Novčanica od 100 dinara.

Situacija u Leskovcu tokom trajanja leskovačke roštiljijade kada svi kučići i mačići završe u pljeskavicama,ćevapima,uštipcima i kobajama.

Опасан играч. У таквим ситуацијама суочени се са константним придикама на рачун ваше неспособности, јер ма колико били млади, без возачког искуства или обрнуто, нећете моћи да возите према његовим стандардима.

Odšteta od države za prekomjereno učenje

Жаргон преузет из енглеског језика,промовисан у Србијици од стране Ајс Нигрутина,настао од латинског имена за индијски канабис ("Cannabis indica"),и означава било какав навар о ком је у том тренутку реч.

Pandan Ciganima u životinjskoj društveno-socijalnoj strukturi.
20 sati dnevno spavaju,tri sata dnevno jedu bambus,ali su glavni likovi svih humanitarnih akcija,svih skupljanja love za životinje i svih proseravanja ekologa i nevladinih organizacija.
Nije potvrdjeno ali sumnja se da onaj jedan preostali sat svoje dnevne rutine provode smarajući druge životinje da im obrišu šajbnu i žickajući još malo bambusa.

Odvratno licemerna floskula koju osoba obično izgovara kada se neko zeza na temu koja nju direktno ili indirektno pecka.

Ono što wannabe moralista ne kapira je da je, povlačeći crtu šta JESTE za zajebanciju , sve u ovoj kategoriji šutnuo 20 metara duboko u septičku jamu samo zato što njega to nikada nije dotaklo.

Takođe ne kapira da kada bi se zajebavao samo sa onime što je u redu, smejao bi se samo u ciklusima od 14 godina na fazone Vudija Alena sa kontrabasom (koji će ruku na srce uvek biti smešni kako god da definišeš humor).

Detinjstvo, Dečaštvo i Mafijaštvo. Ništa lepše.

Sve gadne zaostavštine iz devedesetih, inflacije, traume, ona pesma od Spin Doktorsa, slika o zemlji u svetu, i ostale gluposti koje nam je donela ova dekada, ne mogu se porediti sa ovom. Decenija u kojoj se svaki snalažljivi moralni patuljak mogao obogatiti preko noći, a panduri nisu smeli da kucaju na prozore crnih džipova, za sobom je ostavila nekoliko filmova o kriminalcima koji su danas lektira mladim i perspektivnim mafiozima, a samim tim i čitavu jednu urbanu podkulturu.

Ova gadost prenosi se sa pubertetlije na pubertetliju u formi DVD diska sa "Vidimo se u čitulji", a leči se godinama, decenijama a ponekada uopšte i ne. Elementi koje ova kultura zahteva od pampers kriminalca su oblačenje u Najk, nadrkani pogledi i još nadrkanije držanje tela, ponašanje prema devojci kao prema psu, kontakt sa lerdijima iz kraja i naravno, zajebano pušenje cigare. Apsolutno su zabranjeni kavaljerstvo, maniri i oblačenje sa ukusom, a bilo kakve ambicije u obrazovanju su pod prohibicijom. Ili imaš muda ili ideš u školu. Svako odstupanje od pravila kažnjava se stepenikom niže na internoj društvenoj lestvici. Ugled se vraća šmekerskim pričama iz kraja koje moraju uključivati zajebane ortake, utoku ili nož i dilera iz drugog bloka.

Naizgled naivni problem, nažalost, pod efektom psihologije mase, godinama dobija sve masovnije proporcije u ovoj zemlji. Skitnice, radikali, lenčuge i lopovi, makar prave razliku i guraju kamen ma u kom smeru. VI, deco u Er Maksu, parazitski naraštaji, sa vašim iskrivljenim pogledima na svet i ambicijama jednog panja, VI ste čmar ove zemlje. Vi ste ti koji zemlju vučete sa sobom ka dnu septičke jame, istu zemlju u čijem ćete dresu sutra izbosti nekog Australijanca i demolirati nečiji izlog u inostranstvu, dok zamuckujete kada himna treba da se otpeva na stadionu. Postoji bolji način da se odlaže odrastanje i koprca iz realnosti na neko vreme - studirajte.

Sertifikat za svaku neproverenu/izmišljenu informaciju - jer ako baja sa univerziteta Lowenbrau u Schleswig-Holsteinu tako kaže, onda je to tako.
Nemci su carski narod, jer pored tolikog rada uloženog u industriju oni stignu i da po ceo istražuju koji prašak bolje izbeljuje tkaninu i koliko šoljica crne kafe dnevno treba da popijete ako hoćete da sačuvate blistavo bele nadlaktice - pa još i pošalju rezultate našim lifestyle časopisima i web-portalima. I još sve to rade u onim neudobnim belim mantilima nasmejani od uha do uha.

Моја фиока је фиока коју има сваки клинац. "Мама, јел ово сада моја фиока?". Да, добио је фиоку... Тако је лепа и празна. Ставио је унутра свој аутић. Да, то ће бити гаража. Сада је ставио и човече не љути се. Време пролази... Негде међу лајсницама зе завукло педесет пара... оних малих жутих и дебелих. Последње важеће паре у Србији. Сада нема мање од 1 динар. Ту је и неколико бомбона из праисторије, мачкин зуб који је нашао у дворишту, неколико камења са мора. Једна праћка. Каубој и индијанац, тенкићи и топови. Пар резача, гумица.... Касније се уселила прва потрошена оловка. Патентица која се сломила. Хемијска која се истрошила. Свеска за математику. Уџбеници са редним бројевима. Последњи су имали број осам. Ево га, гел за косу, један дезодоранс, стари бријач. Кутија кондома. Неколико дискова са сликама које више не жели да гледа. Стари мобилни и пуњач. Стара батерија од новог мобилног. Индекс. Радничка књижица, здравствена... Нека стоје ту, сада не требају... Прстен... Ту ставља бурму када излази са другарима. Коверте од плата и рачуна... Чекове... Опет здравствена... Сада нека нова. Са овером до краја живота... Бромазепан и Ласикс. Налази лекара, рендген снимци. Цео један живот у тој мојој фиоци.

Porudžbina u restoranu nakon što se jednom zajebeš pa uzmeš morske plodove.

Ono sto pitate uniformisanu zenu pozamasnog poprsja, koja na levoj sisi ima natpis sa imenom.