Било је ту лепих здања током каријере за време које сам сигурно исписо неке од најлепших фудбалских страница за фудбалске уџбенике. Типа на Караискакију против Атромитоса код трећег гола пролазим једног, другог, трећег урадим пируетом такође и бициклицом и фазон застанем коју секунду наместим чапу да скапира аудиторијум шта сам урадио прођем још једног методом лако и између мене и гола само гоша, фатам је пуном плански право у пречку - лопта се враћа примам на груди наш који пријем туткало и разантним ударцем у доњи леви матирам, брзо трчим до корнер заставице ту ме чека Станкела и кренемо да ђускамо скромна једна забавица поводом еврогола кад дотрчава Жигара као и он да ђуска с нама и почо пева: То, идемо, трпај - самба деђанде тана нана на на на а ја и Станкела гледамо кадар невера. Кажем му ја: Дечкић, ај одеш поиграш се с речима методом укрштања, имаш Супер Сканди на клупи, случајно поно. А сутрадан сам се у различитим новинскиm ступцима обрео у виду субјекта између придева магични и глагола прекаљено матиро. Имам ту неку свеску Пигна Натуре и у њу лепим те текстуалне посластице.
Љубац ко Русија!

-Kolega Saviću, kol'ko Vas je častio onaj brka iz sobe 39?
-50 evrića kolega, malo a?
-Ma beži bre, ja bi mu vrnuo nazad slepo crevo za tu siću!

Kao i sa kaskom, i u njenom slučaju joj plate posle udaranja.