 милијарди пратилаца. Прате је и дупли налози. Користи само пола дозвољених карактера.
Представа почиње.
Доброћудни брка са шајкачом, праћен снопом светла, гура роштиљ са лесковачким специјалтитетима ка централној бини. Опојан мирис плени пристуну масу и допире у сваки кутак планете. Четврта димензија! У Њујорку неверица.
На прве тактове музике, на сцену излази Цеца и пева ''Лепе ли су нано Гружанке девојке'' на мелодију албанске народне песме ''Рока мандољина''. Жељко Лане је прати на хармоници, даирама, бенџу и ћеманима. Цеца има лепе обрве, и то је отприлике све што се види на њеном, попрсјем затрпаном, лицу.
Веља Илић нуди Путина домаћом препеченицом. Барак добија меку. Борис хлади Тачија лепезом. Чеда нуди лајне на сребрном послужавнику. Пипа Мидлтон се фемка.
Импровизована бара привлачи хорде комараца и пушта крв свим пристунима, као симбол вековне крваве борбе Срба за слободу. У Лондону мук, у Паризу сузе.
Дачићеве специјалне јединице катапултирају принца Ацу из импровизоване праћке. Аца се на течном енглеском обраћа свету: ''Велкам ту Сербиа!''. После краће станке, заповеда: ''Аплауз, стоко!''. Планета пљеска! У Пјонгјангу делиријум.
Затим на бину излазе Куста и Џони Деп видно одваљени од сканка и држе антиглобалистички говор док у паузама необавезно цугају Зајечарско пиво. У Русији дестилерије водке почињу да раде у 4 смене.
Негде у то време нестаје струја и пренос се прекида. Абер каже да је Ђердап послао пленитеље имовине због неплаћеног дуга. Мишковић пише чек јер ''Шоу маст гоу он'', вели. Милка Форцан пуца од муке. Роман Абрамович враћа буђелар на место.
Тек тада публика примећује омаленог старца са петролејским фењером у руци, скврченог од дуга и тешка пензионерска живота. То је чика-Крка, учесник првих савремених Олимпијских игара ''Атина1894'', додуше као судија, јер је био престарео за такмичење у голфу. Он коначно стиже до места предвиђеног за олимпијски пламен, али увиђа да је горионик украден, а и да је Бајатовић заврнуо гас, погађете због чега. Куста и Џони здушно прилажу по зипо упаљач и то све ферцера. У Грчкој почиње седница владе са новим идејама о додатним уштедама.
Струја поново нестаје јер је припити Веља у севдаху треснуо пуну флашу домаће о разводну таблу са главним осигурачима.
На крају церемоније сви заједно у мраку певају српску химну. Принц Аца не пева, јер не види да прочита речи. Ни Љајић. Адем. Расим пева, наравски. Нови Пазар не верује.
Игре могу да почну! Важно је учествовати.
Jedno jaje muć, a mi deco ćuć
Među muškom populacijom poznato je da kad te neko raspali nogom u jaja, najbolje rješenje je čučnuti jer tako bol najbrže prolazi. S tim u vezi, stvorena je igra za naše najmlađe koja na prvu nema veze s mozgom, no ne lezi vraže, zapravo predstavlja poruku i savjet koji ostaje u podsvijesti i koji se u kasnijim godinama pri odgovarajućem trenutku aktivira i šalje mozgu poruku kako da tijelo postupi ako te ko nezgodno žvajzne.
S druge strane, još nije otkriveno koj' kurac predstavlja ona debilna igra ''širi, širi, veseli peškiri, bosa ja bosa ti, okreni se (ime) ti''. Garant ima neke veze s gejevima, kontam...
<Konačno rješenje je GEJ. ''Veseli'' ili ''srećni'' je na engleskom GAY, ''peškir'' je sleng za fićfirića, ''okreni se'' je eufemizam za ''daj mi malo guze'', a bosonogost je jasna asocijacija.>>
Avangarda
Neprekidni ciklus prednjačenja u apsolutnom nerazumevanju samih sebe, što je u samoj svojoj srži divno, te je stoga i umetnost, u svakom pogledu.
Korak napred sa svim onim divnim i mučnim između. Život u sopstvenoj interpretaciji posmatran tuđim očima.
Meni je dosadno, želim da stvaram, ali ne želim da se smaram.
Napišem par stihova koje ne razumem, ali ih baš zbog toga volim, a i nisu loši u svoj svojoj nepovezanosti pošto govore suštinu o mom trenutnom sebi.
Ti ih pročitaš, ne razumeš, ali protumačiš na neki način pošto si ubeđen da neko tumačenje mora da postoji, pošto veruješ da je nemoguće ne pronaći ništa u nečemu, pošto svi možemo uvek pronaći barem malo nečega u ničemu. Stoga ti moje to preporučiš njoj.
Ona onda to pročita, kapira da si ti video nešto u tome, te me pita da se ljubimo pošto smatra da u meni ima toga nečega što njoj fali. Onoga nečega čega ja imam u sebi, nekakvu slatku želju misterioznog neštoa, koju mora upoznati.
Onda tako mi ležimo u krevetu, shvatajući da si u krevetu i ti, a i stihovi, iako smo zapravo od samog početka bili samo ona i ja.
Do sledećeg stiha, ili možda kraja naših života.
Veliki Petak
Klinac koji je već tri puta ponavljao peti razred,pa je sad veći od celokupnog odeljenja, svih tetkica i solidnog broja nastavnika.
Nešto
Ateističko božanstvo, jedno od najčešče obožavanih na svetu.
"E, ja u Boga ne verujem, ali verujem da postoji NEŠTO..!"
Plavi zec
Lik iz pesmice Duška Radovića. Termin koji se ironično koristi za osobe koje su savršene, svemoguće, nenadjebive. Jer one šiju, piju, kroje, broje, pletu, metu, kuvaju, čuvaju, pevaju, šaraju i francuski razgovaraju. Sve istovremeno.
- I mogao bi stvarno nešto da uradiš, ja kuvam ručak, čistim kuću, peglam, usisavam, sklanjam tvoje stvari, sklanjam moje stvari i 300 stvari odjednom, a ti nećeš da pomeriš dupe od kompjutera!
- Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu.
- ŠKK?
Avokado
To vi je kad majmuna u dzungli uapsi dzunglaška policija što je ukro bananu. Pročitaju mu tade njegova prava i kažu, imaš pravo na avokado, jerbo u dzungli nema advokat, uvopšte otkad je Tarzan preminuo.