...Одлазим у "Рупу" у једном тренутку, у народу познатију као "Академију", многи је зову и "Џамија". Треба да се нађем са ортацима. Касним. Не затичем их све, срећем друге, и са њима блејим. Пада понуда за приватну журку и одлазим. Журка приватна ко журка, грљење, љубљење и смор на крају.
Излазим.
Крећем пешке кући, није да је близу, али прија ми шетња по снегу који је прекрио град. Убрзо потом срећем џукца на улици који ми после једно 200 метара прилази. Пада неповерење и страх са обе стране. Прилазим му први, и ословљавам га са:
Де си пас.
Пада њушкање и постајемо пријатељи.
...
Прати ме путем на таквом одстојању да таксисти који пролазе помисле да је мој пас и да нисам пијана будала која пешачи без кеша јер нема исти, већ неко ко шета пса по комшилуку. Почињем да готивим пса због тога.
Пролазимо кроз територије заједно које нису наше. Смањује одстојање између нас.
У једном тренутку, пас скреће, одлази и ја помислих: Хвала ти псу на друштву, и настављам даље. Стиже ме после два минута.
Настављамо ћутке даље пут.
Постаје ми глупо што га толико цимам да ми прави друштво и минут након што сам то помислио он стаје и ја му говорим да иде "кући". Пас стаје и окреће, помишљам у себи опет хвала ти на друштву. Непун секунд након тога, опет ме стиже. Опет га мазим јер немам како другачије да му се захвалим.
Стижемо до мог улаза.
Мазим га последњи пут, осећам гнедлу у грлу и одлазим. Затварам врата улаза псу пред носем. Крећем пар корака и застајем. Стојим тако непомичан пар секунди и враћам се и отварам улазна врата.
Пас, који до тог тренутка био испред исти се помера пар метара. Покушавам опет да га помазим, као да желим да се извиним и захвалим у исто време.
Пас се склања, буквално као да ми говори: Издао си ме и ако то ничим нисам заслужио.
Све фекалије, говна и проливи Универзума сливају се по мени.
Покисо, поново затварам врата улаза.

Када је вода за купање превише хладна.

Zločin je kad budiš dvogodišnje dete radnim danom u 06:15 da ide u vrtić; kazna je kad te to isto dvogodišnje dete probudi vikendom u 06:30 orno za zajebanciju od ranog jutra.

Žena koja pored maternjeg jezika zna i da ćuti.

Druga faza ljubavi, odmah posle iščezlih leptirića.

Другим речима - Супер си! Хвала ти пуно, баш си ми помогао! Да није било тебе, не бих се никако снашла! Љубим те! Баш си фин!

Али нећеш јебати.

''Диван си'' је оно што ће ти девојка рећи ако у теби види геј друга. Ако види у теби потенцијалног трситеља, ово никада нећеш чути.

Podrugljiv naziv za čuveni sladoled "Rumenko", dobijen kombinacijom originalnog imena i smešno niske cene istog. Takođe smo ga zvali i "socijalni".

Група жена (и пар мушкараца) која само физички живи у Србији, а духовно доручкује цеђену поморанџу код Тифанија, пије кафу без кофеина у Монте Карлу, шопингује у Милану, руча слаткокисело пркно од јака фламбирано коњаком у Лондону, сере у Берлину, лудо се проводи и пије коктеле са тродневном омудином панде на Ибици, изненада упознаје осећајног Мирка, менаџера који обожава Лигу шампиона, безалкохолно пиво, сквош и ПЕС, заљубљује се на први поглед и то објављује Теи, Мии и Леи на ручку, онда цичи, скаче и пљеска рукама са њима, купује изазовни "Victoria's secret" доњи веш, пали миришљаве свеће по соби и пушта амбијенталну музику, сензуално води љубав са Мирком у 37 невероватних поза за побољшање секса, затим открива да и он воли Кејт Хадсон и да тихо јеца на крају "Титаника", бива испрошена на врху Ајфелове куле, "Да! Да! Да!", ангажује Владанку Целић за дизајн венчанице и ту им се живот завршава.

Redak, ali veoma samouveren primerak kompletne budale. Za razliku od ambicioznog čoveka, on je svoje ciljeve zacrtao na mesto koje ni sa hoklice ne može da dohvati. Ciljeve koji mu nisu u puškometu.

Dok se ambiciozan, ali racionalan nada da će kresnuti komšinicu sa najvećom sisom u kraju -on se nada da će karati Mariju Karan. I to u oba slota. Neće stalan posao sa redovnom platom dovoljnom za sve što mu treba. Hoće da bude šef -odmah. Hoće komisije, upravne odbore, službena putovanja, mesto u žiriju izbora za mis podunavlja. Neće pičku prve pratilje, hoće pičku pobednice. Kućerinu sa bazenčinom i punu garažu, kućnu pomoćnicu i poslovnu pratnju. Nije mu dovoljno da ga poštuju, hoće da ga se boje!

Na kraju krajeva možda to i nije loše. Možda se takvim razmišljanjem može postići više. Doduše, samo ako za takve zalogaje možeš dovoljno da zineš. Inače će sve to đumle završiti na mešalici.

Osveta majke prirode prekaljenom jebaču, kojom pokušava da ga stavi u kožu svih onih očeva čije je princeze deflorisao.