Decxko
Svi smo mi pomalo decxko! Svi imamo svoje "decxko" momente.
Decxko je onaj lik što ne stavlja luk u pljeskavicu. Decxko je i onaj što se trpa u rč jer je pročitao u Bravu da je to dobro za ten. Decxko je i ona riba tamo što se 'vata sa čičom od pedes' godina. Decxko si i ti jer ne prihvataš decxka u sebi!
Ukratko, napravi neku glupost - i ti si decxko!
Mala, zašto kačiš svoje sise decxko!?
Zašto pišaš u šteker decxko!?
Sunce, zašto tako greješ decxko!?
Zašto si dao minus decxko!?
Romsko dvorište
Periodni sistem elemenata u praksi.
Bakarne žice, aluminijumski saobraćajni znakovi, gvozdene cevi, olovo iz akumulatora...
Djevojčice sazrijevaju prije dječaka
U osmom razredu na ekskuriziji jedno veče pozvah moju tadašnju djevojku da joj pokažem moju sobu. Ona se nećkala, premišljala i pristala. Ja sam joj pokazao sobu.
Vaspitačica
Moja vaspitačica je super. Ja sam od nje naučio da pišem i da crtam i da je drugarstvo super. I ona me uvek pomazi po kosi kad ja nešto lepo uradim. I tamo u vrtiću ja imam devojku, zove se Dora i nju vaspitačica isto voli i hvali. A ja se zovem Gligorije i imam 6 godina.
Ja sam ovo pisao sa tatinog naloga, tako se to zove je li, i tata kaže da ne smeta, da ovde ima dosta male dece i svako piše šta hoće.
Malo mi je pomogao tata, malo.
D mol
Оно глупо осећање које је пробао да опева Балашевић. Једино је успео да га именује, јер се оно не да опевати. Спрам њега туга делује весело. Живиш, јер не знаш како да умреш. Убио би се, али немаш снаге за то. Мада је то далеко од живота. То је вегетирање, мада би се неке биљке сасвим сигурно увредиле, и рекле да су много живље и расположеније. То је једноставно Д мол. Све је мрачно и црно. Месечина која се шуња низ прозор, као да води ка небу, ка нечем лепшем, али добро знаш да је то варка, и да води ка дну. Ал ипак кренеш, тешећи се да горе не може. А може. Увек може горе, за то се брине Д мол. И ту лекцију никад да научиш.
Некад и смуваш дан, али само дан. Ноћ је увек ту да те сачека. Онда се појави и мрак и просто знаш да ће да те обузме, целог. А то је та пречица за бол. Бол, који је превелик да би се могао описати, прејак да би се могао изговорити. И зато користимо израз Д мол. Но Д мол ништа не може описати. Не могу се описати ни нека друга осећања, као што је мајчин први поглед и загрљај првог детета. Но за разлику од свих тих осећања Д мол траје, и траје и траје. Чини се вечним и непобедивим. Кад чујеш да време лечи све само се насмејеш. Јер је време релативно, и стварно у време Д мола као да стоји. Као да за сат времена проживиш цео један живот. Заправо пропатиш цео један живот. Кад размислиш боље пропатиш за цео један град. Глупи Д мол, увек осети прави тренутак, пришуња се тихо, као лопов, једним помуклим ударцем избаци из равнотеже и ухвати те за рукав, одвуче у своју тамну кочију и отме те из света, и пречицом одведе до бола.
Filozofija
Ako je religija tu da objasni zašto, a matematika tu da objasni kako - onda je filozofija tu da nam objasni kako je "kako" u stvari "zašto", "zašto" je u stvari krokodil, a krokodil je u stvari samo jedan veliki vrtlog patnje, svetlosti i vatre, a svemir se nastavlja i nastavlja zauvek, dok ne dođeš do kraja gde džinovski gorila baca buriće na tebe.
