Sito i rešeto
Previše životnog iskustva za običan ljudski vek.
Zamišljam jedan takav primer:
Sa 14 godina mobilisan, 1914. godine. Cerska bitka. Ranjen. Valjevska bolnica. Kolubarska bitka. Povlačenje preko Albanije. Tifus, dizenterija. Bolnica u Africi. Svuda oko njega smrt. Povratak u jedinicu. Proboj solunskog fronta. Ranjen. Juriš do Beograda, 500 km. Izgubio u I Svetsko ratu tri rođena brata, sestru, oca i još mnogobrojne iz šire familije. Onda, dalje do Slovenije. Ostanak na granici sa Italijom još nekoliko godina. Ranjen. Vrbovan u obaveštajnu službu. Ženi se i ima šestoro dece, od kojih troje umire u ranom detinjstvu od bolesti.. Putešestvije po celom svetu do izbijanja II svetskog rata. Ponovo u ratu, pada u zarobljeništvo. Logor ‘Mathauzen’ preživljava sa 40 kg telesne težine. Vraća se kući i saznaje da mu je žena poginula u bombardovanju savezničkih aviona, pred oslobođenje. Ponovo se ženi. Četiri godine traga za decom i pronalazi jednog sina i kćerku u hraniteljskim porodicama. Vraća se sa njima kući. Ponovo radi za obaveštajnu službu, do penzije.
U međuvremenu, njegova deca završavaju visoke škole. Dobija unuke.
Uživa u prepodnevnim šetnjama Kalemegdanom i odmaranju na klupi. U stanju je da dugo gleda ušće Save u Dunav, satima. Posmatra dve vode koje se pred njim sastaju i seća se svog boravka u zemljama odakle izviru. Misli mu se zapliću, pogled zamuti. Ništa oko sebe ne čuje.
Onda ga prene oštar udarac u klupu. Trgne se i vidi lice mladog dečka, kao što je bilo njegovo kada je prvi put mobilisan. Junoša u jednoj ruci drži limenku piva, kao i njegovo društvo, preko glave im navučene kapuljače, jedva im razaznaje lice u sumraku. Pomisli u trenu da je on je njihovim godinama u ruci držao pušku i šajkaču na glavi. Razjapljenih usta, sa pivskom penom na uglovima usana, onaj što je šutnuo klupu, urla na njega:
- Š’a si zin’o fosil? Čekaš grobara? Bolje ne čekaj, skoči sam dole, i hi hi hi...
Celo društvo se kida od smeha.
On se samo prekrsti, promumla nešto sebi u bradu, lagano ustane i pođe kući.
Umire u snu u 98. godini, umalo da doživi i bombardovanje. Na njegovom grobu bi trebalo da piše:
Анастас Петровић
1900-1998
прошао сито и решето
Zanimljiva geografija
Одлична игра наше младости, која нас је толико пута извукла из невероватно досадних предавања и часова. Правила су једноставна – уписати географски појам који почиње на задато слово. Класични појмови били су држава, град, река, планина, биљка, животиња, предмет и име, али су неки маштовитији играчи знали да додају и кола, цигарете или болест. Свака игра почињала је насумичним убадањем слова из неког уџбеника, мада је то знало да се одужи будући да су редовно испадала слова „Љ“, „Ђ“, „Њ“ или неко које је већ било. Међутим, постојао је проблем у игри. Наиме, многи играчи који се не могу сврстати у бистрије знали су да лупају појмове и да вас убеђују у њихово постојање, а опет, они бољи често су били оптуживани за исто приликом навођења неке мало егзотичније локације.
- Ајмо. Држава?
- Аустрија.
- Аустралија.
- Аустрија.
- Град?
- Алексинац.
- Апатин.
- Антананариве.
- Атанариве? Шта сереш, бре, Маре?!
- Морону, то је главни град Мадагаскара.
- Шоми, сти чуо икада за ово?
- Јесам, ајде, ајде, настављамо...
- Река?
- Амазон.
- Аааа... Арис!
- Какав, бре, Арис?
- Па као онај грчки тим... Добио је име по реци.
- Шта једеш говна? Добио је име по Аресу, грчком богу рата! Шоми, реци му...
- Шта знаш, можда је у праву...
- Добро ајде, нек ти буде... Шоми, штас ти имао?
- Амазон.
- Ок. Планина?
- Авала.
- Авала.
- Атлас.
- То је књига, дебилу!
- И планина у Африци, идиоте!
- Чек, Маре, зар није то лик из грчке митологије?
- Е, сисајте курац обојица, нећу више да играм!
Brijanje u reklami
Prvo moraš da budeš već obrijan, gladak kao bebina guza.Dalje, skineš se do pola. Nikako siledžijka, bade mantil ili ne dao Bog majica. Podrazumeva se da si nabildovan kao Statam između dva Transportera. Ogledalo mora da bude dimenzija 3 puta 3 i da se u odrazu vidi spavaća soba. Nanosiš gel (pena je za Turke) rukom, s takvom preciznošću ko da Džejmi Oliver maže kajmak na lebac. Bez gromuljica. Pristupaš aktu brijanja. Jednim brzim potezom odozgo na dole skidaš nepostojeće dlake. U pravom životu tom brzinom bi potkačio jugularku i iskrvario za tren oka, ali ovo je reklama. Složi facu kao da Severnokorejci bombarduju Seul. I tada...tada dolazi ribetina koja te 'vata za nabreklu sisu. Ono što bi u real life-u bilo: 'Goni se bre u kurac zakla' se ko Misirac' pretvara se u pogled pun razumevanja. Jebaćeš. Ali tek kasnije. Prvo mora da te pipne za obraz da vidi kako si gladak. Lice ti nije kao predgrađe Bejruta. I ne skvičiš kad staviš afteršejv.