Stanovnici Pukovca, sela blizu Leskovca, zajebani kao kratko ćebe, nezgodni kao tesne gaće. Strah i trepet južne Srbije. Ne plaćaju struju već petnaestak godina. Ulaze u medjunarodni voz u Leskovcu i vuku sigurnosnu kočnicu kad stigne u Pukovac. Ko nije dobio tepanje u Pukovac nije ni bio u Pukovac.
Zajebani su više nego Matevčani jer Matevčani svoje protivnike gone na sudu a Pukovčani svoje gone kroz njive pa do Morave mutne vode 'ladne gde ih uz pomoć pukovačke kobre udešavaju tako da ne valjaju ni bogu ni ljudima.
Omiljene žrtve su im fudbalske sudije i radnici Elektroprivrede. U poslednje vreme sudije duvaju u pištaljku i dižu zastavicu čim neko predje na pukovačku polovinu terena pa se broj invalidskih penzija u Fudbalskom savezu Srbije naglo smanjio. Nesrećnici iz Elektroprivrede još uvek nisu shvatili sa kime imaju posla pa im se dešava da im Pukovčani vežu šarplaninca za banderu kad se popnu gore da isključe struju.
Postoji priča da su se u autobusu potukli kondukter i Pukovčani, vozač je zaustavio autobus pored puta i zajedno sa kondukterom odmaglio što dalje a autobus su pokupili nedelju dana kasnije. Ovo naravno nije tačno, svako ko ima dva grama mozga bi čekao najmanje pola godine da ga malo zaborave pa da se vrati po autobus.
Na onom svetu duše Vikinga, Vandala, Huna, Mongola i ostalih strašnih ratnika mirno napuštaju prostor ispred nebeske zadruge i idu da cirkaju negde gde neće da smetaju pokojnim Pukovčanima.
zaviša
Rečenica koju često ponosno izgovaraju naši sportisti i sportistkinje želeći da naglase svoj pobednički mentalitet. To je jako zanimljivo i opravdano s obzirom da mi obični ljudi, kad igramo karte jedva čekamo da izgubimo.
novinar: Dakle baš ste se naoštrili pred ovaj susret sa sestrom Vilijams
Jelena Janković: Da, baš jesam. Znate, ja ne volim da gubim ni u kartama a ne ovako
novinar: Kad ste već spomenuli karte, mogli bi da odigramo jednu partijiu
JJ: Zašto da ne
novinar: Al da me pustite da izgubim pošto ja to volim da gubim, kao i većina drugih ljudi
JJ: Odilično ćemo se slagati onda, jer kao što rekoh, ja ne volim da gubim
i onda se čudi što je stavljaju u reklamu za banku sperme
Najjača filmska rečenica. Kod nas se koristi da kažemo nekom da ćemo se vratiti.
E odoh do ćenife, al ne brini, albi bek.
Sekundarna rupa, analac, rč. Tu gde jebe srećniji pornićar, jer je ovaj drugi crnac zauzeo prvi slot, odnosno čkupi. Takođe, nešto o čemu ti ovde možeš samo da sanjaš, jer ti je riba domaća, konzervativna kurvetina, koja ti daje da je klesaš samo u cupi, te se izvrne ko krava i odapinje neke bagovite zvuke, ko help opcija na vindovs pasijansu kad ujebeš kolonu. Onda ti lepo spas pronađeš u zemlji kidnapera, orgija i sambe, jer se mlade, preplanule katolkinje vole sevati u dvojku ne bi li očuvale pičiju membranu.
Džondžo brate, dobra ti ova kuma, frknuo bih joj ga u dvojku.
Naš domaćinski naziv za ono što je u nesvetosavskih naroda poznato kao „tit fak”. Izraz potiče još iz vremena Španskog građanskog rata kada su mlade, prsate partizanke pružale špansku obradu smrtno ranjenim saborcima kako bi im olakšale samrtne muke jer, jelte, komunjare ne idu u raj pa nemaju čemu da se nadaju, a jebanje međ' sise je nešto najbliže raju što živ čovek može da doživi (reko mi jedan što je jednom imao devojku lolo).