Samo jednom u životu, dovoljno je da uđeš u čađavu mehanu. Odmah znaš da li je kafana tvoja subina. Kada ti otvore vrata od kafane, prizor je uvek sličan: krčma stara, krčmarica mlada, ide pesma za društvo u ćošku, veseli se poslednji boem sa dva dobra druga, dva prijatelja, dok u uglu sam za stolom jedan čovek sedi. Posle kratkog vremena postaješ jedan od onih koji bi djavolu dušu dali za merak. Luduješ i lumpuješ do zore. Iznova i iznova, dok napolju steže zima, u kafani punoj dima, slušaš pesmu ciganina. Kada te sestra upita: ,,Kuda brate, noću odlaziš'', odgovaraš sa: ,,Opet sam ti u kafani!''
A onda, dok je jesen u tvom sokaku, po prvi put, ugledaš oči jedne žene, koja udje u tvoj život kao slučajna prolaznica. Kada odlučiš da dotakneš te usne koje dugo želiš, shvatiš da ne možeš bez nje. A onda počne nešto čudno sa vama da se dešava. Kad poveruješ i srcem i dušom da ćeš život deliti sa njom, ona ti bez razloga kaže zbogom, i rastanete se jedne letnje noći. Od tog trenutka, ljubav ti srce mori, lažeš sebe da možeš bez nje, i tešiš se kako nije život jedna žena. Prazna čaša na tvom stolu tera te da se zapitaš šta si ti u njenom životu? Da li te voli ili se kaje? Dani prolaze, a nje nema. Počinješ da tražiš ljubav novu, da staru iz srca zbrišeš, jer šta će ti sećanje na nju, kad ljubavi nema više? Dok bez nje piješ gorko vino, cigani ti tiho tiho sviraju, sviraju noćas samo za nju. Proklinješ crne kose i moliš srce da zaboravi dan kada je srelo.
Ali izgubljene ljubavi vraćaju se same. Zvala te je jer želi da te vidi. I dok se gledate skriveni od kiše, shvataš da je kasno da se menja. Ti si je voleo,drugi je imao. Ona nije znala za bol srca tvoga. Shvataš da u ljubav više neveruješ.

Jedino realno objašnjenje fenomena da je Rumunija jedina zemlja iz okruženja sa kojom nikada nismo ratovali.

Old skul savet za ženidbu. Rečenica kojom iskusniji u ulozi savetodavnog tela pokušava svoje znanje da prenese na potomke i spreči njihove eventualne greške u odabiru životne saputnice.

Некада давно, за време наших прадедова, револуција се дизала пушкама, сабљама, куком и мотиком. Данас у овом савременом свету револуција је попримила нови облик. Један човак, велики визионар по питању демократије, решио је да револуцију дигне на сасвим нови ниво. Елем, поучен дешавањима широм света ( Егибат, Либија итд ) схватио је да ће покретање револуције уз помоћ олова одразити лошу слику о нама ( а превасходно о њему ) на свет и околину. Зато је он нашао најновије оружје : СТИРОПОР. Неки кажу да је овај смртоносни комад добио од Русије, неки кажу да се домогао прототипа који је лично Никола Тесла пројектовао, а постоји и прича која се може поредити са научном фантастиком - да су марсовци лично уручили овај инструмент побуне Томиславу Николићу. Да, да... О њему је реч.
Наш узвишени вођа, Тома, најавио је да ће у инат свима ( а понајвише Тадићу ) седети испред зграде Владе док се не распишу ванредни избори. За овај изузетно храбри подухват користиће стиропор, модел типа '' СС01587 ваџајна '' , који се показао врхунским резултатима у борби против окупације и неправде. Да ли ће Тома успети да победи неправду, не знамо. Једина поуздана информација је да сигурно неће осетити хладноћу на свом дупету.