- A što si ti dolazio sad iz Novog Sada? Sve mi to možemo sami, trebao si učiti tamo.
- Neka, deda, imam ja uvek vremena kad se nešto radi. Ta, ne mogu samo posle da dođem na gotovo!

- Ako ne položiš taj ispit-imaćeš posla sa mnom!
- Mani se, deda, položiću ga kad-tad, ako se ja ne jedim, nemoj ni ti.

- Uči, da obraduješ dedu! :suze u očima:
- Učim, deda!

Još uvek učim. Nazire se kraj, izem li ga, daj mi još koji mesec samo. Šta god uradio u svom životu, sa diplomom i u belom mantilu-ostaću ti dužan doveka. Hvala ti na svemu.

- Име?
- Ђоко.
- Презиме?
- Курцагић.
- Образовање?
- Имам.
- Који степен?
- Факултет.
- Који факултет?
- Електротехнички.
- Шта очекујете од посла?
- Плату.
- Зашто баш код нас?
- Бил Гејтс ме још није контактирао. А паре за сопствену фирму немам.
- Искуство?
- 15 до сада.
- Молим?
- Туђе жене не дирам, одма' да се разумемо.
- Мислим на радно искуство.
- Разносач пица у пицерији "Цхина" у Јајцу, вишегодишњи млекар у Власотинцу и шериф у Канзасу.
- Јесте ли икад радили у струци?
- Како да нисам. Мењао сам сијалице по кући, поправљао компјутере.
- Значи разумете се у рачунаре.
- Да претежно у оне рачунаре старијих генерација. Процес поправке је као код ЕИ Ниш телевизора.
- Како то?
- Физичким контактом. Пожељно је да буде јак и брз, као Брус Ли што је својевремено знао.
- Је л' ме ви то зафркавате?
- Не него вас зајебавам.
- Хоћете ли бити озбиљни?
- Све зависи.
- Од чега?
- Питања.
- Па шта фали овим до сада?
- Креативности.
- Добро. Јесте ли верник?
- Не. Али ми је дебели Буда много готиван.
- Имате жену и децу?
- Децу имам. Једно двадесет комада. На сваком континенту по три.
- А жене?
- Дођу и прођу. Другови остају.
- Где себе видите за 5 година.
- Сад је јул?
- Да.
- На Хавајима. Туристички.
- Мислим пословно.
- Знам.
- Па...
- У најмању руку, као директора Мајкрософта.
- Амбициозно, нема шта.
- Па како другачије да скупим паре за Хаваје?
- Живите сами?
- Имам цимера.
- Ваш однос?
- Преговарамо на две недеље, кад понестане чистих гаћа и чарапа. Мора неко да однесе све то на прање.
- Често вам је гужва у стану?
- Не. Само радним данима.
- Значи, немате неке услове за рад код куће?
- Одакле вам то?
- Стално вам је гужва, па сам мислио.
- Лоше сте мислили.
- Имате ли хоби?
- Гледање у плафон.
- Јесте ли тимски играч?
- Све зависи с ким.
- Ваш идеалан партнер.
- Црнка, метар седамдесет, груди јака тројка.
- Мислим на сараднике.
- Ко им јебе матер.
- Имате ли пороке?
- Не.
- Значи не пијете? Не пушите. Не дрогирате се.
- Пијем.
- Редовно?
- Кад ми се пије.
- Водите ли рачуна о исхрани?
- Наравно.
- Па како се храните? Здраво?
- Живо.
- Хвала вам што сте дошли. Зваћемо вас.
- Оћете курац.
- Молим?
- Нећете звати.
- Зашто тако мислите?
- Нема теорије да добијем овај посао.
- Што то мислите?
- Зајебавам вас све време.
- Добили сте посао.
- Фала.
- Видимо се сутра у 8.
- Ваљда нећемо.
- Што?
- Јесте се погледали у огледало? Довиђења.

Usamljenik može biti i sam ili čak imati nekakvo društvo oko sebe (blebetanje, prazne priče, kurtoazni razgovori...)

-Ma šta je ovo jeb'o te,sve mi kako treba:pare,žena,ljubavnica...Nešto nije u redu...Ček da turim kamenčić u cipelu,bar da žulja nešto,da se ne ureknem.

Mala šta ‘š pop’ti?
-Kolu.
-Daj joj litar!

-Šta ćeš od priloga u pljesku?
-Susam, al kuvan. I ruzmarin.
-Jao, kako pišeš penkalom! Stavi luka i ne seri.

Upoznao sam jednog pre neko veče. Ljigavi čistunac, mirišljava papuča, ispeglana košuljica, veseo pogled, ženski jezik, znači ono, sve najgore.

I jebote pričamo mi i pijemo dunju, a ja sve gledam kako da ga nabodem mamicu mu onu seljačku i pijemo mi, al' jebote dobro pije, prati on mene, kako koju radžu eksiramo ja zahuhćem kao medved, a on izbaci nekakav ženskasti visoki zvuk, kapiram da ga to radi, al boli me kurac i tako se ja, da ne grešim dušu, moram da priznam, fino zargejem. Nisam bio pijan, daleko od toga da sam se uletvio, ali posle sedam dunja ovaj peškirić se odlično držao, mamicu mu njegovu neotesanu.

Elem, nešto smo pričali, neki vic, a zamislite samo kakav vic može da priča jedna seka, neki kurac o dve devojke koje otišle u šoping pa nešto upadnu u raspravu sa prodavačicom oko visine nekih štikli, nemam pojma, bole me kurac, koja je poenta, al' sam se smejao, majke mi nešto mi bilo smešno, bole me kurac, valjda kako ovaj govnar priča ko moja pokojna strina Anastazija pa mi navrle i emocije i sve, a pa poenta cele priče je da je taj fegetlić iz unutrašnjeg džepa svog ultrauskog prsluka izvadio nekakav kurac, kaže "šnjuf".
Nisam ja od prekosutra, bole me kurac, kažem ja njemu da to nije šnjuf nego da je šnjuf kad pričaš nešto što nema mnogo veze, skoro kao "zbljuv".
On meni na to ležerno spusti šaku na koleno i kaže da se opustim, da je ovo najbolji šnjuf ikada. Naime, po njemu je šnjuf nekakav kurac koji se sipa u uši, neka pederska stvar, al' sam tolko bio veseo nešto, dal je od one dunje ili piva ili atmosfere, proradi mi želja i bloe me brige, zbljuvnem ja taj šnjuf u kurac u uši.

I jebote da vidite vi te komedije, čovek od šljufa stvarno pozbljunjavi, kako smo srali ko navijeni, bole me dupe, on, mamicu mu inkulinsku i ja, cimala me riba ja joj se nisam javio, bole me dupe baš da joj se javljam, jebote kolko je dobro.

E i tako priča ima poentu, a ona je da sam se probudio u nekom redom krevetu i shvatio da nešto ne miriše na dobro. Bio sam siguran da nikada neću koristiti šnjuf, ali sam po zbljuvljenoj jastučnici znao da sam jebo jednog koji koristi.

Sve u svemu, bole me dupe, nije loše, bole me kurac baš.

Svaki čovek dolazi na svet sa dva komada i softverom za analizu podataka.