Naziv za urednu frizuru intimne regije muškarca.
- Jesi bila sinoć sa Šomijem?
- Aha. Dobar je jebač, još i ima Cuneta, pravo milina.
Rečnik / autori
MS
Mr Sci Dackney
na Vukajliji od mart 2011.viđen 23. avg 2018.
71 definicija0 odabranih1.164 poena
Prvo lice množine.
Alatka pravilne orijentacije.
- Draganeee, požuri, imam teranje!
... u roku od dve nanosekunde ulazi u spavaću sobu...
- ČEKAJ!!! Prvo ga namaži kanestenom.
- Opet kandida?
- Što, je l' ti smetaaaaaaahhhhhh...
Vlada koja brzo reaguje.
- Pušite kurac moder...
- Ban!!!
Drkanje bez maramica.
Dan jednog kockara predviđen za slot aparate.
Pljeskavica sa komplet svim prilozima koje prodavac nudi. Izreka "Što je džabe i bogu je drago" je jedno od životnih načela Roma, tako da, ako su već prilozi besplatni, red je da se sve uzme.
Naravno, postoje dva načina stavljanja priloga: Onaj gde ti prodavačica sama stavi, a ti pričaš i onaj gde ti samo da pljeskavicu u lepinji pa ti stavi šta hoćeš (i kol'ko 'oćeš). Kako Ganci ne kupuju pljeske svaki dan, red je i da se pojede što više. Reč "dijareja" ne postoji u rečniku prodavaca čarapa na lokalnom buvljaku, pa zato nije nikakav problem da se pomešaju ruska i urnebes, majonez i pavlaka, vegeta i so.
*Napomena: Autor definicije GARANTUJE za autentičnost primera i napominje čitaocima da ako vide sličnu pljeskavicu u stvarnosti, okrenu lice na drugu stranu. Duže gledanje ovog uništavanja pljeskavice može da izazove trajne posledice kao što su averzija prema mesu u lepinji.
-Šta ćete od priloga?
-Jel se plaća to?
-Ne.
-Dobro. Luka, krastavice, paradajz, kupus, kepač, majonez... Šta je ovo?
-Pileća salata.
-I to stavi. Unrebes, ruska, palvaka, semf, ljutu papriku, aleva, ljutenica, praziluka, ovo belo i ovo zeleno.
-Samo to?
-Stavi malo so i vegetu.
Prekid memorije posle žestoke pijanke.
Slikao si celo veče ribice po separeu, đuskao, provodio se. I tamo negde posle petnaestog rubinštajna otvorio ti se poklopac u glavi I sve što si slikao osvetlilo se bespovratno kao stari Kodakov film u Lajka fotoaparatu.
Nema reklamacije, sam si kriv.
*♫♪Dodir leđa o leđa, ruka led ledenaaaa, o kako bol…♫♪*
*klik*
-Mrhjhahlj…. Mhhhhalo?
-BRATE! DOBRO JE ŽIV SI! GDE SI TI, ZOVEM TE OD 6 UJUTRU JEBOTE?!
-Pfuuu… Čekaj malo da vidim. Vidim prozor… veliki…I Vidim drveće kako prolazi….
-KAKVO DRVEĆE?!
-Zimzeleno valjda, tako liči da ga jebem…
-ŠTA JOŠ VIDIŠ!? JEL PREPOZNAJEŠ JOŠ NEŠTO?!
-Auh, stani da se okrenem… Vidim tri stolice prekoputa, sede neki ljudi.
-KAKVI LJUDI BOKTEJEBO! JESU OPASNI? KAKO IZGLEDAJU!?
-Normalno manje više. Jedan čiča, I dve starije gospođe. Aj budi na vezi da ih pitam.
Gospodine izvinite, gde se ja nalazim?
-Mi a fene ez a fickó akar tőlünk?
-Aha, hvala. Brate ovo su đarme, a kad malo bolje pogledam ja sam u vozu za Budimpeštu.
-KAKVA BUDIMPEŠTA MAJMUNE JEDAN! DO PRE 4 SATA SI BIO SA MNOM!
-Matori živ nisam. Osvetlio mi se film, zadnje što se sećam je da sam popio deseti vinjak, posle toga ništa.
-Jegyek a felülvizsgálat! Karte na pregled!
-E matori mora palim.
Danas jesi-sutra nisi. Vrijediš onoliko koliko to drugi kažu. Sijaš onoliko koliko to drugi mogu da vide. Zarobljen u školjci koja te i iznjedrila još uvijek ne vrijediš ništa, sve dok te neko ne nađe, dok ti on ne stavi etiketu sa cijenom.
Čak i kad te neko nađe i stavi te na dlan diveći se tvojoj ljepoti, more pošalje vjetrove koji te zaljuljaju na dlanu i pred očima onega ko te našao, bace u plavu, duboku grobnicu. Padaš dugo, takav je pad sa visine, padaš u gusti morski mulj, stapaš se sa njim’. Nema više sjaja, teško da će neko da te tu nađe-zna se gdje se biseri traže. Post’o si bezvrijedan.
,,Znaš li ti sinovac gdje je Beograd”, pita me stari čika Mita zagledan u dokrajčenu čašu loze, neočekujući da mu odgovorim. Ja znam gdje je Beograd-bio sam tamo, a znam i priču čika Mite, stoput poslušana.
,,Znam čika Mito, znam.”
,,A znaš li da sam ja tamo trebo da igram fudbal, zauvijek da odem u taj Beograd. Znaš li ti to sinovac?”
Ja i to znam, znam i zašto nije. Puštam ga da priča.
,,A što niste čika Mito”, pitam, ni sam ne znam zašto.
,,E dobri moj sinovče...”, još uvijek zagledan u onu istu čašu na šanku, jednom rukom gužva ispražnjenu kutiju Morave, pogleda je zamagljenim pogledom kao da hoće da joj kaže ,,Pa i ti si me izdala.” Vadim mu svoju kutiju i pružam ka njemu. One me kratko pogleda u oči i nastavi sa posmatranjem one iste čaše.
,,Daj za čika Mitu još jednu lozu, duplu.”
,,Neka sinovac, ne treba. Dovoljna je i cigara.”
Provrti onu cigaru prstima, nekoliko puta, zaliza i zapali je već dotrajalim upaljačem tek iz trećeg pokušaja. Povuče kratko, izbaci dim kroz krajeve desne usne i udahnu duboko.
,,Bila su to teška vremena. Nas sedmoro braće i sestara, hvala Bogu. Sve jedno drugome do ušiju. Ja sam bio najstariji”, priča čika mita praveći kraće pauze poslije svake rečenice.
,,Znaš li ti sinovac kako sam ja igr’o fudbal”, reče čika Mita povisivši tona na kratko, bacajući pogled preko lijevog ramena-pravo na mene.
Znam ja kako je Mita igr’o fudbal, znam da i sad zaradi za koju ljutu fascinirajući znatiželjne buržuje. Gled’o sam kako za opkladu titra opušak cigare-dovoljno za cigare i ljutu.
,,Čuo sam čika Mito da vam nije bilo ravnog nadaleko.”
“E taj fudbal, đavolja rabota...Treb'o sam ti ja moj sinovče da idem u Beograd da igram fudbal. Došli ljudi iz Beograda mene da vode da im igram fudbal. Ko da tamo nema ko da im igra. Dolazili i kući, nude neke velike pare. Ja u bijedi-u životu nisam vidio toliko para, ali bijeda ostaje bijeda. Džaba kad ti nije suđeno.” Ispi onu lozu, kartko je zadrža u ustima i spusti niz grlo. Htjedoh da mu naručim još jednu, a on me uhvati za ruku ,,Dosta je sinovče.” Ponudih mu još jednu cigar, nju prihvati, opet je provrti kroz prste, zaliza, opet isti uvježbani ritual.
,,Znaš li ti da tamo kod njih fudbaleri ne smiju da piju? Kakvi su to ljudi sinovče? Imaju li oni duše, vesele li se, pate li? Jebeš ti taj Beograd."
Ništa čika Mita nije slagao. Dolazili po njega iz Beograda da ga vode. Došli mu kući, a on ko po vragu, na vrata mrtva-pijan. Kažu da se od tada više nikad nije napio-nije se ni treznio.
,,Šta sam treb’o da pijem vodu dok mi druga u vojsku prate? Jebeš ti taj Beograd.”
Ono, nije da čika Mita priča gluposti, ali takva šansa se nudi jednom u deset života. Mitu je čeko voz za Bograd i kartu je imo-taj voz je davno otišao. Karta više ne vrijedi ni pišljivog boba.
,,Idem sinovče, polako nisput.” Pogleda na sat, kao da ga neko čeka, kao da negdje žuri. Lagano ustade sa visoke stolice, ogrnu stari kaput, udari se rukama po džepovima kao da provjerava da nije nešto zaboravio, uzdahnu duboku i krenu ka vratima.
,,Čuvaj mi se sinovče.”
,,Hoću čika Mito, hoću...” Ostajem još da sjedim za praznim šankom, gledam u vrata kojim je izašao čovjek sa koijm se sudbina okrutno poigrala. Stavila mu pod nos najukusnije kolače života, omamila ga pa mu lupila šamar od kojeg je pao na pod, na dno, dno života.
Poruka na vratima frizera, pekare, menjačnice ili bilo koje druge SZTUR radnje, koja nema nikakvog smisla, ukoliko nije zabeleženo vreme odlaska.
Kao rok trajanja bez datuma proizvodnje.
A kad si otiš'o, pizda ti materina!
Izraz koji se koristi kada nešto nisi dokazima potkrepio. Nisi video, nisi čuo ali nekako znaš.
Da li je intuicija, osećaj, iskustveno ili odlično, šerlokovsko, deduktivno povezivanje činjenica vezanih za to, nije ni bitno. U dubini svoje duše siguran si da je to istina i ništa te ne može ubediti u suprotno.
- Matori nešto razmišljam sada.
- Ti razmišljaš. To će sigurno biti zanimljivo. Ček da sipam pivo pa počni.
- Samo se ti sprdaj, ali brate gledam Slobu Miloševića i Miru Marković. Garant su bili sado mazo par. Vezivala ga je za radijator u kožnim gaćama samo, sa rupom tamo gde mu je piša, probadala jaja špenadlama i bičovala ga je k'o konja, obučena u neki lejteks crvene boje.
- Daj bre budalo odakle ti to? Pokvario si mi narednih trideset ručkova sigurno.
- Prosto znam.
Narodni naziv za vozilo marke BMW.
Ala me prestigla na putu jedna bembara, jedva sam je video!