Slabo istražena grana medicine koja se bavi prevencijom i lečenjem lica obolelih od hroničnog srbpstva mozga. Ključni simptomi su bežanje svesti od stvarnosti i intolerancija na zdrav razum.
Procena je da od ovoga boluje preko 50% populacije sa srpskog govornog područja (na osnovu uzorka od oko 53,09% ispitanih) i to sa tendencijom rasta. Slični simptomi su viđeni još samo u jednoj azijskoj državi i par afričkih.
U čekaonici jedne od mnogobrojnih klinika za Srbijatriju...
- Dobro jutro, komšija! Đido mova, što koji moj staješ na kraj reda? - I to što kažeš. Oprostite, pardon, oprostite... e takoc. Šta ima, čoveče? Ni ti ne propuštaš ove besplatne preglede? - Ni za živu glavu. E, ne okreći se, stala je trudnica iza, pravi se da je ne vidiš, da ne pomisli slučajno da pređe preko reda. - Ma ko šiša trudnjaču, neka čeka, nisam joj ga ja pravio! - Hahahaha. - Buahahahanjo. Nego, kako je na poslu? - Nemam posao više, jebi ga. - Pa zar mi nisi rekao pre neki dan da umireš od posla? - Jesam, ali mi gazda zveknuo otkaz, kao potkradao sam ga, a uzimao sam samo neku siću. - I šta ćeš sad? - Ne znam pojma. Ali jebem ti državu, nema posla uopšte! - Ni ja ne radim, ali kidam na kladži zato, boli me paja. - Poližeš mi jaja! Hahahaha. - Ahahaha, puši ga, ahahaha. E, videh ti ćeru juče, u lepu devojku izrasla. - Duvaj ga, matora drtino! Znam ja šta ti gledaš. Juče sam je pretukao jer je obukla kratku suknju. A i ženu, što joj je dala pare. - Ne jedi govna, video sam kakve komentare ostavljaš na Fejsu njenim drugaricama. - Dobro to, kao ti ne bi kad vidiš kako je dobra pička ona plava, inače Mirkova bratanica. Jes' da ima šesnaest, ali kida. Zaboravih kako se zove... - Maja. - Poližeš mi jaja! Ahahahahah! - Hnjohnjo!!! - Znaš koga sam još uspeo da dva puta tako zajebem? - Koga? - Napaseš se moga! Opaaaaa! - Jebem ti mater, hahaha! E, gledamo kod mene Novaka večeras? - Obavezno! To ne propuštam, ambasador naš voljeni! - To mi kaži! Poručujem ja ćevape kod Mokija, valjda neće pizda da izgubi. - Nema šanse, igra protiv onog Kineza Nišikorija. - Da bre, ne može kepec na Srbendu! - To i ja kontam. E, da ti pričam kako sam se pokidao na jedan poster na Vukajliji! - Onaj sa mačkom? - Taj, taj... Aj' pričamo dalje večeraske, eno proziva te sestra, došao si na red. - Ajd', živ bio... ... - Kuc, kuc, dobar dan, došao sam na svoju terapiju. - Dobar dan, gospodine. Dajte mi desni kažiprst, samo da proverim da li ste već bili na pregledu.
Zlatno pravilo domaćeg sporta, kojim se rukovode naši reprezentativci tokom velikih takmičenja i namerno gube od snažnih protivnika u grupnoj fazi, kako bi ih izmalerisali i onemogućili ih da nas kasnije pobede kada je važnije, tokom eliminacija.
Ovo je dokazano i jednostavnom matematičkom formulom ζ=p/π٭(t'+t)٭(k-Ƕ)+1/€.
Vrhunac srpskog optimizma i pobedničke euforije nakon samo jedne, eventualno dve dobre partije.
- Gospodine Đorđeviću, kako komentarišete neobične nezvanične insajderske informacije da će u startnoj petorci protiv Brazila zaigrati Kalinić, Štimac i Simonović? - Kao tačne. - Kako to mislite? Ipak je četvrtfinale u pitanju. - Od Brazila smo već izgubili na ovom takmičenju i samim tim zasigurno, a i domaća javnost će se složiti, ne mogu dva puta da nas pobede. Stoga želim da za naredne mečeve odmorim neke ključne igrače. - Dakle tom logikom dolazimo do finala i tamo, recimo, možemo igrati sa Turskom, koju smo nedavno savladali u pripremnom periodu. To je onda siguran poraz, zar ne? - Alo, prijatelju, ne važi to za prijateljske, nego ćemo da ih naguzimo zbog one krađe na prethodnom prvenstvu. Ima li ovde nekog ko nije neznalica, pa da mi postavi neko smisleno pitanje? -------------------------------------------------- - Kouč, igramo sa Sibirom u nedelju, ipak je finale, pa biste nam mogli dati poneki savet. - Srbija, jebena Srbija! Nekada su bili Jugoslavija, bio sam trener i 1989. kada su nas pobedili u polu-finalu, osvetiću im se, osvetiti! - Da, ali kako želite da igramo? Ne ide i u finalu da forsiramo divljački pristup, protivnici ovaj put deluju kao organizovana ekipa. - E, Hardene, nemoj ti da brineš, nego vidi šta ćeš s tom bradom, izgledaćeš smešno pored Raduljice. Mi sigurno dobijamo, jer smo izgubili od njih u Indianopolisu, kada smo poslednji put igrali. Jasno je da ne mogu dva puta da nas pobede. - Zar to ne važi samo za jedan takmičarski ciklus? - Sereš!?!
Vanserijski baratač rečima. Doajen pisane forme kojeg najopuštenije možeš zamisliti kako umače veliko guščije pero u tuš i škraba svoje misli po papiru, dok vrhom pisaće alatke golica sebi podbradak, iako zapravo kao i svi ostali koristi tastaturu. Eventualno pisaću mašinu ako je baš čru.
Izraz nastao iz vremena kada se zaista pisalo ptičijim perom koje se umakalo u crnilo od sipa, a rečima su se igrali samo odabrani, a samim tim bili cenjeni. Za razliku od danas kad ništa nije super, pa svako ima pravo da se tekstualno izrazi, iako "majstor pera" i dalje sa sobom koliko-toliko nosi neku težinu kad se izgovori, al' sa tendencijom srozavanja.
- Još uvek kupuješ "Svet kompjutera"? - Da, iz navike. Bacim pogled samo letimično, bukvalno preletim, a jedino temeljno pročitam Kuzminu kolumnu. - O da, dobar je Kuzmanović, uvek zanimljiv. Jes' da su mu stavovi malo retardirani, ali je zaista majstor pera. -------------------------------------------------- - Kolega, dođite da pogledate početak ovog pasusa u doktoratu koji upravo čitam. - Hmmm, da vidimo... "sve se otima svođenju na praktična i upotrebna značenja i teži da se makar za dlaku prevaziđe i uvije u plašt svoje perspektive i težnje". Pa ovo je sjajno! Ko je autor? - Onaj mali Stefanović što sledeće nedelje brani doktorat. Nije rečit uživo, štaviše tunjav je, ali ko bi rekao da je ovakav majstor pera kad se raspiše! -------------------------------------------------- - Brate, đido mova, da ti pročitam kakvu sam poruku otkucao bivšoj. - Slušam, čitaj. - ivana. najzad sam te pre boleo nevolim te više drkam na drugu i izbrisao te s fejsa sam. gotovo je! ahahaha! GOTOVO!!1 - Au, tebra, kakav si majstor pera! Smoriće se najstrašnije kad pročita! -------------------------------------------------- - Uf, kako sam se iznervirao, sada ću da tvitnem nešto genijalno za svojih par hiljada pratilaca... Ljudi, zašto se ne hvatate normalno za šipku, nego je zagrlite, pa ne može niko da se uhvati od vas #busplus #prvasmena, *Send*, takoc. Hehe, baš sam majstor pera.
Kad ti neko zavidi što si u trenutnom stanju, zbivanju ili činiš neku radnju, a on to ne može. Kod nas se naravno škola nikad nije cenila. Ali od tog momenta je počela da se ceni.
- Brate, pazi kad je tebi donela ladnije pivo nego meni ! - Pa vidiš da je počela škola da se ceni ! Ko te jebe što nisi učio ! ----------------------------------------- - I ti u radno vreme došo na dupli vinjak kod Freske? Lepoooo... - Aj muči tamo, vidiš da je počela škola da se ceni.
Apoteoza ljudske želje. Metafora ultimativne žudnje za nečim iz nasumične oblasti života na planeti Zemlji, uz prstohvat jeftine patetike kao zvučnim začinom.
Jer Čovek može biti "gladan" ljubavi, uspeha, seksa, avantura, pornića sa dobrom pričom (jebem mu mater stvarno)...a da li će na kraju biti i sit, umnogome zavisi od apetita i kulinarskih sposobnosti da isti utoli, mu. Ako pitate Agilnog...ma, ne očekujte odgovor.
- Ništa, mama, vidimo se kasnije, idem da se vidim sa Mladenom... - Čekaj, ćero, zar ne beše Miloš, Milan, Mihajlo, kako ono? - Ma, oni su bili stari, ovaj je nooovi...Ah, mama, šta ću kad sam gladna ljubavi, hihihi... - Pre bih rekla da si gladna nečeg drugog, sine, al' aj nema veze...
- Zdravo, ženo, šta ima da se jede, gladan sam k'o vuk!! - Gladna sam i ja, Momire...al' nežnosti i pažnje! Kad si mi, na primer, poslednji put kupio neki poklon, a?! Ili barem buket ruža?! - Moré, ljiljane ima da ti kupim...al' ZA GROB, ako mi momentalno ne budeš dala nešto da smirim čir, ščula?!?! - Evo, evo, ne moraš odmah da urlaš, životinjo...:i pasta sa šunkom i pečurkama dobija preliv od Mr.Muscolo-a:
- Striče, šta misliš: 'oće krenuti sad Troickog posle ove pauze, ono, gladan je trofeja i to? - Ma, pusti to, sinovac, nego - 'sti gladan pičke, bre? Imam jednu curu za tebe, dušu dala da skineš mrak s njom, hehe... - Pa, ne znam baš, striko... - 'Ajde, 'ajde, pa ja da čekam da se onaj tvoj blesavi otac a moj brat pobrine oko toga, ti bi verovatno i do penzije dogur'o, kenjac jedan...Alo, Grozdana, jes' ti? E, slušaj, treba mi tvoja stručna pomoć oko nečega, znaaaš, hehehe...
Srpski sistem jednačina sa dve, do dvadeset i dve nepoznate, čije rešavanje daje odgovore neophodne za obavljanje bilo kojeg komplikovanijeg posla, teške zadaće, ili administrativne nedaće. Postupak dolaženja do konačnog rezultata nije jasno definisan, ali u najvećem broju slučajeva počinje prostim odlaganjem.
- Dragane, sin ti je pao na popravnom, najverovatnije će opet ponavljati razred, a pritom ima keca iz vladanja, zapalio je juče vrata učionice na velikom odmoru, a razrednoj se posrao u neseser i vratio ga u tašnu dok ova nije gledala. - Pusti me sad, ženo, gledam Slagalicu. Videćemo sutra šta i kako. -------------------------------------------------- - Aco, žale se ljudi da nemaju 'leba da jedu. - U jebote, Ivice, šta ćemo da radimo? - Da pitamo Dinkića? - Ma jok, imam ideju. Uhapsimo nekoga, malo drvimo o tome neko vreme, pa ćemo da vidimo šta i kako. - Opet? - Ma da, ko ga jebe. Dodaj mi naočare, evo televizije. -------------------------------------------------- - Direktore, direktore, krenuli su negativni komentari na društvenim mrežama o našoj banci! - Krenuli, gde su krenuli? - Pa da se šire. - A to. Nego, Tamara, zar ne vidiš da mi je sekretarica u kancelariji? - Ne vidim. - Joj, da, ispod stola je. Nego, pusti sad te društvene mreže, malo sutra ćemo da sednemo i vidimo šta i kako.
Proći motornim vozilom kroz krivinu ne okrećući volan.... A i ne menjajući pravac vozila. Što bi se narodski reklo: skrkati se.
(Na uviđaju) Policajac Milorad: Auu, šta se ovde desilo? Policajac Živorad: Ma ovaj sa mečkom ispravio krivinu... Pa zagrlio banderu, napravio kolut u napred, odplesao umetničko klizanje dvadesetak metara, založio vatricu, napravio vatromet... A onda je najzad pao na zemlju i udario u ovu ogradu 'vamo. Policajac Milorad: A ima li preživelih? Policajac Živorad: Pa ima, ima, izlete neka muvetina kad su vatrogasci isekli lim.
Međ' nama Srbima a, bogami, i ostalim narodima i narodnostima životom osuđenim na ove meridijane, old skul izraz za svaki vid fizičko-stilske promene koju je jedan ljudski primerak kadar da izvede. Najčešće podjebavački komentar na manje ili više primetnu metamorfozu nasumičnog subjekta, koji se usled iste gotovo i ne može identifikovati a kamoli prepoznati. U svakodnevnom govoru se neretko može čuti i verzija sa glagolom "načiniti" 'mesto ovog iz naslova, ali to je sitnica koje suštinski ne menja jebeni smisô sintagme u bíti.
Uglavnom, pomenuti idiom svojim cinizmom obuhvata maltene celokupan stajling rendom osobe, te tako ima primenu širokog spektra iliti dijapazona. Na naše veliko zadovoljstvo, rekao bih...
- Kuku, Mihailo, na šta se to napravi, crni čoveče?! Pa, zar ćeš takav da ideš na sahranu moje majke?! - Ženo, ostavi me, molim te, ja ne umem bolje... - Aman, nesrećo, neće te ljudi prepoznati, obuk'o si sve dugine boje k'o da si klovn, nedobog! - Slušaj, ženo...Mi oboje znamo da me tvoja majka a moja tašta ni za života nije baš nešto gotivila, pa sumnjam da će joj biti naročito bitno kako izgledam sada dok je zakopavaju u zemlju. Uostalom, ti si mi uvek govorila da ne znam da slažem boje, cenim da ćeš od danas promeniti to mišljenje...
- 'Bardan, komšinice, kako si? Kako tvoji? - Dobro su, Bogu hvala, i dalje me zajebavaju k'o inače. Tvoji? - I oni su dobro. Muž ode malopre digra fudbal sa kolegama s posla - džaba ih bilo - a ćera ode na fakultet, ima ispit neki, srce mamino... - A sin? - Ma, eno ga u sobi, načinio se na idiota sa onim minđušama i alkama, al' samo nek' je on meni živ i zdrav. Proći će ga to kad nađe devojku... - 'Oće, 'oće, komšinice...( al' malo morgen! )
Verbalni slem dank, kojim se iskazuje ironično razumevanje za određene osobine sagovornika, ili za njegovo ispoljavanje nemanja pojma u određenoj oblasti. Posebno je efektno, nakon što dunster, greškom se nadajući da će mu to doneti dašak empatije, prizna da baš i nema mnogo iskustva u tome što upravo radi, tj. ne radi.
U pojedinim situacijama, izraz se može koristiti sa potpuno suprotnim efektom, odnosno kao šaljivi vid pohvale.
- Hajde, dedino, diži se, mora neko svinje da narani, dok ja iskopavam krompir. - Deda, još samo pet minuta, kasno sam legao. - Ma kakvih pet minuta?!? Jesi li ti išao u vojsku? - Jesam, civilnu. - Vidi se. Derište gradsko. -------------------------------------------------- - Nemojte biti strogi, ljudi, ovo mi je prva definicija. - Vidi se. Minušinčina. -------------------------------------------------- - Batice, dajgle onu kolike sifone ima. Ono je bre radioaktivno nešto, ozračeno... Ček, pa ona to meni prilazi? Ae, pravi se lud, kao pričamo nešto... - Ćao, ja sam Slavica. - A? Eeej, zdrauvo, ja sam Cope. Au kol'ke si... se nevolje, ovo ono. - Molim? - Ništa, ništa. Odakle si ti, Slavice? - Pančeva. - E, vidi se.
Ostavivši iza sebe vekove i vekove stradanja kojima bi retko koji drugi etnitet mogao da se pohvali ( ואנחנו, עברים?!; prim. hebrejskog prev. ), nebeski narod je negde u sredini svega toga na do dana današnjeg nedokučiv način saznao od Svevišnjeg za svoju svetu dužnost i svrhu, i prihvatio hroničnu, nezahvalnu i slabo plaćenu ulogu koju mu je Isti dodelio u svom urnebesnom sitkomu zvanom “Čovečanstvo”. Ono što, međutim, malo ko zna jeste da će se ta uloga značajno razviti i zapravo postati NAJGLAVNIJA OD SVIH!...ali tek tamo pred sâm kraj serije, pošto svi dotadašnji junaci odu ili jednostavno izginu od ogromnog asteroida.
Elem, čekajući taj blistavi trenutak u karijeri sopstvenog postojanja, Srbi su otkrili a potom i shvatili vazda evanzivni ( ok, ok – “nedostižni” ) Smisao Života koji ovom prilikom, a kao opunomoćeni predstavnik imena i dela istih, imam čast da vam saopštim: PREŽIVETI.
Da . Toliko je komplikovano.
I kako onda, pitam ja vas, postići bilo šta drugo kada je najveći deo vremena koje nam je dato već potrošen na gorenavedeni važan zadatak? Kako stići uraditi štogod za sopstveni duh i radi sopstvenog zadovoljstva kada sat zaverenički otkucava poslednje minute već punih 1000 i nešto godina? Usuđuje li se ko da kaže da smo sâmi krivi za sopstvenu sudbinu? I da li neko jebeno zna kada je veliko prolećno sniženje u Ušću?!
- Ženo, 'sti razumela nešto od onoga što smo videli? - Ne znam. Ti? - Možda. 'Oćemo kući? - Trebamo. Gde si parkirao? - Jesam. Otkopčalo ti se dugme...
