Ako čujete političara da izgovara ovu frazu to može da znači samo jedno, da je on taj zbog kojeg narod pati. Stoga ne bi bilo zgoreg da istog darujete udarcem u glavu držalicom za budak a u pojedinim slučajevima jedino rešenje su dva komada .99 u čelo.
Na Olimpijadi u Pekingu: "Pogledajte sa kojom lakoćom Kubanac preskače ove prepone. Kao kad preskačete one male stoličice po komšiluku kad ispred zgrade pijete pivo i jedete Miletovu pljeskavicu.":D
Pa kako se samo nađoše, mora da i iza toga stoji neka romantična priča, kako je sreo u prodavnici muzičkih instrumenata, pukla mu tanka E žica na džitri, a ona se našla tu već se niko ne seća tačno zašto i on isprobava instrumente, udara žice i onda se čuje glas anđela i on shvata da će mu ona biti životna terca, evo u Storiju ima, na naslovnoj za maj. A lepo pevaju, odlično, fini su, nekako, uglađeni, kulturni, ali dosadni u pičku materinu, njihova dosadnost piše kapslokom epitaf Biljani Jeftić sa suprugom, sve je to nešto odmereno, nešto argumentovano, kad se posvađaju, to bude umerenim tonom, da ne čuju komšije, ali i čemu ovaj sukob, najdraža, hajde da ne lomimo tu tacnu, to nam je poklon za papirnu svadbu, evo hoćemo li jednu kaficu i da zapevamo, evo ga jedan cis mol arpeđo, za sve koji su zaljubljeni. Hajde da dodam "nesrećno", možda bolje zvuči. Da.
- Ivo, hajde ako ti nije problem požuri, evo ti ispeglala sam ti košulju na pruge, ona ti najbolje stoji, je li znaš da ti je i Lea to rekla. - Mon šeri, evo slećem kao orao. - Da nije ranjeni, ako me razumeš? - E jesi luckasta, čekaj :dohvata odnekud gitaru: - Luckasta si ti.. takav sam i ja
Četa bogova kojima je čitav život prošao u hedonizmu. Jedino što su radili je krkanje ambrozije, pijenje nektara, maltretiranje pučanstva i jebanje. Jebanje do besvesti. Jebanje sa svim i svačim: mamom, tatom, decom, sestrom, životinjama, čudovištima...Baš neki smerni bogovi.
Zevs-vrhovni bog: Najveći jebač sa Olimpa. Toliko veliki da su za njega Kazanova, Don Žuan, Vilt Čemberlen i Miloš Obrenović pičkin dim...zajedno. Imao je nesrećno detinjstvo jer mu je ćale pojeo braću i sestre. Međutim, Zevs je bio mudonja pa ga je naterao da ih ispljune. Onda je počeo da jebe redom, što boginje, što seljanke na pijaci, što Nimfe, bio je pravi trsitelj. Posejdon-bog mora: Zevsov burazer, takođe veliki jebač. Prcao je sve redom, ali najviše je voleo Meduzu. Vlado Georgijev. Had-bog podzemlja: Stariji brat pomenute dvojice. Teška ličnost. Mizantrop. Doktor Haus. Jebao je bratanicu Persefonu. Afrodita-boginja lepote (inače ružna ko dupe ): Majka svih fuksi, nije je jebao samo onaj ko nije pitao. Bila je udata za ćopavog Hefesta, a najviše se švalerisala sa ratnim profiterom Aresom. Ceca nacionale. Ares-bog rata: Jebač Afrodite i ratni profiter. Arkan, logično. Hera-boginja braka i udatih žena: Obožavala je incest. Zevs joj je bio brat i muž. Volela je da joj sva deca budu lepa, ružnog Hefesta je bacila sa planine. Jelena Karleuša. Apolon-bog Sunca i čega sve ne: Atletski građen jebač, voleo je samo vrhunske Nimfe. Petar i Filip Kapisoda. Dionis-bog plodnosti: Oličenje hedonizma. Obožavao je orgije, ali izgleda i nije bio neki jebač. Nole seksoman.
Nešto što bi moglo da stane apsolutno bile gde i popuni bilo šta, a opet potpuno je bezvredno zbog slinolikog sastava koji poseduje.
Najvećim delom se sastoji od slina, a pored slina u sastav toga ulazi i guma, žuč, lepak, zgažena žvaka, prašina, želatin i blato. Može sadržati i govno u tragovima.
Iako je u pitanju živo biće, nema znakova inteligencije, mada ume da iskazuje određeni instikt za preživljavanjem, tako što menja staništa, ali i to ne radi na inteigentan način, nego očigledno i vidljivo golim okom, mada svakako mu uspeva, zbog regiona u kom to radi i koji ne napušta.
Organizam je poznat po tome da isisava svakog domaćina do maksimuma, lagano mu se uvlačeći u bulju, koja je generalno njegovo prirodno stanište, a iz bulje svog domaćina osipa neku iritantnu mlaku bljuvotinu po onima za koje smatra da su rivali njegovoj domaćinskoj guzici.
Kada dođe momenat da promeni sredinu u kojoj obitava, vrlo brzo prelazi u bulju novog domaćina, onog na koga je bljuckao iz bulje prethodnog domaćina, pa nastavlja da se bavi isisavanjem svega vrednog, što mu je primarna funkcija.
Nauka i dalje nije utvrdila zbog čega izuzetno uživa u novogodišnjim rasvetama, mada pretpostavlja se da je kao mala mrlja sline često maltretiran baš uoći novogodišnjih i božićnih praznika, pa sada pokušava tako da se oslobodi trauma.
- Gospodine Đilas, najzad ste na izborima pobedili "Onoga čije prezime ne smemo spominjati ukoliko spominjemo i reč peder u narednih 7 minuta". Kakav je osećaj? - Osećaj je predivan. Iako smo ustvari mi svi drugari, tako da neće biti revanšizma, želim samo da istaknem......PLOK......AU! OP OP!......KHM.... - Gospodine Đilas da li ste dobro? - Da, da jesam. Samo sam osetio nešto kao....kao da mi je nešto....ušlo u dupe da prostite...da, da....sećam se.....Vesić....Goran Vesić. - Gospodine Đilas, da li ste dobro? - Odlično sam. Ne mogu više ja da pričam umesto mene će pričati moja guzica. - Gospodine Đilas!? - PLJUC PLJUC....prethodna vlast....BLJUV PLJUC....
Termin najaktuelniji tokom 1993. i 1994. godine u Srbiji. Označava osobu koja je u atmosferi potpune liberalizacije medijskog prostora, ekonomskog kraha države, te konsekventne dominacije domaće novokomponovane muzike (turbofolka,turbo folk) i dance-a (Snow, Dr. Alban, 2Unlimited, Ace of Base) kao glavnih vidova masovne zabave insistirala na slušanju drugačije, buntovnije muzike.
Kako je među mladina uporedo masovno zavladao i dizelaški,dizelaš stil, padavičarska manjina dodatno počinje da se izražava kroz modni antistil koji se obično sastojao od puštanja duge kose te raznih kombinacija crnih martinki,martinke, tamnih farmerki, karirane košulje, starki, vijetnamke i/ili kape nikolsonke.
Različitost padavičarskog muzičkog izbora ogledala se u prihvatanju tada globalno veoma aktuelne grandž (grunge) scene iz Sijetla. Tako su grupe poput Nirvane, Pearl Jam-a i Soundgarden-a u Srbiji usko povezivane sa padavičarima. Ipak, među padavičarima je bilo i ljubitelja panka, hevi metala i domaćeg roka 1980-ih (EKV, Partibrejkers, Azra).
Originalno zamišljen u pežorativnom smislu, izraz "padavičar" brzo biva manje-više prihvaćen od grupe kojoj je namenjen, gubeći time na oštrini i jačini.
Ubrzo, termin postaje zastareo jer su već tokom 1995. godine i sami dizelaši počeli rapidno da prelaze na druge vidove modnog i muzičkog izraza. Posmatrajući ih s te strane, može se reći da su padavičari kao jasno definisana društvena grupa ili podgrupa postojali onoliko dugo koliko i dizelaši tj. da su padavičari u Srbiji predstavljali šaroliki antipod dizelaškoj kulturi.
Čovek sa teškom mukom. Razne su bitange, sitni đilkoši, bore todorovići i komunistički komesari s dilemama prošli kroz yu kinematografiju, mnogo je tu bilo blata, govana, ubistava u poljskom wc, mučenja i silovanja, hladnog osmeha Radeta Markovića ali niko, nikad, nije imao muku kao Stole Aranđelović. On se jednostavno muči, po suštini svojoj se muči, iznutra, on je težak čovek, za sve, za ženu, za decu, i za ostale domaće životinje, ćerka ga se boji i ima traume, sin je pobegao od njega u Švabiju, on je izuzetno težak i krutih stavova: bio je 11 puta na Golom otoku i vraćali ga jer niko ne može da ga slomi tamo: lomio je kamen glavom i srušio katolički ribnjak besnim pogledom. On ima muku, muku ogromnu, on ne priča on ćuti i muči, on se mršti, ima ogromnu brazdu bore na čelu, on samo ženi kaže: Ilonka ućuti jebem li ti očinji vid i kamen presolac! on ne da njivu, opire se nacionalizaciji, on neće da učestvuje u gradnji bunara i Brestovca na vodi, on psuje nebo, boga, zemlju, kantu, kofu, štalu, magarca, on je Pilipenda, on je Stole koji postaje drvo, on lupa ogromnom pesnicom po stolu i stalno viče: nećete ga majci, nećete ga majci! on je kivan, besan, kiseo i mučan, on svaki dan prenosi kamen sa mesta na a na mesto b i tamo gradi od kamena svoju muku, crkvu svetago bijesa Stoleta Aranđelovića!
Dajte mi sto Stoleta Aranđelovića i ceo svet pretvoriću u kamen!
Izraz koji najavljuje da ćete u roku od narednih pet sekundi početi sa žestokom pljuvačinom na račun neke osobe.
- Zamisli juče sam se vraćala taksijem od tetke i kad smo stigli do moje zgrade ja otvorim novčanik da platim kad ono nema para, zaboravila u drugoj tašni. Živ blam me pojeo kad dolazi teta Mira i plaća umesto mene. Duša od žene!
- Ma lako je njoj da plati kad je puna k'o brod a uskoro će se dodatno obogatiti ... da ne lajem sad!
- Što? Kaži mi na šta misliš! Nisam upućena!
- Baba se sedam puta udavala, svakog muža je opelješila, trojicu je i sahranila ... evo sad je u braku sa nekim dedom od 97 godina, bivšim visokim funkcionerom Komunističke partije. Čim on umre nasleđuje dva stana i vilu na moru u Hrvatskoj. Već mesecima kuka unaokolo po komšiluku kako je matori tri puta pao a neće ni kuk da mu se slomi.
- Zar je moguće?
- Provereno. A što baba voli mlad kurac, to je neviđeno. Znaš li ti da je ona bila sa mojim komšijom koji je '92 godište?
- Ne seri!
- A svoju sestričinu podvodi nekom generalu u penziji koji valjda isto ima neke silne nekretnine pa ih on dodatno finansira, šta ti ja znam.
- Ček', ček', zar bakuta ne drži neki butik?
- Ma to je rupetina, tamo niko normalan ne kupuje! Ona te kreacije sama šije pa možeš misliti kakve su! Doduše dolazila joj je Vendi u radnju, prodala joj je kožni brus za 5 hiljada ali posao ne ide, promeniće delatnost u Erotik šop.
- Ustaj, rȁno moja, došla majka svome mladencu. Nemoj, sine, patiti! Pusti, kurvu, ako je zbog onog kilavog kuma ostavila tebe, ovakvog deliju, ljubi ga majka, neka joj je prosto. - Kevo bre, trebala si da pozoveš prvo. - A, kume, i ti si tu? Došao da se izvineš, pa ste se napili i prespavao? Sram te bilo, brak si mu razorio! Ni mladence nisu dočekali... - Mama, ovaj... Pogrešno si protumačila kad sam rekao da me je žena ostavila zbog kuma...
Divan jezik ...kada ga govore ruskinje,a ultimat gej jezik kada ga govore muskarci(ne znaci da su gejevi,vec samo tako zvuce),pogotovo sto koriste jako puno deminutiva!
Kada sam bio u Moskvi,crkavao sam od smeha,kad god cujem dva ili vise muskarca kako pricaju.Verovatno su mislili da sam lud...
Žive u novinskom fišeku u septičkoj jami, redovno ih lokalni cigani biju po kvrgama što su dobili od rada u kamenolomu, a noću, umesto da spavaju, oni studiraju. Dva fakulteta. Majku nemaju, a otac im je dobio četri raka i usput naučio kako se komercijalno jauče za pare.
Iz govora najstarijeg sina koji siroto šapuće dok uči osnove elektrotehnike i testeri po jedno deblo za ogrev obema rukama na ledu bos jasno isijava iskonska dobrota i požrtvovanost za mlađu braću i sestre koji su isto odlični đaci a igraju i folklor. Jednostavno, ova jednosobna porodica je van svake diskusije apsolutni sinonim dobrote.
Nikad se oni nisu požalili na pešačenje preko tundri i tajgi, nikad posvađali ispod šupljeg krova, nikad poželeli tuđe, a taman posla odigrali kladionicu. Sa mukom bremenitnom, ali i osmehom, krotko i hrišćanski smerno male krtice grickaju svoj put do kolača društva obilaznicom, preko sažaljenja.
Naravno da te mrze! Naravno da bi ti se najebali majke, šutnuli u prepone, pokupili pare i zlatne zube, spalili te brenerom i hranili se tobom preko zime! Boli ih uvo za čitav svet i proklinju dan kad su se rodili osuđeni da njuškaju za hranom kao mravojedi.
Nema toga u lutkarskoj predstavi za kompjuter i par Najkovih ermakserica, ali ove krvopije su maleni siromašni vulkan koji samo čeka priliku za erupciju, nasmejan i sa otvorenim koferom od violine.
I, znaš šta je najgore? Prolazi im. Jedu te. Jedu te polako dok ne gledaš. A kad se probudiš, osmeh im više nije tako topao, krov im nije šupalj i odmaraju, a ti im testeriš drva za ogrev u pauzi dok gradiš hram Svetog Save i gledaš im u prozor dok ne zatvore roletnu.
