Стање духа, трансцендентална раван ума, кулминација доброг расположења, нирвана алкохоличарске професије, клистир злих мисли. Стање које је Ричард Бартон тражио трчећи го по српским ливадама, циркајући шљивовицу на екс и берући беле раде попут босанске шипарице на великом одмору. Да је Далај Лама поклоник чашице, врхунац медитације би му био баш овај људски мод. Авангарда свим осталим кул испичутурама, холивудским или белосветским. Сви су они дркали курац на то како Паја држи чашу и меневрише својим стомаком разгрћући пијане ђилкоше, не би ли дошао до певаљке и уделио јој коју новчаницу међу заруменеле, усјајеле сисиће. Пушити цигарету онако како Хенри Фонда никада није могао ни да замисли. Бити лаф у срцу и у глави. Одбити било шта осим светог тројства кафане, лимене пиксле, каро стољњака и ОНЕ чаше. Хладнији од леда, па ипак темпераментнији од молдавијског макроа. Бити убер човек, способан да попије више него што други наручи. Отварати пиво оком, количину мерити у гајбама, при справљању шприцера рачунати да је увек зима. Једноставно, бити џек, а не трудити се иоле.

Arhaično poređenje. Vodi poreklo iz vremena u kome su seoske zadruge pored toga što su bile središte udruživanja individualnih poljoprivrednih proizvođača imale i veliku ulogu u kulturnom uzdizanju i informisanju istih. Naravno, čast da obavi tu uzvišenu, gotovo prosvetiteljsku dužnost, imao je televizor. Njegov presto je bio na najvišem kredencu u sali. Da ni šustikla između njega i plafona ne može da prođe, da samo najviši dasa u selu može da prebaci na drugi. Zbog tako visokog nivoa TV programa, konzumenti su, da bi pogledom dohvatili Dnevnik&Zaharija, morali da dižu glave do visine na kojoj vazduh postaje ređi, pa ne može dovoljno nosem da se zahvati nego moraju da se otvore i usta.

Vršiti nuždu u žbunju

Pustiti na Turskoj Nacionalnoj Televiziji serije Siniše Pavića.