Dva, u nekim slučajevima i tri čoveka koji su na izgled sasvim obični i normalni, možda samo malo ćaknuti, tek toliko da ne budu oličenje potpune normalnosti. Pojedinačno, oni su ljudi kojima možete da date skladište baruta u kutiju šibica i da budete sigurni da neće da naprave nikakvu glupost.
Zajedno su barut i šibica. Nije zlo što ih je bog stvorio nego što ih je sastavio. Kao što se komplementarni uglovi dopunjuju do pravog ugla tako se komplementarni ludaci dopunjuju do pravog ludaka koji radi sa dva savršeno sinhronizovana uma.
Reči im nisu potrebne za dogovor, ne moraju ni da razmene poglede, obojica su potpuno svesni kakva se sumanuta ideja mota po glavi onog drugog i rade sve šta mogu da povećaju štetu koju će realizacija ideje da napravi. Savršeno se uklapaju i dopunjuju jedan drugog u ključnim trenucima za pravljenje neke pakosti koju niko normalan ne bi smislio. Tu i tamo razmene po koju reč, čisto da prisutne obaveste da će uskoro biti veselo ali da im ne otkriju šta se tačno sprema.
Najčešći izgovor manje pametnih (da ne kažem glupih) koji koriste da opravdaju to što ne znaju neku najosnovniju stvar u životu.
- Je, juče bilo 30 godina od smrti Tita. - Aaa, šta??? Ko ti je taj? - Ne znaš ko je Tito? - Brate, šta će mi to u životu, kakve koristi imam od toga? (Šta me briga ko je taj Tito, imam fejsbuk, opijanje subotom, duplo w i Grand)
Osoba koja mora svaku rečenicu da započne i završi sa "jebiga", kao i da ubaci tu reč posle svakog zareza, znaka uzvika ili znaka pitanja. "Jebiga" u njegovom govoru zamenjuje svaku konstataciju, atribut, apoziciju, anozinizaciju, valmorifikaciju, prilog, predlog, rečcu, uzvik, ekshortaciju, primažu, trompetu, hedrencefalitiju, krepitaciju i luciditet.
Paradoks nastaje kada izgovara rečenicu od samo jedne reči, a ta reč je "jebiga".
-Ništa Kuzmanoviću jebiga, čujemo se vidimo se jebiga, pa se javi jebiga. -Nisam tu ove nedelje. -E jebiga, jebiga jebiga.
-Todo mislim da mi je sin peder, šta da radim?!! -Ništa, jebiga...
Duhovna defloracija. Pop uzima dete koje ima dve-tri nedelje (krštenje se mora obaviti čim pre, jer ako dete, daleko bilo umre, ne gine mu pakao) i pokušava da ga udavi u ladnoj vodi. Dete se bori za život i ako pobedi, onda mu seku kosu jer je takva volja božija i tako dete više nije usrani, slinavi, dosadni drekavac nego pravoverni hrišćanin. Od tog dana pa dok je živo njega će da prati neki anđeo, što se u psihijatriji zove šizofrenija a u religiji anđeo.
Krajnji stepen gradacije osećanja ljubavi. Nije bitno prema kome! Kada volite do imbecilnosti onda ništa ne pitate. Nije vam bitno da li radi loše ili dobre stvari, vi mu ne vidite mane! Nije bitno da li vas iskorišćava ili vam podilazi, da li vas kinji ili vam udovoljava! Nije bitno...Sa vama može sve da radi, sve je dozvoljeno... Sva ta imbecilnost ne dozvoljava da mu uputite bilo koju reč prekora! On/Ona je Bog i vi ga slepo gledate!
