-Dobar dan, želim karticu sa ovom slikom na njoj!
-Nema problema, samo da...ali gospodine, pa ovo je KURAC!
-Jeste, i to u erekciji, moj lično!
-Pa nisam siguran da možemo da vam izadjemo u susret...
-Nemam ženu, nemam ni decu, pse ne volim, na mačke sam alergičan, a prirodu mrzim. Hoću da na MOJOJ kartici bude MOJ kurac, ne vidim problem!
-Gospodine, moraću da nazovem nadredjenog da se konsultujem sa njim.
-Slobodno, prijatan vam razgovor. E da, hoću da kurac bude okrenut u pravcu strelice koja pokazije pravilan smer umetanja kartice u bankomat tako da osim vizuelnog utiska ubacimo i dozu funkconalnosti!

-Gospodine direktore, imam problem, jedan klijent hoće da stavi sliku svog penisa na karticu...
-Može da stavi i tek izasrano govno, sadistički ritual ili sliku tvoje žene tokom felacija. Štampaj marvi šta god hoće, ali kamate ne spuštamo!

Fizičko – Da uvek ostaneš u kondiciji, da možeš da istrčiš 800 metara za svega 2-3 min, kad otmeš nekoj babi torbu i da možeš da pobegneš panduru na 100 metara i uskočiš u kola posle obijanja trafike.

Hemija - Da ti sve bude mnogo lakše i jasnije dok praviš bombu

Fizika – Masa puta ubrzanje jednaka je činjenici da ako se nagruvaš u teretani, plus vežbaš brzinu na džaku, izlomićeš neke sise po kraju bez kapi znoja!

Matematika - Čuvar banke, puta 2. Šalteruša, puta 3. Civili, puta 12.
To dalje implicira da moram poneti 1 pištolj plus dva šaržera, 1 hekler i 2 kašikare.

Sociologija – Kako da ubediš menadžera banke da otvori sef

Psihologija – Kako da ubediš menadžera banke da otvori sef, a da ne počne da vrišti

Engleski – Jer je sve više stranih banaka

Likovno – Da znaš koja slika vredi na crnom tržištu, a kojom možeš da obrišeš dupe

Biologija – Da znaš gde najviše boli tj gde da udaraš

Informatika – Alarmi, kamere, špijun bube, IP Adrese....

Muzičko - da znaš sta da pevaš ako ti priprete da ćeš propevati.

Filozofija - Da bismo znali ima li smisla pokušavati?

Istorija - Da bismo znali kako su prolazili naši prethodnici

Geografija - Da znaš u koju šumu da bežiš posle.

Veronauka - Da znaš kako da se pomoliš ako ne bude sve išlo po planu

Exit, Guča, Beer fest, Kupusijada, Slaninijada, nebitno…

Strendžerka: Ekskjuz mi, haj, ken aj baj ju a drink
Srbin 1: Brate, šta kaže ova, ’leba ti?
Srbin 2: Mislim da hoće da joj platiš piće
Srbin 1: Pa i nije neka riba al ajde, oću, prevedi joj...
Srbin 2: Maj frend vil baj ju a drink
Strendžerka: Nou, nou, aj vont tu baj him a drink
Srbin 2: Brate, ova hoće tebi da kupi piće
Srbin 1: A? Jel ona bre normalna, što ona meni da kupi?
Srbin 2: Sad ću je pitam. Vaj du ju vont tu baj drink for maj frend?
Strendžerka: Ajm Ešli from Ju Es Ej, end aj tink det jor frend is kjut
Srbin 2: Amerikanka brate, a izgleda da se loži na tebe i da hoće da ti kupi piće kako bi je plodio
Srbin 1: Šta bre? E nema šanse, oni misle da sve nas mogu da kupe, e pa ja nisam na prodaju, da je neka pička pa i ajde, da joj kažeš da ide u tu Ameriku i neka kupi nekog crnca ili nek se jebe sama...
Srbin 2: Maj frend daznt vont tu hev seks vit ju
Strendžerka: Vot? Ar ju krejzi? Fakin S(e)rbs…
Srbin 2: Ode brate, naljuti se, rekla nam da smo ludi i da se jebemo
Srbin 1: E taj deo sam razumeo. JEBI SE I TI MAMU TI JEBEM AGRESORSKU!

Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:

Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето